Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet277/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   273   274   275   276   277   278   279   280   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

намоз
укиш, 
закот
бериш, ра­
мазон ойида 
руза
тутиш ва тушган ул- 
жалардан бешдан бир кисмини 
байтул- 
молг
а ажратишни буюрадилар, 
жоци- 
л и я т
даврида шароб учун ишлатилган 
тупрок ва дарахтдан ясалган идишлар- 
ни бошка ичимликлар учун ишлатиш- 
ни ман киладилар. Имом ал-Бухорий 
ривоят килган хадисга кура, 
Масжид 
ан-Набавийдан
кейин жума навози уки- 
лиши учун рухсат берилган иккинчи 
масжид абдулкайсликлар яшаган Жу- 
восо ш.даги масжиддир (Ал-Бухорий. 
«Магазй»,
69). Соликлар ва б. мавзулар- 
га дойр Пайгамбар (с.а.в.) томонлари- 
дан ушбу кабилага юборилган айрим 
мактублар бугунги кунимизга кадар 
етиб келган.
Пайгамбар (с.а.в.) вафотларидан ке­
йин руй берган 
иртидод
(диндан кай- 
тиш) ходисалари вактида А. Исломда 
собит колиб, муртадларга карши ку- 
рашган. Умоннинг Дабо ш.даги диндан 
Кайтган 
Локит ибн Молик 
па 
унинг 
тарафдорларини маглубиятга учрат- 
ганлар. Хусусан, Махра ва Я манда ги 
исёнларни бостиришда фаол иштирок 
этганлар. Умар (р.а.) халифалиги дав­
рида 
фшщ
юришларида катнашадилар. 
Уларнинг> айн икса, 
сосонийлар
усти- 
дан эришилган галабаларда хиссалари 
бекиёсдир. 
Фа
1
щ л
ардан кейин купчи- 
ликлари Тавваж, Басра, Куфа, Мосул, 
Исфахон ва Марвга кучиб борадилар. 
Абдулкайсликлар 
Жамал
ва 
Сиффийн 
воцеаларида 
асосан Али 
(к.в.)га 
тараф- 
дорлик киладилар. Ушбу кабиладан 
булган Саъсаа ибн Сухоннинг Муовияга 
мухолифати, шунингдек, Абдуллох ибн 
Жоруднинг куфалик хамда басралик- 
ларга бош булиб ^ажжожга исён кили- 
ши ва Хажжож томонидан катл кили- 
ниши хакидаги ривоятлар манбаларда 
кенг ва батафсил зикр килинган.
Абдулкайсликлар чиройли нутк суз- 
лашлари ва жасурликлари б-н машхур 
булганлар. Ибн ан-Надимнинг кайд ки­
лиш ича, Абу Убайда Маъмар ибн Мусан- 
нонинг «
Китаб хабар Абди-л-К,айс
» асари 
ушбу кабила хакида ёзилган мустакил 
асар булиш б-н бирга мухим манба хам 
саналади.
Ад.: Ибн Хишом. Ас-Сира. - Кохира: 1955. II. 575- 
576; Ибн Саъд Ат-Таба^ат ал-кубра. - Байрут: 1968. 
[, 283, 314-315; IV, 360-362; V, 557-566; VII. 85-88, 
131-134; Ибн Куганба. Ал-Маъариф.- Копира: 1960. 
338-339; Ал-Балозурии. Футу>; ал-булдан. - Копи­
ра: 1956-60. I, 95, 104; уша муал. Ансаб ал-ашраф.
- Байрут: 1979. IV/1, 102-103; Ат-Табарий. Тарйх.
- Лейден: 1879-1901. I. 1736-1737, 1958-1961, 
1979-1980, 1995-1996; Ибн ан-Наднм. Ал-Фих;рист.
- Техрон: 1971. 59; Ас-Самъоннй. Ал-Ансаб. - Да- 
машк* 1976. VIII, 355-364; Е^ут. Муьжам, - Байрут: 
1966. I, 346-349; II, 174-175; Каздола. Муъжам ра­
бсил ал-ъараб. - Байрут: 1982. II, 726-727; Мухам­
мад Хамндуллох Ал-Васаи^ ас-сиОасиийа. - Байрут: 
«Дор ан-нафоис», 1969. 126-127; уша муал. «Islam 
Peygamberi». - Istanbul: 1980. I, 63, 409, 410-411, 
433-440; W. Caskel, «Abel al-Kays». El2 (Fr.). I, 74-76; 
Mustafa Fayda. «Abdulkays (Beni Abdulkays)». TDV lA.
- Istanbul: 1988.1, 248-249.
Мустафо Фай да
АБДУЛКАЙЮМ ИБРОХ.ИМОВ 
*J jaiM jj) 
p
(1 8 8 7 ,7 - 1971, 
Наманган)
АБДУЛКАЙЮМ ИБРОХИМОВ
Абдулкайюм домла номи б-н танил- 
ган. Саводини зеки мактабда чикарган, 
кейин машхур уламо Собитхонтура Аб- 
думаонийдан сабок олган. А.И. ундан 
сарф, 
на%в, тафсир

мерос илмини 
пухта урганади. Айникса, Сирожуддин
275


АБДУЛ КОДИ Р АНДИЖОН ИЙ
Сажовандий ал-Ханафийнинг мерос ил­
мига оид «Сиражиййа» китобини мукам- 
мал урганиб, Узбекистон ва кушни рес- 
публикаларда бу сох,анинг билимдони 
булиб танилади. Бу борада ундан Ах,- 
мадхон кори Содиков (1890-1986), ун­
дан Хорунхон Айюбхонов тах,сил олиб, 
устоз-шогирдлик 
анъанасини 
давом 
эттиришган. Ахмадхон кори А.И.нинг 
«Аллох, менга диний илмлардан ун турт- 
тасини мукаммал берган эди. Алхамду- 
лиллах, бугун сизга мерос илмини тула 
ургатдим ва еттита шогирд чикардим. 
Ох, колгани тупрокка кумиладиган бул­
ди», - деганини куп ёдга оларди. Ахмад- 
хон корининг вафотидан сунг вилоятда 
Хорунхон Айюбхонов унинг давомчиси 
булди. А.И. каламига мансуб диний йул- 
йуриклар акс эттирилган «Тух,фатул-ав- 
лод» асари бор. Кулёзма холидаги бу 
китоб Ахмадхон Содиковнинг угли Му- 
сохон Ахмаджонов кулида сакланмокда.
А.И. 1945-1950 й.ларда Махдум Эшон 
жоме масжидида имом, 1950 й.дан бош­
лаб эса, Мир Араб мадрасасида мудар- 
рис булиб ишлайди. 1961 й.га тегишли 
архив хужжатларида хам унинг номи 
мударрислар руйхатида кайд этилган.
1954 й.да диний назоратда ишлагани 
хакида маълумотлар бор.
А.И. эл орасида тарок ясаш б-н шугул- 
лангани учун «машшот», сухбат асно- 
сида латифаларни куп ишлатгани учун 
«Афанди хожи» номлари б-н хам танил­
ган. Йигит кишига кирк хунар оз, деб 
билган бу инсон асалари бокишнинг 
хам устаси булиб, колхоз асаларисини 
боккан.
А.И. узок давом этган хасталикдан 
сунг вафот этган. Жаноза намозини муф­
тий Зиёуддинхон ибн Эшон Бобохон уки- 
ган. Намангандаги Отбозори (хоз. Мангу- 
лик) кабристонига дафн этилган.
Ад.: УзР МДА - 500, в-48; Узбекистон уламолари.
- Т.: «Movarounnahr», 2015.152-153.
Хайдархон Йулдошхужаев, 
Иродахон Каюмова
АБДУЛКДДИР АНДИЖОНИЙ 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   273   274   275   276   277   278   279   280   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish