Энциклопедияси si ’cyclo paedia of


Ал-Ансаб. - Байрут: «Дор  ал-фикр», 1998. II, 248; Мух,аммад Сиддикд'он  ал-Каннужий.  А бж ад ал-ъулум. -



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet413/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   409   410   411   412   413   414   415   416   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Ал-Ансаб. -
Байрут: «Дор 
ал-фикр», 1998. II, 248; Мух,аммад Сиддикд'он 
ал-Каннужий. 
А бж ад ал-ъулум. -
Д амаш к: 1978.
Ill, 117; 
Юртимиз алломалари. -
Т.: «NIHOL», 2014. 
29-34; 
9рта аср Шарк, аллом алари энциклопедия-
си. -
Самарканд: «Имом Бухорий халкаро маркази», 
2 0 1 6 .3 5 0 -3 5 1 .
А бдумалик Ту'йчибоев
АБУ БАКР АС-СИДДИК
j
j j
|
Абу Бакр Абдуллох ибн Абу Кухофа 
Усмон ибн Омир ал-Кураший ат-Таймий 
(?. Макка - 13/634, Мадина)
Сахоба, хулаф ои р о ш и д и й н н и н г
б и р и н ч и с и (6 3 2 -6 3 4 )
Баь;и Тайм
кабиласидан. Тугилган са­
наси ихтилофли булиб, 
Фил вок,еасид
ан 
икки, икки ярим, икки йилу ту р т ой, уч 
йил утгандан сунг тугилган, деган кавл- 
лар бор. Онаси - куняси «Уммул-Хайр» 
булган Салма бинт Сахр ибн Амр ибн 
Каъб ибн Саъд ибн Таймдир. У Макка 
даврида, Пайгамбар (с.а.в.) Аркам ибн


АБУ БАКР АС-СИДДИК
Абу-л-Аркамнинг уйида булган вак;т Ис- 
ломни кабул цилган. Отаси - куняси «Абу 
Кухрфа» булган Усмон ибн Омир ибн Амр 
ибн Каъб ибн Саъд ибн Таймдир. 
Макка
фатуидан
(8 /6 3 0 й.) сунг, угли Абу Бакр 
ас-Сиддик (р.а.) сабаб мусулмон булган. 
Ота-онаси мансуб булган 
Тайм к;абила-
сининг наели Мурра ибн Каъбда Пайгам­
бар (с.а.в.) насаби б-н бирлашади. Расу­
луллох (с.а.в.)дан икки ёки уч ёш кичик 
булган А.Б.ас-С. манбаларда исмидан 
кура купрок «Атийк» лакаби б-н зикр 
Килинган. Бир ривоятда гузал, насл-на- 
сабли, эски, озод каби маъноларни ифо- 
даловчи бу лакаб унга онаси томонидан 
берилгани айтилса, бошкасида яхш илик 
килгани, юзи ва хулки гузал булгани 
учун ушбу лакаб б-н аталгани зикр ки- 
линади. Яна унга бу лакабни Пайгамбар 
(с.а.в.) берганлари хам айтилган. Пайгам­
бар (с.а.в.)нинг «Сен Аллохнинг жахан- 
намдан озод килинган бандасисан», д е ­
ган илтифотлари сабаб мазкур лакаб б-н 
атала бошлагани хам келтирилган.
А.Б.ас-С. «Аввох» лакаби б-н хам чаки- 
рилган. «Куп ох тортувчи» деган маъ- 
нони англатувчи мазкур лакаб унга ута 
такводор булгани учун берилган.
Ж охилият
даврида Абдулкаъба бул­
ган исми мусулмон булганидан кейин 
Пайгамбар (с.а.в.) томонларидан Абдул­
лох деб узгартирилгани зикр килинган. 
Бойлигини Аллох йулида сарфлаб, узи 
эски кийим ларда юргани боис «Зул-хи- 
лол» лакаби б-н хам аталган. Бирок 
унинг лакаблари ичида энг машхури 
бу - «ас-сиддик»дир. Баъзи манбаларда 
ж оуилият
даврида «ас-Сиддик» лакаби- 
ни олган дейилса, бош каларида Исломга 
кирганидан сунг берилган «ростгуй, тас- 
дикловчи» маъноларини ифодаловчи бу 
лакаб А.Б.ас-С.га 
меърож воцеаси
сабаб, 
гайб
б-н боглик хабарларни хеч икки- 
ланмай кабул килгани учун шахеан Расу­
луллох (с.а.в.) томонларидан берилгани 
ва Ислом манбаларида у ушбу ном б-н 
машхур булгани айтилган. Пайгамбар
(с.а.в.) вафотларидан сунг, д ав л ат бош- 
карувини кулга олгани учун «Халифату 
Расулиллах» («Расулуллох (с.а.в.)нинг 
халифаси») унвони б-н атала бошлаган.
А.Б.ас-С.нинг болалиги, ёш лиги ва му­
сулмон булишидан аввалги хаёти хакида 
хам маълумотлар йук- Ф акатгина либос, 
матолар тиж орати б-н шугуллангани, 
Исломни кабул килганида 40000 дирхам 
сармояси булгани, уни дин йулида сарф 
Килгани, тиж орат карвонларида Шом ва 
Яман мамлакатларига сафарга чиккани 
маълум. Пайгамбар (с.а.в.) йигирма беш 
ёш ларида тиж орат б-н Шомга борган 
вактларида ушбу сафарда А.Б.ас-С. хам 
иш тирок этгани ривоят килинади.
Унинг кандай Исломни кабул килгани 
Хакида манбаларда маълумотлар жуда 
оз. У хали мусулмон булмай туриб узига 
мает килувчи ичимликларни харом кил­
гани, хеч качон бутларга сажда килмага- 
ни хакидаги ривоятлар, Имом Бухорий 
ва Муслим тупламларида келтирилган.
У Мухаммад (с.а.в.)нинг пайгамбар 
булганларидан хабар топиши б-н Ул Зот- 
нинг хузурларига боргани ва илк чаки- 
ри адаёк хеч иккиланмай Исломни кабул 
килгани айтилади. Шунингдек, А.Б.ас-С. 
нинг Исломни илк кабул килган шахе 
булган ёки булмагани хакида турли ри­
воятлар мавжуд. Пайгамбар (с.а.в.) унинг 
устунлиги хакида сузлар эканлар, Ул 
Зотни барча ёлгончига чикарган вактда 
факатгина А.Б.ас-С. ишонгани ва Ислом 
учун барча нарсасини фидо этганини 
айтганлари унинг илк мусулмонлардан 
эканини курсатади. Манбаларда яна 
А.Б.ас-С. Шомга килинган сафар чогида 
рохиб Бухайро, рохиб Настуро ва Яман- 
даги олим б-н учрашгани хамда унинг 
Шомда курган туши Пайгамбар (с.а.в.) 
рисолатларига 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   409   410   411   412   413   414   415   416   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish