Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet331/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   327   328   329   330   331   332   333   334   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Efendi. Mardini». TDV lA. - Istanbul: 1988.1, 300-301; 
https://mehmetayaz.blogspot.com.
Тузувчи Маъмура Рашидова
АБДУССАЛОМ АЗ-ЗАВОВИЙ
(щ. аз-ЗАВОВИЙ)
АБДУССАЛОМ ИБН АБДУРРАХ.ИМ
рлл
.j l l J j C ( j j
J j C
(1825- 1840, Уфа)
Волга (Идил) буй и ва Урал 
мусулмонлари муфтиятининг 
иккинчи муфтийси
Волга (Идил) буйи ва Урал мусул­
монлари муфтияти рус императрицаси 
Екатерина II буйруги б-н 1789 й.да таш- 
кил топган ва Бош идораси Уфа ш.да 
жойлашган. Абдуссалом ибн Абдур- 
ра*им аввал Бугулмада тах,сил ола- 
ди, сунг уз навбатида бухоролик ула- 
моларнинг шогирдлари булган икки 
шайх - Ибро^им ибн ^ожаш (ваф. 1820) 
ва Абдурра^мон Мухаммад Шарифхон 
Кирмоний (ваф. 1242/1826-27)лардан 
таълим олади. А.и.А. муфтий лавози- 
мига тайинланишига кадар козок; ва 
туркман халклари орасида Ислом ди- 
нининг муста^камланиши масаласига 
жиддий ёндашган. Унинг Россия импе- 
риясининг расмий зужимиятига муро- 
жаатлари асосида козокларнинг 
9рта 
урда ч^ллари *амда Мангкишлок турк- 
манларининг кучманчи лагерларида 
масжидлар курилган.
А.и.А. муфтий б^лганидан сунг, узи- 
нинг асосий вазифаси сифатида Повол­
жье мусулмонлари орасида уларнинг 
диний урни ва соф акидасини саклаб 
колиш масаласини куради. У Поволжье 
ва бутун Марказий Осиё мусулмонлари 
томонидан тушган хайрия маблаг эва- 
зига Уфа ш.да жоме масжид курдиради. 
Масжид курилишида Бухоро усталари 
х;ам иштирок этганлар. Муфтий шахсан 
узи Оренбург губернатори б-н бирга Бу­
хоро ва Урганчдан келган карвонларни 
кутиб олган. Мазкур карвонларда ушбу 
ша^арлар олимларининг китоблари 
coBFa 
тарикасида юборилган.
341


АБДУССАЛОМ АЛ-МУБОРАКФУРИЙ
Жоме масжид. Уфа
А.и.А. Поволжье вилоятининг бирин- 
чи муфтийси сифатида Россия империя- 
си мусулмонлари орасида нафакат ди- 
ний, балки дунёвий илмлар буйича хам 
таълимни жорий килиш хакида кайгу- 
ради ва буни мусулмон жамияти ривожи 
учун жуда мухим иш, деб хисоблайди. 
Унинг уз и табобатга жуда кизиккан в а 
Мадраса таълим тизимига фармоколо- 
гия ва анъанавий шифокорлик курслари 
хам киритилишини талаб килган. У та­
бобатга Ислом хукукшунослиги 
{фищ) 
нуктаи назаридан бахо бериб, Пайгам- 
бар (с.а.в.)нинг «илм ат-тибб»га булган 
алохида кизикишларига хадислардан 
далил сифатида намуналар келтирган. 
А.и.А. «илм ат-тибб»ни «фарзи кифоя» 
[бир кием мусулмонлар бажарса, кол- 
ганлар зиммасидан сокит буладиган 
ишлар) сирасига киритган. Унинг Ибн 
Сино 
«%анун
»ига ёзилган бир катор 
шархларни татар тилига таржима кил- 
гани хдм маълумдир.
А.и.А. асосан замондоши Ризоуддин 
ибн Фахруддиннинг кайдларида зикр 
килинган бир неча асарлар муаллифи- 
дир. А.и.А. илк мусулмон мутакаллимла- 
ридан бири сифатида мусулмонлар Ев­
ропа услубидаги таълим муассасалари 
(ун-т, техника билим юртлари)да укиш- 
лари мумкин ва зарур эканини исбот-
342
лаган. Бундан ташкари, у уз асарларида 
мусулмоннинг касб ва харакатда булиши 
уни кашшокликдан саклаши хамда кела- 
жакдаги ишлари учун сармоя туплаши- 
да ёрдам беришини исботлаган хрлда, 
мусулмонлар учун касб эгаллаш мухим- 
лигини асослаб берган. Умуман олганда, 
фаол тадбиркорликка интилиш мусул- 
монларни гунох, ишларга булган раг- 
батдан саклайди. А.и.А. факирлик кай- 
гуриш учун сабаб булолмаслиги, (огир 
ахволдан кутулиш учун) уз-узини халок 
килиш эса Исломда энг катта гунох эка­
нини айтган.
Шунингдек, унинг Акмалуддин Му­
хаммад ибн Махмуд ал-Барбатий (ваф. 
786/1384)нинг 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   327   328   329   330   331   332   333   334   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish