Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet262/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   258   259   260   261   262   263   264   265   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

лар шаркка чекинади. 77/696-97 й. аз- 
рацийлар бошлиги Катарий ибн Фужоа 
ал-Мозиний халок булади, унинг тараф- 
дорлари таркалиб кетади. Азращилар 
б-н жанг пайтида хорижийларнннг бош- 
Ка йуналиши булган суфрийлар ал-Жа­
зира минтакасида и сен чикарадилар. 
Уларнинг бошлиги Шабиб икки марта 
бостириб Куфага киришга муваффак 
булгач, \ажжож унга карши Шомдан 
мадад кучларини чакиришга мажбур 
булади. Шомнинг энг нуфузли КУМ0Н' 
донларидан булган Суфён ибн Абрад 
ал-Калбийнинг Ирокдаги урушга куши- 
лиши Шабибни кийин а^волга солади. 
Навбатдаги тукнашувларнинг бирида 
маглубиятга учраган Шабиб кочишга 
мажбур булади. Ахвоз минтакасида Ду- 
жайл ирмогини кечибутаётганида сувда 
FapK булади (697 й.). Шу тарика азра^ии-
253


АБДУЛМАЛИК ИБН МАРВОН
утардан кейин суфрийлар каршилигига 
хам бархам берилади.
А.и.М. мамлакатда ички осойишта- 
лик ва баркарорликни тиклагач, янги 
ф ат%ларга киришади. Хорижийлар исё- 
нини бостиришда катта муваффакиятга 
эришган Мухаллаб ибн Абу Суфра 697 
й. Хуросон волийлигига тайинланади. 
Бу пайтга келиб анчагина кариб колган 
Мухаллаб Мовароуннахрни фатц килиш 
ва шу тарица хаёт йулини зафарли якун- 
лаш орзуси б-н яшар эди. Бирок унинг 
волийлиги даврида 
Мовароуннахрга 
бир канча юришлар килинган булса-да, 
кутилган натижага эришилмайди. 699 
й. Мухаллаб Кешга юриш килади ва шу 
ерда кароргох урнатади. Угилларига 
атрофдаги худудларни фапщ килиш га 
буюрган булса-да, улар тулик муваф- 
факиятга эриша олмайди. 702 й. Мухал­
лаб вафот этгач, унинг урнига угли Язид 
тайинланади. Аммо икки йилдан сунг 
\ажжож уни лавозимидан озод килиб, 
урнига 
келажакда 
Мовароуннахрни 
фатц килган Кутайба ибн Муслимни во- 
лий этиб тайинлайди (704 й.).
Ирокнинг 
бош 
волийси 
5^ажжож 
Мухаллабни Хуросон га жунатган пайти- 
да Убайдуллох ибн Абу Бакрни Афгонис- 
тонга туркий элатлар хукмдори Рутбил 
(Зунбил)га карши урушга юборган эди. 
Убайдуллох туркийлар каршилигини 
енгиб, Кобулгача боради. Бирок тогли 
худудларга киришни хавфли санаб, Рут-
254
билга келишув таклиф килади. Рутбил 
рози булади, аммо унинг кумондонлари- 
дан бири тусатдан хужумга утиб, мусул- 
монларни маглубиятга учратади. Убай- 
дуллохнинг узи хам ушбу жангда халок 
булади.
Интиком олиш учун Х,ажжож халифа- 
нинг розилиги б-н Куфа ва Басра карор- 
гохларида 
20000
аскардан иборат кушин 
тузади. Мазкур харбий бирлашма Ислом 
тарихида «Товус куши ни» деб ном олган. 
Унинг 
к У м о н Д °
или гига Куфанинг энг 
нуфузли саркардаларидан булган Абдур* 
рахмон ибн Мухаммад ал-Ашъас тайин­
ланади. Унинг бошчилигидаги харбий 
юриш 699 й.да бошланади. Олдинги хар­
бий хамлалардан фаркли равишда, у ка- 
дамба-кадам ва тартибли харакатлана- 
ди. Рутбилнинглч/рожтулаш таклифини 
рад этади. Забт этилган шахар ва калъа- 
ларга доимий равишда Ирок б-н алокада 
булиш максадида кичик кушинлар ва 
почта ходимларини жойлаштириб бора­
ди. К,иш якинлашгани боис илгарилаш- 
ни тухтатиб, вазият хакида Х,ажжожга 
хабар беради. У кумондонга олга хара- 
катланишни буюради, акс холда лавози- 
мини укаси Исхокка топширишни айта- 
ди, Ушбу амр харбий саркардалар томо- 
нидан мухокама этилади. Ирокликлар 
Х,ажжождан нафратланишар, шунинг­
дек, олис улкаларда узок муддатли жанг 
Килиш уларнинг жонига теккани туфай- 
ли галабага эришиш анчагина мушкул 
булган бундай вазиятда кушин Ирок во- 
лийсига карши исён кутаради.
Абдуррахмон Ирокка кайтишдан ол- 
дин Рутбил б-н битим тузади. Сейис- 
тоннинг мухим шахарлари булган Буст 
ва Заранжга узига карашли одамларни 
волий этиб тайинлайди. Осийлар Абдул- 
маликнинг Х,ажжождан воз кечмаслиги- 
ни билиб, Абдуррахмонни халифа этиб 
сайлашади ва унга байъат килишади. 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   258   259   260   261   262   263   264   265   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish