Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet259/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   255   256   257   258   259   260   261   262   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

фа>щ
килишда катнашган.
103. Абдуллой ибн Увайм ибн Соъида 
ибн Салъажа ибн Амр ибн Х,ориса ибн 
Авс ибн МоликБадр
ва 
Ацабад
а ишти­
рок этган.
104. Абдуллох ибн Ганном ал-Бад- 
рий, 
Расулуллох, (с.а.в.) б-н сухбатлашган.
107. Абдуллох ибн Гасийл.
108. Абдуллой ал-Гифорнй.
109. Абдуллох ибн Кайс ал-Хузоий.
110. Абдуллох ибн Кайс ал-Ансорий.
111. Абдуллох ибн Кайс ал-Асламий.
112. Абдуллох; ибн Кайс ибн Махра- 
ма ибн Мутталиб.
113. Абдуллох ибн Кайс ибн Сахр 
ибн Харом ибн Рабиъа ибн Адий ибн 
Ганм ибн Каъб ибн Салама ал-Ансо- 
рий, Бадрд
а катнашган.
114. Абдуллой ибн Кайс ал-Утакий, 
Расулуллох, (с.а.в.) сухбатларида булган. 
Миср
ва 
Иро^фатцид
а катнашган.
115. Абдуллох ибн Курт ал-Аздий 
ас-Сумолий. Унинг аввалги исми «Шай- 
тон» эди. Расулуллох (с.а.в.) уни «Абдул- 
лох,»га узгартирганлар. У ва биродари 
Абдуррахмон Расулуллох (с.а.в.) сухбат­
ларида булган. Абдуллох ибн Курт Муо­
вия томонидан Химсга амир этиб та- 
йинланган. У 56/676 й.да Румда 
газот 
вактида шахид булган.
116. Абдуллох ибн Кораб ас-Сак;афий.
117. Абдуллох ибн Кумома, Ваккос 
ибн Кумоманинг биродари, иккиси хам 
ас-Суламийдир.
118. Абдуллох ибн Курз ал-Лайсий. 
Ойша (р.а.) томонидан килинган ривоят- 
да унинг зикри келган. Ойша (р.а.) Ибн 
Курзнинг шеъри хакида хабар килган.
119. Абдуллох ибн Каъб ибн Амр ибн 
Авф ибн Мабзул ибн Амр ибн Ганм ибн 
Мозир ибн Нажжор, Байрда катнашган.
120. Абдуллох ибн Каъб ибн Зайд 
ибн Осим Абу-л-Хорис ал-Ансорий, 
Байрда катнашган. 
Бадрд
а Расулуллох 
(с.а.в.) уни улжаларни химоя килишга 
тайинлаганлар.
121. Абдуллох ибн Латбия, Расулул­
лох (с.а.в.) уни омил (закот йигувчи) 
этиб тайинлаганлар.
122. Абдуллох ибн Молик ибн Саъд 
ибн ал-Кишб ал-Аздий, ундан Абдур­
рахмон ал-Аъраж, Ато ибн Ясор, Мухам­
мад ибн Абдуррахмон ибн Савбон, унинг 
угли Али ибн Абдуллох ибн Молик ва 
Хафс ибн Осимлар ривоят килганлар.
123. Абдуллох ибн Молик ал-Авсий, 
хижозлик 
сахрба.
124. Абдуллох ибн Молик Абу Мусо 
ал-Гофикий, мисрлик 
сахоба.
Ундан 
Саълаба ибн Абу Кануд ривоят килган.
125. Абдуллох ибн Молик Абу Кохил 
ал-Ахмасий.
126. Абдуллох ибн Молик ибн Абу-л- 
Кайн Абу Каъб ибн Молик ал-Хазра- 
жий.
127. Абдуллох ибн Молик, 
бани муъ- 
тамирлик сахоба. Крдисийя фатцида 
катнашган.
249


АБДУЛЛОХ, ИСМЛИ БОШКА САХОБАЛАР
128. Абдуллох; ибн Матар Абу Рай- 
Хона. Унинг исми турлича келтирилган. 
Баъзилар унинг исмини «Шамъун», деб 
зикр килядилар. Каромат сох,иби булган.
129. Абдуллох ибн Муцаррин ал-Му- 
заний, ундан Ибн Сирийн, Абдулмалик 
ибн Умайр ривоят килган.
130. Абдуллох ибн Мазъун ал-Жу- 
махий. Усмон ибн Мазъуннинг бирода­
ри, 
Бадрда
катнашган.
131. Абдуллох ибн Муовия ал-Гози- 
рий, химслик 
сацоба.
132. Абдуллох ибн Мунийб ал-Аздий.
133. Абдуллох ибн Муайя ас-Сувоий, 
хижозлик саналади.
134. Абдуллох ибн Моъиз ат-Тами- 
мий, басралик 
сацоба.
135. Абдуллох ибн Мирбаъ ал-Ансо­
рий, хижозлик саналади. Умар (р.а.) ха- 
лифалиги даврида шахид булган
136. Абдуллох ибн Муставрид, миср- 
лик саналади.
137. Абдуллох ибн Мунтафиц Абу 
Мунтафик, ундан Абу Мугийра Абдул­
лох ал-Яшкурий ривоят килган.
138. Абдуллох ибн Муъриз ал-Бохи- 
лий, 
Ямома
га якин жойда истикомат 
килган. Расулуллох (с.а.в.) хузурларига 
элчи булиб келган. Уни ал-Маниъий ва 
Ибн Абу Довудлар 
сах,оба,
деб хисобла- 
ганлар.
139. Абдуллох ибн Мураккаъ, баъзи 
манбаларда унинг исми «Абдуррахмон» 
деб келтирилган.
140. Абдуллох ибн Абу Мутарриф, 
Расулуллох (с.а.в.) сухбатларида булган.
141. Абдуллох ибн Абу Муския ал- 
Бохилий.
142. Абдуллох ибн Муътим, Расулул­
лох (с.а.в.) сухбатларида булган.
143. Абдуллох ибн Назла, Хабашис- 
тонга 
цижрат
килганлардан.
144. Абдуллох ибн Назла ал-Кино- 
ний,
145. Абдуллох ибн Нуайм ибн Нах- 
хом, ундан Ибн Умарнинг мавлоси ва Абу 
Зубайрлар ривоят килганлар.
146. Абдуллох ибн Носих ал-Х,?зр» 
мий, ал-Х,асан ибн Суфен 
«Ал-Вух,дан»
да 
уни со^оболар каторида санаган.
147. Абдуллох ибн Нуъмон ибн Бул- 
дума (Булзума) ал-Ансорий, 
Бадрд
а 
Катнашган.
148. Абдуллох ибн Нуайм ал-Ашжа- 
ъий, Расулуллох (с.а.в.) уни Хайбарга да- 
лил килиб юборганлар.
149. Абдуллох ибн Вахб Абу Х,орис 
ад-Давсий. Давсдан Мадинага - Расу­
луллох (c.a.ts.) хузурларига келган, куп 
боглари булган. Унинг угли \орис Расу­
луллох (с.а.в.) вафот этгунларига кадар 
Мадинада яшяган.
150. Абдуллох ибн Ваззох-
151. Абдуллох ибн Вадийъа ибн Жи- 
зом ал-Ансорий.
152. Абдуллох ибн Валид ал-Махзу- 
мий.
153. Абдуллох ибн Хилол ас-Сака- 
фий.
154. Абдуллох ибн Хилол ал-Муза- 
ний.
155. Абдуллох ибн Хишом ибн Зухра 
ибн Усмон ибн Амр ибн Каъб ибн Саъд 
ибн Тамим ибн Мурра ат-Таймий, она- 
сининг исми Зайнаб бинт Хумайд ибн 
Зухайр ибн Хорис ибн Асад ибн Абдулуз- 
зо ибн Кусай булган.
156. Абдуллох ибн Хубайб ибн Ухайб 
ибн Сухайм ибн Гайрат ибн Саъд ибн 
Лайс, 
Хайбард
а шахид булган.
157. Абдуллох ибн Хонеъ, Шурайхибн 
Хонеънинг биродари, Расулуллох (с.а.в.) 
даврларида яшаган ва Ул Зот Абдуллох 
кбн Хонеъ хаккига дуо килганлар.
158. Абдуллох ибн Хаддож ал-Хана- 
фий.
159. Абдуллох ибн Хинд Абу Хинд 
ал-Баёзий ал-Ансорий.
160. Абдуллох ибн Ход. ал-Хасан ибн 
Суфён 
«Ал-Вух,дан»р$
ундан хадис ри­
воят килган
161. Абдуллох ибн Язид 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   255   256   257   258   259   260   261   262   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish