Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet323/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   319   320   321   322   323   324   325   326   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Rahman b. Samura». ЕР (ing.). 1,86; М. G. Могопу. «Abd- 
al-Rahman Ь. Samora». Elr„ I, 144-145; Ahmet Onkal. 
«Abdurrahman b. Semiire». TDV iA. - istanbul: 1988. 
I, 171-172; https://haclis.uz/hadith/369; https:// 
hadis.uz/hadi th/506; 
https://library.islamweb.net/ 
ar/library; 
http://www.saliaba.rasoolona.com/
Sahaby/21563.
Тузувчи Озодбек Алимов
АБДУРРАХМОН ИБН УДАЙС
Абдуррахмон ибн Удайс ибн Амр 
ибн Убайд ибн Килоб ибн Духмон 
ибн Ганм ибн Хамим ибн Захл 
ибн Ханий ибн ал-Балавий 
(? - 36/656-57, Фаластин)
Сахоба
Байъат ар-ризвонда иштирок этган ва 
Усмон (р.а.)нинг шахид этилишида кат­
нашган. Миср фат%и да иштирок этган 
ва у ерда макон топган. Мисрдан Мади­
нага йулга чиккан турт харбий кисмдан 
бирининг кумондони булган. Бу х,олат- 
дан хабар топган халифа Усмон (р.а.), 
таркибида Али (р.а.) ва Мухаммад ибн 
Масламалар булган уттиз (ёки эллик) 
кишидан иборат хайъатни исёнчиларни 
бостириш учун Мисрга жунатади. Хайъ- 
ат исёнчиларга маъкул булмаган баъзи 
масалаларнинг тузатилишини халифа 
номидан ваъда бериб, уларни оркага 
Кайтаради. Бирок улар Бувайбга етиб 
келганларида, халифанинг кулини Миср 
волийсига ёзилган хат б-н кулга олади- 
лар. Хатда А.и.У. ва унинг дустлари Миср­
га кайтганларида уларни юз даррадан 
уриш, соч-соколларини олиб ташлаш ва 
янги буйрук келгунигача хибсда ушлаш 
ёзилган эди. Шундан кейин кушин орка­
га кайтиб, Мадинага келади ва Усмон 
(р.а.) б-н музокара утказадилар. Халифа 
ушбу хатдан хабари йуклигини айтса-да, 
А.и.У ва унинг тарафдорлари унинг 
сузларига ишонмайдилар. Бошка исён­
чилар б-н биргаликда халифани кирк
туккиз кун камалда ушлаб туриб, сунгра 
ша^ид киладилар.
Усмон (р.а.) шахид килинганидан сунг, 
А.и.У Мисрга кайтаётган чогида, бошка 
исёнчилар б-н бирга Муовиянинг одам­
лари томонидан ушланиб, Фаластинда 
хибсга олинади. Исёнчилар бир неча 
бор камокхонадан кочишга харакат кил­
ган булсалар-да, Фаластин волийсидан 
кочиб 
к у т у л а
олмайдилар. А.и.У узини 
кулга олган кишига, «Холингизга вой 
булсин! Аллохдан 
К У Р К
ва конимни тук- 
ма. Мен дарахт тагида Пайгамбар (с.а.в.) 
га байъат килган сахобаман!» деса-да, 
унинг сузлари унга таъсир килмайди. 
У: «Халил тогида куп дарахт бор» - дея, 
А.и.У.ни улдиради.
Мисрлик тобеъинл ардан Абу-л-Ху­
сайн ал-Хажрий, Абдуррахмон ибн Симо- 
са ва Абу Савр ал-Фахмий каби муцаддис- 
лар ундан хадис ривоят килганлар.
Ад.: Ибн Саъд. Ат-Табацат ал-кубра. - Байрут: 
1388/1968. III, 65, 71; VII, 509; Ат-Табарий. Тарйх.
- Копира: 1960-70. - Байрут: IV, 348, 357, 368, 378, 
381; Ибн Абу Хотим. Ал-Жарц ва-т-таъдйл. - Хай­
даробод: 1371-73/1952-53. V, 248; Ибн Абдулбар. 
Ал-Истйъаб. - Копира: 1328. II, 411; Ибн ал-Асир. 
Усд ал-габа. - Копира: 1390-93/1970-73. Ill, 474; 
уша муал. Ал-Камил. - Leiden: 1851-76. - Байрут: 
1399/1979. III, 158,162,169; Ибн Хажар. Ал-Исаба. - 
Копира: 1328. II, 411; Selman Ba$aran. «Abdurrahman 
b. Udeys». TDV IA. - istanbul: 1988.1,176.
Тузувчи Абдушукур Муродов
АБДУРРАХМОН ИБН УММУЛ-ХАКАМ 
(jj
Абу Мутарриф Абдуррахмон 
ибн Абдуллох ибн Усмон ас-Сакафий 
(? - 66/685-86, ?)
Умавий волийларидан, тобеъин
Абу Суфённинг кизи булган онаси 
Уммул-Хакамга нисбат берилиб, Ибн 
Уммул-Хакам деб хам номланади. Х,иж- 
р атн чн г 53 й.ида Византияга булган 
юришда катнашган. Тогаси Муовия ибн 
Абу Суфён томонидан Куфа волийли­
гига тайинланган (58/677-78 й.). Бу 
ерда хоким булган вактда жума хут-
АБДУРРАХМОН ИБН УММУЛ-ХАКАМ
333


АБДУРРАХ,МОН ИБН ХОЛИД ИБН АЛ-ВАЛИД
басини утирган х,олда укигани учун 
сахрба Каъб ибн Ужра (р.а.) томонидан 
каттик танкид килинган. Кейинчалик 
укуви булмагани учун куфаликлар то­
монидан рах,барликдан хдйдалган. Сунг, 
Мисрга х,оким этиб тайинланган. Йулда 
уни карши олган сацоба Муовия ибн Ху- 
дайж (р.а.) Куфада булгани каби Миср­
да х,ам рах,бар була олмаслигини айтиб, 
уни Шомга кетишга кундиради. Шомда 
волий булганидан кейин яна Муовия 
томонидан ал-Жазирага х;оким этиб 
тайинланган А.и.У.Х,., тогасининг вафо- 
тига кадар мазкур лавозимда колади. 
Абдуллой ибн Зубайр (р.а.)нинг Шомда- 
ги волийси Захдок ибн Кайс, Марвон 
б-н жанг килиш учун шах,ардан чиккан 
вактда А.и.У.Х,. дархдл у ерда х,озир була­
ди ва халкни Марвон ибн Х,акамга байъ­

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   319   320   321   322   323   324   325   326   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish