Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet361/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   357   358   359   360   361   362   363   364   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

«Таба^ат ас-суфиййа»
асари. Байрут нашри
бийлар хакида; иккинчи табакада эса 
Абу-л-Косим Жунайд, Абу-л-Хусайн Ну­
рий, Абу Усмон Хирий ан-Найсобурий, 
Абу Абдулл ох ибн ал-Жалло, Рувайм 
ибн Ахмад ал-Багдодий, Юсуф ар-Розий, 
Шох ибн Шужоъ Кирмоний, Самнун ибн 
Умар Мухиб, Усмон ал-Маккий, Абдуллох 
ат-Тустарий, Мухаммад ибн Фазл ал-Бал- 
хий, Мухаммад ибн Али ат-Термизий, 
Абу Бакр ал-Варрок, Абу Саъид ал-Хар- 
роз, Абу-л-Аббос ат-Тусий, Абу Абдуллох 
ал-Магрибий, Абу Али ал-Жузжоний ва 
б.лар хакида маълумотлар, уларнинг 
хикматларидан намуналар берилган.
Ад.: Имом Абдуррахмон ас-Суламий. 
Табакрти 
суфийя. -
Т.: «Фан», 2004.
Хамидулла Болтабоев
АБУ АБС
Абу Абс Абдуррахмон 
ибн Жабр ибн Амр ал-Ансорий 
(тахм. 584 - 34/654, Мадина)
Сахоба
Авс щабиласинчнг Бани Бориса уруги- 
дан. Исломдан аввалги Абдулуззо исми 
Пайгамбар (с.а.в.] томонларидан Аб­
дуррахмон, деб узгартирилган. Сахоба 
Мухаммад ибн Масламанинг поччаси 
булган Абу Абс (р.а) цижратдан аввал 
Ислом динини кабул килади. Онаси 
У1айло бинт Рофеъ ва хотини Умму Исо 
Расулуллох (с.а.в.) га ил к байъат килган 
аёл сацобалардан булганлар. Пайгамбар 
(с.а.в.) б-н бирга Бадр, Ухуд> Ханда% ва б. 
барча газотларда иштирок этган.
Исломнинг илк даврида саводлилар 
озчиликни ташкил килган. Шу боис 
улардан бири булган А.А.нинг Ислом 
маданияти тараккиётига улуши кат- 
та булган. %ижратнниг илк кунларида 
маккалик муцожирларга ёрдам кулини 
узатган. Пайгамбар (с.а.в.) Умар (р.а.) 
нинг кизи Хафса (р.а.)ни аввалги турмуш 
уртоги, шунингдек, У^дда шахид булган 
Хунайс ибн Хузофа б-н ААнинг орасида
377


АБУ АВОНА АЛ-ВОСИТИЙ
биродарлик риштасини боглаганлар. У 
мусулмон булганидан сунг якин дусти 
Абу Бурда ибн Ниёр б-н бирга узлари 
мансуб булган Бани Хрриса цабиласи- 
нинг бутларини яширин тарзда синди- 
ришга киришадилар. Бадр маглубияти- 
ни кутара олмай, шеърлари, таъсирли 
сузлари ва бойлиги б-н араб халкини, ай- 
никса, маккаликларни Пайгамбар (с.а.в.) 
га карши кайраган яхудий шоири Каъб 
ибн Ашрафнинг улдирилишига маъмур 
этилган х,айъат ичида А.А. х,ам булган.
А.А. Умар ва Усмон (р.а.)лар даврида со- 
ликйигувчи вазифасида булган ва Усмон 
(р.а.) халифалигининг сунгги йилларида 
касалликка чалиниб, етмиш ёшларида 
вафот этган. Бадрда иштирок этганлар- 
га юцори даражада хурмат б-н ёндашган 
халифа, А.А.нинг касаллик чогида зиё- 
ратида булган, вафотидан сунг жаноза 
намозини халифанинг узи адо килган. 
А.А. «Ж аннат ал-бак,иъ» цабристониса 
дафн этилган. А.А. Пайгамбар (с.а.в.)дан 
факатгина битта х,адис ривоят килган. 
Мухаммад, Махмуд, Убайдуллох, Зайд ва 
Хумайд исмли фарзандлари унинг мубо- 
рак йули ва наслини Мадина ва Багдодда 
давом эттирганлари хэкида манбаларда 
маълум килинади.
Ад.: Ибн Саъд. Ат-Таба^ат. Ill, 450-451; Ибн 
Абдулбар. Ал-Истйъаб. IV. 122-123; Ибн ал-Асир. 
Усд ал-гдба. III, 431; Аз-Захэбий. Сийар. I, 188-189; 
М. Мустафо ал-Аъзамий. К у т т а б ан-набй. 
-
Риёз: 
1981.40-41; Ali Yardim. «EbuAbs». TDViA. - Istanbul: 
1994.X, 87.
Тузувчи Зафар Фахриддинов
АБУ АВОНА АЛ-ВОСИТИЙ 
y ia - lj3 l A
j
I
j
P j j i
Абу Авона Ваддох, ибн Абдуллох, 
ал-Воситий 
(92/710-11, ? - 176/792, Басра) 
Хадис 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   357   358   359   360   361   362   363   364   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish