Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet353/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   349   350   351   352   353   354   355   356   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

аббосийларнинг *акки эканини айтади. 
Хутбасида аббосийлар ва ирокликлар 
орасидаги манфаат бирлиги ^акида га- 
пиради.
А.А.ас-С. халифа сифатида байъат оли- 
шига карамай, умавий халифалиги *али 
тугалланмаган ва улканинг катта бир 
кисми умавийлар нинг назорати остида
АБУ-Л-АББОС АС-САФФОХ;
367


АБУ-Л-АББОС АС-САФФОХ,
эди. Ирокда вазият хануз номаълум эди. 
Ирокнинг маркази Воситда умавий во­
лийси Ибн Хубайра (Абу Холид Язид ибн 
Умар) таслим булмасдан курашаётган 
эди. Аббосийларга карши Али (р.а.) авло- 
дини кувватлашини очикчасига айтган 
Абу Салама Абу Муслимнинг дастаги б-н 
бартараф этилади (132/750 й.).
Шомга юриш килган А.А.ас-С.нинг 
амакиси Абдуллох, ибн Али ибн Абдул­
лох КУмонД °нлигидаги аббосий куши- 
нини умавий халифаси Марвон II Даж- 
ла киргокларидан саналган Буюк Зоб 
дарёси сохилида карши олади (132 й.
2 жумодул-охир ойи/750 й. 16 янв.). 
Ун кун давом этган урушда Марвон II 
енгилади. Шундай килиб, аббосийлар­
га Шомнинг эшиклари очилади. 132 
й. рамазон ойининг 14 кунида (750 й. 
26 апр.) умавийларнннг маркази - Да­
машк ш. аббосийлар кулига утади. Мар­
вон Мисрга кочаётганда Юкори Миср- 
даги Бусийр деган жойда кулга оли- 
ниб улдирилади (750 й. авг.). Шундай 
килиб, умавийлар тарйх сахнасидан 
учирилади ва аббосийлар хокимият 
устига чикадилар. Бирок хануз Ислом 
дунёсида том маънода хокимият барпо 
килинмаган эди. Таслим булмасдан ку­
рашаётган Восит волийси Ибн Хубайра 
Хасан ибн Кахтаба томонидан куршаб 
олинди. Хасаннинг натижага эриша 
олмаганидан хабардор булган халифа 
А.А.ас-С. укаси Абу Жаъфарни ёрдамга 
юборади. Шундай булса-да, куршов ун 
бир ой давом этади. Нихоят, Марвон 
улимининг хабари келгач, 750 й.нинг 
охирларида Ибн Хубайра келишувга 
рози булади ва таслим битими имзола- 
нади. Бирок шахар таслим булганидан 
сунг, келишув шартларига амал кил- 
масдан Ибн Хубайрага кушиб бир неча 
кишилар катл килинади.
Умавийлар хонадонига мансублар- 
нинг золимона шаклда махв килиниши 
Шом ва ал-Жазира ш.ларида баъзи исён- 
ларнинг чикишига сабаб булди. КрйсАй- 
368
лон цабиласидан Зуфар ибн Хориснинг 
набираси Абу-л-Вард ибн Кавсарнинг 
бошкарувида Киннасрийнда исён кута- 
рилди. Тадмур ва Химс ш.лари хам бу 
исёнда иштирок этдилар. Улар узларига 
рахбар этиб Муовиянинг наслидан бул­
ган Абу Мухаммад ас-Суфёнийни тайин- 
ладилар. Исёнчилар Киннасрийн якини- 
да 751 й. июлида Абдуллох ибн Али то­
монидан маглуб этилдилар. Абу-л-Вард 
ва исённинг курбошилари жанг майдо- 
нида вафот этадилар. Абу Мухаммад ав­
вал Тадмурга, у ердан Хижозга кочади, 
бирок, кулга тушиб катл килинади. Маз­
кур йилда Исхок ибн Муслим ал-Укайлий 
Кумондонлигидаги ал-Жазира араблари 
Харронни ураб оладилар. Исённи бос­
тириш вазифасини олган Абу Жаъфар 
Харрон якинига келади. Харрон волий­
си Мусо унга кушилиш учун шахардан 
чикканида шахар исёнчиларининг кули­
га утади. Бир оз вактдан сунг, исёнчилар 
Самсатга (Сумайсот) чекинадилар. Хали- 
фанинг укаси Абу Жаъфар б-н амакиси 
Абдуллох ибн Али Самсатни ураб олган 
булсалар-да, шахарни кулга кирита ол- 
майдилар. Етти ой давом этган камал, 
исёнчи Исхок ибн Муслим Марвон II ни 
улганига ишонч хосил килганидан сунг 
охирига етди. Бу вокеадан сунг Абу Ж а ъ ­
фар ал-Жазира ва Озарбайжон волийли- 
гига тайинланди.
Аббосийларнчнг бошкарувга келиши 
на арабларни, на эронликларни мамнун 
этди. Улканинг шаркий вилоятлари- 
да хам исёнлар юзага келди. 133 (750­
51) й.да Бухорода Шарик ибн Шайх ал- 
Махрий бошчилигида Али (р.а.) авлоди 
фойдасига бошланган жуда тахликали 
исён, Абу Муслим юборган Зиёд ибн 
Солих томонидан бостирилади. Шахар 
уч кун талон-тарож килинади. Асирлар 
шахар эшикларига осиб куйилиб, халкка 
намойиш килинади.
Али (р.а.) авлодини куллаб-кувватла" 
ган Абу Салама бартараф этилган эди. 
Бирок, кузголоннинг хакикий бошлиги


булган Хуросон волийси Абу Муслимнинг 
борлиги Абу Жаъфар бошчилигидаги аб- 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   349   350   351   352   353   354   355   356   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish