Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet321/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   317   318   319   320   321   322   323   324   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Карши кураш олиб бораётган Барбар 
биласи ердам беради. Ибн Халдуннинг 
таъкидлашича, А.и.Р.га асли ламай, лу- 
ват, нафзав кабилаларидан булган бар- 
барлар кушилиб аббосийларга карши 
жанг килган. 147/765 й. А.и.Р. куп сонли


АБДУРРАХМОН ИБН РУСТАМ
барбарлардан ташкил топган жангчилар 
б-н Каиравондаги аббосийларга карши 
юриш килади, лекин бу юришда у маглу­
биятга учрайди. 154/771 й. А.и.Р. ун беш 
минг барбар аскарлари б-н Тобн ш.га 
юриш килади, бирок маглуб булиб, То- 
харт ш.га кайтишга мажбур булади. Шун- 
дан сунг, А.и.Р. тарафдорлари уни Кай­
ра вон ш.ни ибодийлар маркази килиш 
фикридан каитариб, Тохарт ш.ни ибодий- 
ларнинг маданий ва маънавий маркази­
та айлантиришга кундирадилар.
155/772 й. Африкада халифанинг 
янги вакили Язид ибн Х,отим ибодийлар- 
дан «^имоячи-имом» унвонини олган 
хорижий Абу Х,отим бошчилигидаги бар- 
барлар кушинини яксон килади ва ибо- 
дийларни хрзирги Тунис давлати худу- 
дидан кувиб чикаради. Натижада Кайра- 
вон ш.дан ибодийлар буткул умидларини 
узадилар.
Лекин бундай талафотлар А.и.Р.нинг 
фаолиятига унчалик таъсир утказмай- 
ди. Уни 161/778 й. ибодийлар Магрибда 
узларининг бош имомлари этиб тайин- 
лайдилар. Бу ^озирги Жазоирнинг шим. 
Кисмида рустамийлар деб номланган 
теократик давлат пайдо булишига асос 
булган. Имомликка розилик берган А.и.Р. 
уз атрофидаги барча якин кишиларни 
унинг буйрук ва амрларига сузсиз итоат 
килишлари учун Аллохнинг номи б-н ка- 
сам ичишларини талаб килади. Ибодий- 
ларнинг айнан А.и.Р.ни имом этиб сай- 
лаганларига сабаб шуки, А.и.Р. ма^аллий 
ах,оли вакили булмаган ва четдан келган. 
Шу сабабли, мах,аллий кабилалар урта­
сида кандэйдир зиддият келиб чиккан 
^олда у уз кабиласига ён боса олмай, адо- 
лат б-н иш тутишини хох^аганлар. Ибн 
ас-Сагирнинг таъкидлашича, А.и.Р. каби­
лалар рах,барлари б-н узаро карама-кар- 
ши сулх, тузган. Унга кура, А.и.Р. имомат- 
ни адолат б-н бошкарган таадирда улар 
унга итоат килишлари лозим эди.
Ибодийя таълимотидаги диний кур- 
сатмаларга мувофик, А.и.Р. жуда камта-
рона х,ает кечирган. Тохартдаги ибодий- 
лар жамоаси дастлаб жуда кашшок х,аёт 
кечира бошлайдилар. Натижада Ирок 
ибодшЗлари Тохарт а^олисига моддий 
ёрдам юборишга карор киладилар. Ман­
баларда сакланиб колган маълумотлар- 
га кура, ироклик элчиларнинг Тохартда 
А.и.Р. >^узурига кириб келганларида у 
лойдевордан курилган уйининг айво- 
нини таъмирлаётган эди ва ишини ту- 
гатмагунича уларга муомала килмай уз 
ишида давом этади. Ишни тугатгач, А.и.Р. 
нарвондан тушиб элчиларни кулча нон 
ва иссик думбали таом б-н сийлайди. Эл­
чиларнинг таъкидлашича, унинг хужра- 
сида оддий теридан тушалган урин ва 
ёстик бор эди, холос. Бошка хужрада эса, 
унинг минадиган оти бор эди. Элчилар 
олиб келган егуликларни А.и.Р. кенгаш 
тузиб, кенгашнинг тавсияси б-н аколи- 
га таксимлаб беради. Шундан сунг, бир 
канча вактдан кейин Ирокдан яна бир 
гурух элчилар егулик ва совга-саломлар 
б-н келганларида, унинг ах,олиси каш­
шок даражада эмаслигини таъкидлаб 
совга-саломларни кайтариб юборади.
А.и.Р. Тохарт ш.нинг иктисодини ри- 
вожлантириш б-н бир каторда унинг 
хавфсизлигини х,имоя килишда ^ам кат­
та хизмат курсатган. У 170/787 й. аббо­
сийлар б-н тинчлик сул^ини тузишга му­
ваффак булган.
Ад.: Абу-л-Фатх, Ша.чристоний. Ал-Милал ва-н- 
нщал. - Дамашк: «Ал-Мактаба ал-асрийя», 2000. 
II; Али-заде, Айдын Ариф оглы. Хроника Мусуль­
манских государств I-VII веков хиджры. 2-е, испр. 
и доп.. - М.: «Умма» 2007; Босворт, Клиффорд Эд­
мунд. Мусульманские династии. Справочник по хро­
нологии и генеалогии / Пер с англ. П.А. Грязневича, 
отв. редактор И.П. Петрушевский. - М.: «Наука», 
1971; Жюльен, Шарль-Амдре. История Северной 
Африки. Тунис. Алжир. Марокко. О т арабского за­
воевания до 1830 года / Пер. с французского А.Е. 
Аничковой. - М.: «Издательство иностранной лите­
ратуры», 1961; Фильштинский И. М. История ара­
бов и Халифата (750-15171. 3-е, испр. и доп.. - М.: 
ACT: «Восток-Запад», 200В; М.В. Чураков. Народ­
ное движение в Магрибе под знаменем хариджиз- 
ма,- М.: «Наука». 1990.
Сандмухтор O
ki
* пов
331



Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   317   318   319   320   321   322   323   324   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish