Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet371/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   367   368   369   370   371   372   373   374   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Тарйх Багдад.
VIII, 7 1 -7 2 ; Ибн 
ал-Ж авзий. 
Ал-Мунтазам.
VI, 396; Ёкут. 
М уъ жам .
V, 332-333; Аз-3ах.абий. 
Тазкира ал-хуффаз.
Ill, 
902-905; уша муал. 
Сийар.
XVI, 51 - 59; Ас-Субкий. 
Табаф т аш-шафиъиййа.
Ill, 276 - 280; Ибн Касир 
Ал-Бидайа.
XI, 236; Ибн ал-Имод 
Ш азарат аз-зацаб.
II, 380; Selahaddin Polat. 
«ЕЬй АН еп-NisabHrt». TDV
iA.
- istanbul: 1994. X. 92-93.
Д ониёр Муродов
АБУ АЛИ АС-САДАФИЙ 
j j i
Абу Али ал-Хусайн ибн Мухаммад 
ибн Фиррух ибн Хайюн 
ибн Суккара ас-Садафий 
(454/1062, Сарагоса - 514/1120, 
Кутанда)
А ндалуслик хадис, 
ф и к х ва к и р о а т олим и
Ибн Суккара лакаби б-н танилган. 
Асли Сарагосадан турт мил узоклик- 
да жойлашган Манзилу Махмуд номли 
кишлокда тугилган. Тугилган йили си­
фатида 45 0/10 58 ва 4 52/1060 й.лар хам
АБУ АЛИ АС-САДАФИЙ
385


курсатилади. Ас-Садафий нисбаси нима 
сабабдан берилгани маълум эмас.
Абу Али ас-Садафий тахсилини Куръ­
он урганиш б-н бошлаган. Аввал Сараго- 
сада Абу-л-Валид ал-Божий, Валенсия- 
да Ибн Дилхос Ахмад ибн Умар ал-Уз- 
рий, Марияда (Алмерия) Абу Абдуллох, 
Мухаммад ибн Саъдун ал-Каравий син­
гари Андалуснинг машхур олим ларидан 
хадис урганган. Ризкуллох, ат-Тамимий 
ибн Хайрун, Абу Амр ад-Д онийнинг шо­
гирди ал-Хасан ибн Мухаммад ибн Му- 
башшир каби к;орилардан турли ри воят­
лар б-н 
цироат
илмларини олган. Хадис 
илмига кизикиши сабабли сох,ада чукур 
билимга эга булиш максадида 481 й. 
мух,аррам ойининг биринчи к ун и /108 8 
й., 27 мартда Андалусдан Африкага са­
фар килади ва Кайравон якинидаги 
Махдия ш.нинг пешкадам олимлари б-н 
таниш ади. Кейинчалик, Маккага сафар 
килиб 
х,аж
килади. У ерда Имом ал-х,а- 
рамайн лакаби б-н танилган ал-Хусайн 
ибн Али ат-Табарий ва Ибн Абу Рандака 
деб танилган Абу Бакр ат-Туртуший 
каби нуфузли олимлардан илм ургана- 
ди. Шунингдек, Ислом оламидан Макка­
га 
%аж
килиш га келган куплаб олимлар 
б-н таниш иш имкониятига эга булади. 
Маккадан Басрага сафар килиб, Абу- 
л-Косим Абдулмалик ибн аш-Шагаба, 
Абу Яъло ал-Моликий ва Абу-л-Аббос 
ал-Ж уржонийлар б-н учрашади. Ке­
йинчалик Восит оркали Баедодга сафар 
Килади (482 й., 16 жумодул-охир/1089 
й., 26 авп). Бу илм марказида беш йил 
колиб, Абу-л-Хусайн ат-Туюрий ва Баг- 
доднинг пешкадам 
муцаддиси
Ибн Хай- 
рундан илм урганади. Шунингдек, беш 
йил давомида 
шофеъий фак,их,и
Абу Бакр 
Каффол аш-Ш ошийнинг 
фик%
дарсла- 
рига катнайди, Устозларидан урганган 
илмлари натижасида 
шофеъий мазх,аби
фик^нта
дойр 
«Ат-Таълйцат ал-кубра фй
масаил ал-хилаф
» номли асарини ёзган. 
487 й. жумодул-охир о й и /1 0 9 4 й., июлда 
Багдоддан Шомга сафар килган А.А.ас-С. 
386

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   367   368   369   370   371   372   373   374   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish