Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet214/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   210   211   212   213   214   215   216   217   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

- Копира: 1970-73. Ill, 247-249; Аз-3а*абий. Сийар.
II, 375-377; Ибн Хажар. Ал-Исаба. - Копира: 1328. II, 
312; Ismail L. £akan. «Abdullah b. Zeyd b. Sa'lebe». TDV 
lA. - istanbul: 1988.1,144.
Тузувчи Азиз Тожиев
АБДУЛЛОХ, ИБН ЗАКВОН
l
W ^ 4^
ft. АБУ-З-ЗИНОД)
АБДУЛЛОХ, ИБН АЗ-ЗИБАЪРО 
(i 
j h
JII 
o j
Л1 
Абу Саъд Абдуллох ибн аз-Зибаъро ибн 
Кайс ибн Адий ал-Кураший ас-Сахмий 
Сахоба
Курайш цабиласиншг машхур шоири, 
Макка фатц этилгандан кейин Ислом­
ни кабул килган. Курайш цабиласининг 
Сахм уругига мансуб. Отаси Зибаъро
онаси Отика бинт Абдуллох ибн Амр. 
Манбаларда Абдуллох ибн аз-Зибаъро 
(р.а.)нинг таваллуд ва вафот саналари 
курсатил маган. Ж оуилият даврида Ку­
райш и;абиласининг энг машхур шоирла- 
ридан булган, Фил воцеаси хакида ёзган 
шеъри машхур- Аввал бошда Пайгамбар 
(с.а.в.) ва мусулмонларга карши душ- 
манлик кайфиятида булган. Узи сигин- 
ган бутлар борасида шахсан Пайгамбар 
(с.а.в.) б-н бахслашган.
Ухуд жангид ан аввал Курайш куши- 
нига ёрдам беришларини сураб турли 
кабилаларга жунатилган турт киши- 
лик хайъат аъзолари орасида А.и.аз-3. 
хам бор эди. Ухуд жангид а Абдуллох ибн 
Саламани шахид килади. Жангдан ке­
йин кураuu/дан улганларга марсиялар 
айтган. Хассон ибн Собитга берган жа- 
вобларидан А.и.аз-3. мусулмон булиши- 
дан олдин ёзган шеърлари Ислом дини 
ва Пайгамбар (с.а.в.)га карши булгани 
маълум булади. Бу жихатдан ровийлър 
унинг шеърларига жиддий кизикмаган- 
лар, шу сабабли уларнинг купчилиги 
бугунги кунгача етиб келмаган. Макка 
ф ату этилгач, А.и.аз-3. улдирилишидан 
куркиб Хубайра ибн Абу Вахб б-н бир­
га Нажронга кочади. У ерда яшаган Хорис 
ибн Каъб кабиласидагиларга Пайгамбар 
(с.а.в.)нинг Маккани фатх этгани, Наж­
ронга хам бостириб келиши ва бу катта 
тахликага сабаб булиши мумкинлигини 
айтади. Натижада нажронликлар калъа- 
ларини таъмирлаб, ичига яширинади- 
лар. Бу пайтда Хассон ибн Собит Пайгам­
бар (с.а.в.)нинг мархамат сохиби эканла- 
ри ва уларни афв этишлари хакида шеър 
ёзади. Буни эшитган А.и.аз-3. Маккага 
Расулуллох (с.а.в.)нинг хузурларига ке- 
тади. Асхоблари б-н сухбатлашиб утир- 
ган Пайгамбар (с.а.в.) уни куришлари 
б-н «Мана Ибн аз-Зибаъро! Унинг юзида 
Исломнинг нури порламокда», дейди­
лар. А.и.аз-3. калимаи шацодатни айтиб
187


АБДУЛЛОХ, ИБН ЗУБАЙР ИБН АВВОМ
мусулмон булади ва Аллохга хамду сано 
укийди. Пайгамбар (с.а.в.) ва мусулмон- 
ларга карши килган хзракатларидан пу- 
шаймон эканини айтиб, афв этишларини 
сурайди.
Пайгамбар (с.а.в.) хам уни хидоят эт- 
гани учун Аллохга хамду сано айтадилар 
ва «мусулмон булиш олдин килинган гу- 
нохларни ювади», деб уни кечирадилар.
А.и.аз-3. Исломни кабул килганидан 
кейин Пайгамбар (с.а.в.)ни мактаб, ил- 
гари килганларидан пушаймон эканини 
ифодалаб, шеърлар ёзган. Аммо, улар­
нинг жуда камчилиги бизгача етиб кел­
ган. Етиб келганларининг хам бир кисми 
унга тегишли эканига шубха бор.
Ибн Хишом 
«Ас-Сйра»
асарида А.и.аз-3. 
га нисбат берилган шеърларнинг ак- 
сариятини: «Олимлар бу шеърларнинг 
Ибн аз-Зибаърога тегишли эканини рад 
этадилар», деб ёзади. А.и.аз-З.га тегиш­
ли деб хисобланган шеърлар, асосан, 
тарйх китобларида булиб, улар адабиёт 
нуктаи назаридан эмас, балки купрок 
тарихий ва ижтимоий вокеа-ходисалар- 
ни тушунтириш нуктаи назаридан эъти- 
борга моликдир.
Шу б-н бирга, А.и.аз-3. Исломдан ол­
дин хам, мусулмон булгач хам шеър ёз- 
гани сабабли 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   210   211   212   213   214   215   216   217   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish