Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet329/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   325   326   327   328   329   330   331   332   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

фатво 
кумитасининг 
цанафий маз^аби
х^йъати 
аъзолигига тайинланади.
1936 й.да ал-Азх,ар ун-ти томонидан 
Париждаги Сорбон ун-тига юборилади. 
У ерда «Бобийлик ва И слом» мавзуида 
номзодлик диссертациясини ёклаб, фал- 
сафа ва динлар тарихи фанлари доктори 
илмийдаражасиниолади.Уерданк;айтиб 
яна ал-Азхар ун-ти профессори ва 
фатво 
нумитаси аъзоси сифатида вазифалари- 
ни давом эттиради. Шу б-н бирга А.Т. ил- 
мий тадкикотлардан четланмаган холда, 
«Ас-Сийаса аш-шаръиййа»
мавзуидаги 
илмий иши юзасидан «Жамоат кибор 
ал-уламо» жамияти аъзолигига сайла- 
нади (1951 й.). Бир муддат Айн аш-Шамс 
ун-тининг хукук факультети ва асосий 
конун (Конституция) комиссияси аъзо­
си сифатида фаолият олиб боради. 1954 
й.да ал-Аз^ар ун-ти шайхи этиб тайинла­
нади. Ун-тга таълим ва боцщарув буйича 
янги коидалар олиб киради. Хориждан 
келган талабалар учун ётокхоналар кур- 
диради. 1958 й.да Миср ва Сурия мамла- 
катларининг хамкорлигида Бирлашган 
Араб жумхурияти ташкил этилганидан 
сунг, вазир этиб тайинланади. 1963 й.да 
Араб тили академияси (Мажмаъ ал-луга 
ал-ъарабийя), кейинчалик эса, ал-Азхар 
исломий тадкикотлар академияси (Маж­
маъ ал-бу^ус ал-исламийя)га аъзо була- 
ди.
Ас.: 
«Ал-А^вал аш-шахеиййа фи-л-фикх 
ал-исламй»
(Кохира 1955 й.). 
«Ас-Сийа- 
са аш-шаръиййа», «Хукм ар-риба фи-ш- 
шариъа ал-исламиййа», «Шарикат ат- 
таъмин мин виж$а назар аш-шарйъа 
ал-исламиййа».
Ад.: Али Абдулазим, Машйха ал-Азцар. - Копира: 
1399/1979. И, 165, 177; Мухаммад Абдулалим Ху- 
сайн. Ал'Азцар аш-шарйф фи ъиди% ал-алфй - Копи­
ра: 1403/1983. 259-260; Шуйух ал-Азцар. - Копира: 
43-44; Мухаммад Махдий Аллом.Ал-Мажмаъийиун 
фи хамсина ъаман. - Копира: 1406/1986. 155-157; 
Rahmi Yaran. «Abdurrahman Тдс». TDV /А - Istanbul: 
1988.1,175.
Тузувчи Бегзод Мухторов
АБДУРРА^МОН ТОЖ
339


АБДУРРАХМОН ИБН ХДССОН ИБН СОБИТ
АБДУРРАХМОН ИБН ХДССОН 
ИБН СОБИТ
0^ U1 * iiOi С
у
^
Абу Саъид Абдуррахмон ибн Хассон 
ибн Собит ал-Хазражий ал-Ансорий 
[7/627-28, Мадина - 104/722-23, ?)
Тобеъин, шоир
Пайгамбар 
(с.а.в.)нинг 
шоирлари 
Х,ассон ибн Собит (р.а.)нинг угли, она- 
си Пайгамбар (с.а.в.)нинг завжалари 
Мориянинг синглиси Сирийн булган, 
Пайгамбар (с.а.в.) даврида тугилгани 
учун 
са^оба
булгани айтилса-да, купчи- 
лик уламолар уни 
тобеъин
хисоблаган- 
лар. Умрининг куп кисмини тугилган 
жойи Мадинада утказган. Кис^а муддат 
Дамашвда хам яшаган.
Айрим шоирлар б-н шеър мусобакала- 
рида катнашиб, баъзи-баъзида отасидан 
ёрдам олган. Муовия даврида ёзган хаж- 
вий шеърлари 
б-н умавийлар
танкидига 
учраган. Муовиянинг кизи Рамла хакида 
айтган шеърлари туфайли уни хажв кил- 
ган Язидни уз раддияси б-н енгган. Бун- 
га чидай олмаган Язид, отасининг ваз- 
минлик б-н иш тутишни маслахат бери-
AOy.oJUiteV
Абдуррахмон ибнХассон ибн Собитнинг 
«Шигр Абдуррахмон бин Хрссан 
ал-Ансарй» асари. Багдод, 1971 й.
340
шига карамай, насроний шоир Ахталдан 
ёрдам сураган. У эса химоя к;илинишига 
кафолат олгач, Абдуррахмон ибн Х,ассон 
ибн Собит шахсияти остида 
ансорл
арни 
хажв килган. Ахталнинг бу хажви мусул- 
монларни каттик; ранжитган.
Шеърлари Сомий Маккий ал-Оний 
томонидан 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   325   326   327   328   329   330   331   332   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish