Кадар Юнон фалсафий маданияти х,ам
назмий шаклда булган. Кадимги муал-
лифлар А.А.ал-М.ни диний-сиёсий нук-
таи назардан купрок кизиктирар экан,
замонавий тадкикотчилар уни х,ар то-
монлама янгича усуллар б-н танкид
киладилар. Натижада, янги муаммолар
уртага чикади. Абу-л-Фараж ибн ал-Жав-
зий А.А.ал-М.нинг баъзи шеърлари ту-
Абу-л-Ало ал-Маъаррийнинг
«Рисала ал-гуфран» номли асари.
Копира нашри
файли уни каттик; танкид килиб, куфрда
айблайди. У «Рисала ал-гуфран» асарида
Исломни енгил ифодалар б-н изохла-
гани ва мазкур асар уз ичига маздаизм
гояларига оид фикрларни жамлаганини
айтганлар \ам бор.
ААал-М.нинг фикрича, жамият ваки-
ли булган рахбарлар, халкка зулм кил-
ганлар ва уларни алдаб молларига хиенат
этганлар. Уз даврида Мисрда бошкарувни
эгаллаб турган фотимийлар, рахбар-
лар хукмлари шариат манбаи эканини
даъво килганлари хзкида эслатилганда,
А.А.ал-М. улар ёлгон гапирганлари, акл-
дан ташкари бошка йулбошловчи йукли-
ги, бу карашлар рахбарларнинг тамалари
учун уйди рил га ни ни айтади. Ун га кура,
фотимийлар евузликнинг ёйилишини
истаган, Пайгамбар (с.а.в.)нинг ишлари-
ни бартараф этадиган имомнинг кели-
шини кутган инсонлардир. Бу тушунча-
лар сабабли А.А.ал-М.нинг мухолифлари
ортган, унга каратилган тухматлар ва
асарларига киритилган узгартиришлар
купайган. Ибн ал-Вардий А.А.ал-М.нинг
«Мен тухмат килганлардан бириман», де-
ганини накл килган. А.А.ал-М. баъзи ки-
шиларнинг «Ал-Лузумийиат»даги шеър-
ларини узгартирганини курганидан сунг,
уларга раддия сифатида «Зажр ан-наби%»
ва «Нажр аз-Зажр» номли иккита асар
ёзган хамда уларда асари га киритилган
узгартиришларни очик асослаб берган.
Ибн ал-Адиймнинг маълум килишича, Ха-
лаб амири Муъиззуд-давла Сумол ибн Со-
лихга ёзиб юборган «Рисала аз-забъайн»
асарида уни куфр ва динсизликда айбла-
ган икки киши устидан шикоят килган.
А.А.ал-М. 70 дан ортик катта-кичик
асарлар муаллифи. Асарларини кучир-
ган Али ибн Абдуллох ибн Абу Хошим
ал-Исфахонийга китобларининг руйха-
тини туздирган. Унда хар бир асарнинг
хажми, мохияти ва мазмуни хакида маъ-
лумот берилган. А.А.ал-М. асарлари ва
шеърларининг оз кисмигина бизгача
етиб келган.
АБУ-Л-АЛО АЛ-МАЪАРРИЙ
Абу-л-Ало ал-Маъаррийнинг
«Сацт аз-занд» номли деоони.
Байрут нашри
А.А.ал-М.нинг илк ёзилган шеърлари
тупланган «Саь;т аз-занд» номли дево-
ни, ^асида, марсия ва кундалик хаётга
оид 3000 дан зиёд байтларни уз ичига
олган 113 та шеърдан иборат. Девондаги
энг кучли шеърлари марсияларднр. Тоха
Хусайн бу асарда %анафий фа^аци Абу
Хамзага аталган марсия ни араб адабиё-
тининг энг кучли марсияларидан бири
эканини айтибутган. Шунингдек, 11000
байтдан иборат «Лузум ма ла йалзам»
(Ал-Лузумиййат) девони А.А.ал-М.нинг
илм, ахлок, Аллох, РУХ, сиёсат ва ижти-
моий хаёт б-н боглик карашларини уз
ичига олган.
А.А.ал-М. «Ал-Фусул ва-л-гайат фй
тамжйдиллаъ
ва-л-маваъиз»
номли
насрий асар хам ёзган. Асар Мухаммад
Хасан Занотий томонидан нашр килин-
ган (Копира 1356/1938 й.). Яна «Мулк
а с-саб ил фи-л-ваъз ва-з-зух,д», «Зажр
ан-наби%» асарлари хам унга нисбат
берилган. «Зажр ан-набиц» уни динсиз
ликда айблаганларга раддия сифатида
ёзилган.
391
АБУ-Л-АЛО АЛ-ХАМАДОНИЙ
Абу-л-Ало ал-Маъаррийнинг
Do'stlaringiz bilan baham: |