Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet375/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   371   372   373   374   375   376   377   378   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Ш а м р а т аз-зацаб.
Ill, 355; Аб;ул- 
мажид ал-Хоний. 
Ал-Х,адйи% ал-вардиййа.
- Копира. 
1308. 7 1-72; Мухаммад ибн ал-М унаввир. 
Асрар
ат-тавцйд фй мацамат аш-шайх Аби Саъйд.
-
Те*рон. 1332. 128-131, 196-197, 199; Маъсум Али 
Шох, 
Тараиц.
И, 308, 350, 352, 355, 554-555; 
Номаи
Донишварон. -
Техрон. 1959. VIII, 306; Kasim Kufrali. 
«Gazzaii». iA.
IV, 755; M. Achena. 
«АЬй ’АН». El! Sup p i
n ng.).
14-15; Tahsin Yazici. 
«ЕЬй A li el-Farmedi». TDV
iA . -
istanbul: 1994. X, 90.
Хабибуллох, Сагдиев 
АБУ АЛИ АШ-ШОШИЙ
(jjc Jji
f t . 
аш -Ш О Ш ИЙ, Абу Али)
АБУ АЛИ АЛ-ГАССОНИЙ 
j j i
f t . 
ал-ГАССОНИЙ, Абу А л и )
АБУ АЛИ АЛ-ДОФИЗ АШ-ШОШИЙ 
Jatl•yll 
j j i
Абу Али Хасан ибн Сохиб 
ибн Хумайд ал-Х,офиз аш-Шоший 
(?- Ш о ш - 3 1 4 /9 2 6 )
Х,офиз в а м у х ад д и с
Шошда тугилиб, вояга етган. Абу Али 
ал-Х,офиз аш Шоший имом, хофиз, куп 
ю ртларни кезган сайёх б-б, илм талаби- 
да Хуросон, Ирок, Шом, Харамайн (Мак­
ка ва Мадина), Яман, М исрдаги турли 
табака сохиблари булган 
мууаддислар-
дан хадислар эш итган. Ал-Халимийнинг 
айтиш ича, А.А.ал-Х-лш-Ш. к атта хофиз 
б-б, Хуросон ш айхларидан хадислар ёзиб 
олган. 
«Тарйх Багдад»
китобида А.А.ал-Х- 
аш-Ш.нинг Хуросон ш.лари ва тоглари, 
Ирок, Хижоз, Шом хакида турли маълу­
мотлар ёзганлиги кайд этилган . 31 1 /9 2 3
й.да Багдодга келиб, Али ибн Хашрам, 
Исхок ибн Мансур, Абу Зурт>а ар-Розий, 
Амир ибн Абдуллох ал-Удий, Мухаммад 
ибн Авф ал-Химсий, Абдо и бь Сулаймон 
ал-Басрий, Исо ибн Гийлон, Хубайра ибн 
ал-Хасан Зохид, Мухаммад ибн Абдула­
зиз ад-Дайнурий ва б.лардан хадис ри­
воят килган.
А.А.ал-Х.аш-Ш. хакида 
«Иршад»
аса­
ри муаллифи куйидагича баён килган: 
«У Хуросон ш айхпарининг ки тоблари да 
зи кр этилган катта хофиз эди». А.А.ал-Х- 
аш Ш. наф акат хадислар, балки юкорида 
айтилганидек, узи сафар килган мам- 
лакатлар, шунингдек, катта олимлар, 
шайхлар тугрисида тарихий м аълум от­
лар колдирган. Ж умладан, Имом Шо- 
феъийдан Куръон хакида куйидагилар- 
ни эшитган: «Уф, уф, Куръон Аллохнинг 
каломидир. Кимки, уни махлук деса, ко- 
фир булади (исноди сахйх)»- Уша д ав р ­
да 
муьт азилий
лар томонидан «Куръон 
махлукми ёки йукми?», деган масалада
388


ихтилофлар чиккан. Имом Шофеъийдан 
бу х,акда суралганида, у «уф» тортиб, 
кейин жавоб берган.
Маълумки, АА.ал-Х-аш-Ш. ал-Ж азира- 
га хам сафар килиб, у ерда шайх. 
фацщ,
аллома Абу-л-Крсим Умар ибн Мухаммад 
ибн Икрима ибн Базрий ал-Ж азарийга 
шогирд тушган. Уз навбатида, А.А.ал-Х,. 
аш-Ш.дан Абу Али ан-Найсобурий, Абу 
Бакр Мухаммад ибн аж-Жуабий, Мухам­
мад ибн Исмоил ал-Варрок, Абу Бакр 
Каффол аш-Шоший, Абу Али Хофиз, 
Мухаммад ибн Музаффар ва б.лар хадис 
ривоят килганлар.
Буюк аллома Абу Бакр Каффол аш- 
Шоший А.А.ал-Х,.аш-Ш.дан куйидаги ха­
дисни ривоят килган: «Шеърни >фга- 
нинглар, чунки унда хикмат ва масаллар 
бордир».
«Тарйх Багдад», «Табак,ат ал-хуффаз»,
«Тазкира ал-хуффаз», «Ал-Ансаб», «Сийар
аълам ан-нубала», «Иршад»
каби катор 
араб манбаларида А.А.ал-Х,.аш-Ш. номи 
«ал-Хофиз», деб хурмат б-н тилга оли- 
ниб, ишончли 
му^аддис
сифатида эъ ти ­
роф этилган.
Ад.: Аз-3а.\абий. 
Сийар.
«Муассаса ар-рисола», 
1985. XIII, 2 0 5,325; XIV, 431; Ал-Хатиб. 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   371   372   373   374   375   376   377   378   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish