Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet420/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   416   417   418   419   420   421   422   423   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

фа^их, сацобалар А.Б.ас-С. ва Умар (р.а.) 
лар иттифок килган хукмларни бошка 
са^обаларнинг фикрларидан устун куй- 
ганлар. Агар иккилалари орасида ихти- 
лоф булса, унда А.Б.ас-С.нинг фикрла- 
рини устун курганларини зикр килган


АБУ БАКР АС-СИДЦИК;
Абу Бакр ас-Сиддик (р.а.)нинг 
Масжид пн-11абавиидаги кабри
Ибн Каййим ал-Жавзийя, А.Б.ас-С.нинг 
нассга хилоф, асоси заиф х,еч кандай 
ф атво бермагани, аксинча, унинг хали- 
фалиги Пайгамбар (с.а.в,) бошкаруви б-н 
тамоман уйгун булганини айтган.
А.Б.ас-С.нинг кумондон ва волийларга 
буйруклари Ислом ва Куръоннинг уму- 
мий асосларига суянган хрлда берилган. 
Бу амрларнинг уруш конуни ва гайри 
мусулмонларнинг макомига боглик бул- 
ганлари диккатга сазовор. Шу аснода1
муртадлар устига юборилган кумондон 
Холид ибн Валидга душман б-н улар кул- 
лаган куроллар мукобилидаги яроклар 
ёрдамида курашишни амр килиши, уз- 
гарувчи уруш технологиясига карамай, 
Ислом и неон хаётини х,амма нарсадан 
устун куйишини курсатиш учун жуда 
мухим хисобланади.
Ислом тарихида «халифа» таъбири 
илк маротаба А.Б.ас-С.га кулланилган. 
Сацобалар томонидан берилган Расулул­
лох (с.а.в.)нинг уринбосари маъносини 
англатувчи ушбу унвонга А.Б.ас-С, эъти- 
роз килмаган. А^ли сунна вал-жамоа 
олимлари у мусулмонларнинг энг афза- 
ли ва халифалик макомига энг муносиб 
сацоба булганига иттифок килганлар.
А.Б.ас-С. уртага келган масалаларда уз 
билими ва фаросати б-н ёки йирик са%о- 
балар маслахатига биноан ечим топар 
эди. Уз урнига Умар (р.а.)ни тайинлаши 
з^ам ушбу маслахатлашувнинг натижа- 
сидир.
Масжид ан-Набавий. 
Куббат ал-Хазро
А.Б.ас-С. сацобалар орасида энг гузал 
ваъз килувчи хатиб х,ам булган. А.Б.ас-С. 
нинг баъзи хикматли сузлари куйидаги- 
лардир: «Сенга йул курсатишни истаган 
кишидан ахволингни яширма, акс хрл- 
да узингни алдаб куясан», «Бир хайрни 
кочирсанг уни кетидан колма, етиш- 
ганингда ундан кеч», «Сабр - иймон- 
нинг ярмидир, якийн эса - тамомидир», 
«Улимга карши >;арис бул, сенга х;аёт ато 
килинади».
А.Б.ас-С.нинг таникли адиб ва хатиб- 
ларнинг сузларини ёшлигидан диктат 
б-н тинглагани, укигани, купини ёд ол- 
гани, уларни тез-тез такрор килгани ва 
хотирасидаги шеърлари жуда гузал бул­
гани зикр килинади. Пайгамбар (с.а.в.) 
шоир ^ассон ибн Собитга ^урайш насаби 
хакида маълум от учун зхтиёж тугилга- 
нида унга А.Б.ас-С.ни тавсия килганлар.
А.Б.ас-С.нинг наслидан келган авлод- 
лар ал-Бакрий ва ас-Сиддикий нисбала- 
ри б-н зикр килинади. Мухаммад Тавфик 
ибн Али ал-Бакрий мазкур оилага ман- 
суб шахсларнинг шажара ва таржимаи 
х;оллари ^акида «Китаб байт ас-Сиддй%» 
номли асар ёзган.
Тасаввуф да «сиддицийёт» маком и А.Б. 
ас-С.га нисбат берилади. Сулук усули 
сифатида зикри хафийни маъкул кур­
ган нацшбандийя тарицатига мансуб 
шахслар Пайгамбар (с.а.в.) хижрат ас- 
носида Савр гори да булган вактларида 
А.Б.ас-С.га бу зикрни ургатганларига
425


АБУ БАКР АЛ-КЕШИЙ
ишонадилар. А.Б.ас-С.га нисбат берил- 
ган ва бакрийя ёки сидди^ийя номи б-н 
тилга олинадиган тар иц ат бугунги 
кунда тушуниладиган тарик,ат булмай, 
зикр и х^фий тарзини танлаганлар. Бу 
зикр тарзи Боязид Бистомийдан кейин 
хожагон-на^шбандийя силсиласида да- 
вом этган. Нащбандийянинг А.Б.ас-С.га 
уланган ушбу силсиласига Бакрий ёки 
Сиддикий силсила номи берилган. Бу 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   416   417   418   419   420   421   422   423   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish