Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet358/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   354   355   356   357   358   359   360   361   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

фацот ул-унс»дан ушбу шайх х,аётига 
боглик бобни айнан киритган.
Ад.: Хожа Абдуллох ал-Ансорий. Табацат ас- 
суфийя. - Техрон: 1342; Абдуррахмон Жомий. На- 
фахрт ул-унс. - Техрон: 1337; Алишер Навоий. ТАТ.
Т.: Гафур Гулом номидаги НМИУ, 2011. X, 157; Али­
шер Навоий. Крмусий лугат. - Т.: 2016.1.
Олимжон Давлатов
АБУ АБДУЛЛОХ, АЛ-ИЙЛОКИЙ 
y S ib V I 
JJC J j i
Шарафиддин Абу Абдуллох Мухаммад 
ибн Юсуф ал-Ийлокий 
(7, Ийлок - 398/1008, 7)
Файласуф, тарихчи ва хаким
А.А.ал-И. Ибн Синонинг шогирдлари­
дан бири булиб, дастлабки таълимни 
Шош (Тошкент) мадрасаларидан бирида 
олган, сунг уз билимини такомиллашти- 
риш максадида Бухоро, ундан кейин Ур- 
ганчга бориб тахсил олган. Бу ерда у Ибн 
Сино б-н учрашган. А.А.ал-И. тиббиётдан 
ташкари, фалсафа ва тарйх б-н хам шугул- 
ланган.
Ас.: «Куллиййат тибб ал-Йлаи;й» («Ий- 
локийнинг тулик тиббий асарлари туп­
лами») асарида тиббиёт тарихига оид 
маълумотлар 
берилган. 
Шунингдек, 
«Шар% куллиййат К,анун» (Ибн Сино­
нинг «Тиб К;онунлари»га тулик шар*). 
«Ал-Асбаб ва-л-аламат», мазкур асар- 
нинг бир неча кулёзма нусхалари Пат­
на, Хайдаробод, Париж, Дублин, Мюн­
хен, Крхира, Кувайт кутубхоналарида 
сакланмокда.
Ад.: Аз-Зириклий. Ал-Аълам. VII, 148; УзМЭ. - Т.: 
2000.1,50.
Тузувчи Зафар Фахриддинов
АБУ АБДУЛЛОХ АЛ-ИЙЛОКИЙ 
i l l
j j i
Абу Абдулл о* Мухаммад 
ибн Довуд ал-Ийлокий 
(7-539/1145, Марв)
Факих,
Абу Абдуллох ал-Ийлокий Хуросонда 
Хасан ибн Масъуддан, Марвда ар-Равз-
дан, Нишопурда Мухаммад ибн Яхёдан 
фищ илмидан сабок олган. Чиройли сий- 
ратли олим куп хайрли иш килар, киши- 
ларнинг хожатларини чикаришга дои­
мо мойил булган. Ас-Самъоний узининг 
«ал-Ансаб» асарида А.А.ал-И.ни узи б-н 
Марвга келиб, «ал-Амидийя» мадрасаси- 
да вафот этгунича яшаганларини хамда 
А.А.ал-И.дан хадис илмидан таълим ол- 
ганини айтиб утган.
А.А.ал-И. рабиъул-аввал ойида вафот 
этган ва Синжзонда Юсуф ал-Хамадоний 
уазирасига дафн килинган.
Ад.: Ас-Самъоний. «Ал-Мунтахаб мин муъжам 
шуйух». - Риёз: 1417/1996. III, 1453-1454; Абдул­
карим ас-Самъоний. Насабнома. - Т.: «Hilol-nashr», 
2017. 245; https://books.google.co.uz/books.
Тузувчи Озодбек Алимов
АБУ АБДУЛЛОХ МАВЛО
(j l j A
JjC- J j i
(11-a., Хирот)
Тасаввуф тарик;ати шайхи
Хиротда яшаган. Пир Абу Саъид Ду- 
нийга замондош. Тавщд ва хадис илми­
да етук олимлардан булган. Таваккул б-н 
яшашни хаётининг асоси деб билган.
Ад.: Хожа Абдуллох ал-Ансорий. Табацат ас- 
суфийя. - Техрон: 1342; Абдуррахмон Жомий. На- 
фа^от ул-унс. - Техрон: 1337; Алишер Навоий. ТАТ. 
-Т.: Гафур Гулом номидаги НМИУ, 2011.Х, 246; Али­
шер Навоий. Цомусийлугат. - Т.: 2016.1.
Олимжон Давлатов
АБУ АБДУЛЛОХ АЛ-МАГРИБИЙ
4&I JbC J j i
(179/796,7-299/912, ?)
Суфий
Мухаммад ибн Исмоил ax/iu сунна 
вал-жамоа олимларидан булиб, тасав­
вуф тари^атининг йирик намояндаси. 
Асли термизлик булган Абу-л-Хусайн 
Али ибн Разин ал-Хиравийнинг шогир­
ди. Иброхим Хаввос, Иброхим ибн Шай­
бой Кирмоншохий ва Абу Бакр ал-Пай- 
кандийнинг устози. Захрун ал-Магри- 
бийнинг замондоши ва дусти. Тур тоги-
373


АБУ АБДУЛЛОХ МОНАК
даги мукаддас саналган харнуб дарахти 
остита устози Али ибн Разин кабри ёни- 
га дафн килинган. Ас-Суламий уни «Та- 
бак,ат ас-суфиййа» асарида иккинчи та­
бака зикрида келтирган. Алишер Навоий 
«Насойим ул-мух,аббат»тг 
«Нафацот 
ул-унс»дан ушбу шайх хакидаги бобни 
айнан келтиради.
Ад.: Хожа Абдуллой ал-Анссрий. Таба^от ус- 
суфийя. - Техрон: 1342; Абдуррахмон Жомий. На- 
фах,от ул-унс. - Техрон: 1337; Алишер Навоий. ТАТ. 
-Т.: Гафур Гулом номидаги НМИУ, 2011.X, 141; Али­
шер Навоий. Крмусийлуг а т. - Т.: 2016.1.
Олимжон Давлатов
АБУ АБДУЛЛОХ МОНАК 
<&U «ill ii с jjp 
Суфий
Ахмад ибн Иброхим Монак тасаввуф 
тарик,атининг йирик намояндаси. Бун- 
дор ал-Аргонийнинг шогирди. Абу Бакр 
аш-Шиблий ва Жунайд ал-Багдодий сух- 
батидан бахраманд булган. Юз йилдан 
ортик умр курган. Тасаввуфшнт наза- 
рий масалалари буйича куп фикрлар 
юритган, аммо тасаввуф  намояндала- 
ри хакида мутлако фикр билдирмаган. 
Бунга сабаб килиб, тасаввуф ахди Х,ак 
Хузурида узларидан гойиб булган инсон­
лар, fohh6 киши хакида сузлаш гийбат- 
га киради, деб айтган. Навоий «Насойим 
ул-мух,аббат»та «Нафацот ул-унс»дан 
ушбу шайх хаётига боглик бобни айнан 
киритган.
Ад.: Алишер Навоий. ТАТ. - Т.: Гафур Гулом но­
мидаги НМИУ, 2011. X, 246; Алишер Навоий. Крму­
сийлугат.-Т.- 2016. М.
Олк мжо
1
' Давлатов
АБУ АБДУЛЛОХ МУХТОР
jUi-4 *Ul A
j
C jji
Абу Абдуллох, Мухтор
ибн Мухаммад ибн Ахмад ал-Хиравий 
(? - 1392, Хирот)
Суфий
Абу Абдуллох, Мухтор тасаввуф та- 
рицатининг йирик намояндаси. «Сай- 
374
йид ал имом» номи б-н машхур булган. 
Ш ариат хамда тарик;ат илмларини 
чукур эгаллаган. Абу Али ибн Мухтор 
ал-Алавий каби муридларни тарбия кил­
ган. Навоий «Насойим ул-мух,аббат»га 
«Нафацотул-унс»дан ушбу шайх х,ак;ида­
ги бобни айнан келтиради.
Ад - Алишер Навоий. ТАТ. - Т.: Гафур Гулом но­
мидаги НМИУ, 2011. X, 232; Алишер Навоий. Кому- 
сийлугат. - Т.: 2016.1.
АБУ АБДУЛЛОХ МУХАММАД 
АЛ-АХСИКАТИЙ
( j ' S u
.1 ~v V ' 
«ill 
XiC-
j j |
Абу Абдуллох, Мухаммад 
ибн Мухаммад ибн Умар ал-Ахсикатий 
(7-644/1247.31.03,7)
Ханафий фак;их1и
Мовароуннахр цанаф/ ш фак,ицл ари 
орасида мухим уринга эга. Имом-пешво, 
Ханафий мазцаби фак,ищ Хусомуддин 
Мухаммад ибн Мухаммад ал-Ахсикатий 
таваллуд топган сана маълум эмас. Олим 
644 й. йигирма учинчи зул-каъда душан- 
ба куни вафот этган, Етти кози кабрис 
тонида Козихон Устоз Мухаммад ибн 
Мухаммад ал-Абдий кабри якинига дафн 
килинган.
А.А.М.ал-А. усул ал-фикд илми би- 
лимдонларидан булиб, уанафий мазх,а- 
би усул ал-фикхига оид «Ал-Мунтахаб 
фй усул ал-мазх,аб» номли асар ёзган. 
Олимнинг шох асари хисобланган маз­
кур китобга Хусомуддин Хусайн ибн 
Али ас-Сигнокий «Ал-Вафй фй усул ал- 
фик%», Абдулазиз ибн Ахмад ал-Бухо­
рий «Ат-Тащйц», уанафий фак;и%и Ка- 
вомуддин Амир Котиб ибн Амир Умар 
ал-Итконий «Am-Табййн» номли хамда 
Абдуллох ибн Ахмад ан-Насафий мах- 
сус шарх битганлар. Амир Котиб шарл,и 
Собир Носир Мустабо Усмон, Насафий- 
нинг шархи эса Салим Угут томонидан 
докторлик иши сифатида тадкик этил­
ган хамда асар илмий-танкидий матн 
холида нашр килинган. «Ал-Мунтахаб»


асари 1877 й. Лакхнавда, 1907 й. Дехли- 
да наир этилган.
Хозирда А.А.М.ал-А.нингусу/ш фищга 
оид асарларидан Шарк; мамлакатлари- 
да асосий дарслик, кулланма сифатида 
фойдаланилади.
Куйида номлари зикр килинган асар­
лар х,ам А.А.М.ал-А.га нисбат берилган: 
«Мифтах, ал-усул», «Гайа ат-та^йк,», 
«Да^аик; ал-усул ва-т-табййн».
Ад.: Урта аср Шарк; алломалари энциклопедия- 
си. - Самарканд: «Имом Бухорий халкаро маркази», 
20 6.30-3); Mustafa Uzunpostalci.«Alisikesi». TDV IA. 
-istanbul: 1989.11.181.
Тузувчи Озодбек Алимов
АБУ АБДУЛЛОХ, МУХАММАД 
АЛ-БУХОРИЙ

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   354   355   356   357   358   359   360   361   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish