фацот ул-унс»дан ушбу шайх х,аётига
боглик бобни айнан киритган.
Ад.: Хожа Абдуллох ал-Ансорий. Табацат ас-
суфийя. - Техрон: 1342; Абдуррахмон Жомий. На-
фахрт ул-унс. - Техрон: 1337; Алишер Навоий. ТАТ.
- Т.: Гафур Гулом номидаги НМИУ, 2011. X, 157; Али
шер Навоий. Крмусий лугат. - Т.: 2016.1.
Олимжон Давлатов
АБУ АБДУЛЛОХ, АЛ-ИЙЛОКИЙ
y S ib V I
JJC J j i
Шарафиддин Абу Абдуллох Мухаммад
ибн Юсуф ал-Ийлокий
(7, Ийлок - 398/1008, 7)
Файласуф, тарихчи ва хаким
А.А.ал-И. Ибн Синонинг шогирдлари
дан бири булиб, дастлабки таълимни
Шош (Тошкент) мадрасаларидан бирида
олган, сунг уз билимини такомиллашти-
риш максадида Бухоро, ундан кейин Ур-
ганчга бориб тахсил олган. Бу ерда у Ибн
Сино б-н учрашган. А.А.ал-И. тиббиётдан
ташкари, фалсафа ва тарйх б-н хам шугул-
ланган.
Ас.: «Куллиййат тибб ал-Йлаи;й» («Ий-
локийнинг тулик тиббий асарлари туп
лами») асарида тиббиёт тарихига оид
маълумотлар
берилган.
Шунингдек,
«Шар% куллиййат К,анун» (Ибн Сино
нинг «Тиб К;онунлари»га тулик шар*).
«Ал-Асбаб ва-л-аламат», мазкур асар-
нинг бир неча кулёзма нусхалари Пат
на, Хайдаробод, Париж, Дублин, Мюн
хен, Крхира, Кувайт кутубхоналарида
сакланмокда.
Ад.: Аз-Зириклий. Ал-Аълам. VII, 148; УзМЭ. - Т.:
2000.1,50.
Тузувчи Зафар Фахриддинов
АБУ АБДУЛЛОХ АЛ-ИЙЛОКИЙ
i l l
j j i
Абу Абдулл о* Мухаммад
ибн Довуд ал-Ийлокий
(7-539/1145, Марв)
Факих,
Абу Абдуллох ал-Ийлокий Хуросонда
Хасан ибн Масъуддан, Марвда ар-Равз-
дан, Нишопурда Мухаммад ибн Яхёдан
фищ илмидан сабок олган. Чиройли сий-
ратли олим куп хайрли иш килар, киши-
ларнинг хожатларини чикаришга дои
мо мойил булган. Ас-Самъоний узининг
«ал-Ансаб» асарида А.А.ал-И.ни узи б-н
Марвга келиб, «ал-Амидийя» мадрасаси-
да вафот этгунича яшаганларини хамда
А.А.ал-И.дан хадис илмидан таълим ол-
ганини айтиб утган.
А.А.ал-И. рабиъул-аввал ойида вафот
этган ва Синжзонда Юсуф ал-Хамадоний
уазирасига дафн килинган.
Ад.: Ас-Самъоний. «Ал-Мунтахаб мин муъжам
шуйух». - Риёз: 1417/1996. III, 1453-1454; Абдул
карим ас-Самъоний. Насабнома. - Т.: «Hilol-nashr»,
2017. 245; https://books.google.co.uz/books.
Тузувчи Озодбек Алимов
АБУ АБДУЛЛОХ МАВЛО
(j l j A
JjC- J j i
(11-a., Хирот)
Тасаввуф тарик;ати шайхи
Хиротда яшаган. Пир Абу Саъид Ду-
нийга замондош. Тавщд ва хадис илми
да етук олимлардан булган. Таваккул б-н
яшашни хаётининг асоси деб билган.
Ад.: Хожа Абдуллох ал-Ансорий. Табацат ас-
суфийя. - Техрон: 1342; Абдуррахмон Жомий. На-
фа^от ул-унс. - Техрон: 1337; Алишер Навоий. ТАТ.
-Т.: Гафур Гулом номидаги НМИУ, 2011.Х, 246; Али
шер Навоий. Цомусийлугат. - Т.: 2016.1.
Олимжон Давлатов
АБУ АБДУЛЛОХ АЛ-МАГРИБИЙ
4&I JbC J j i
(179/796,7-299/912, ?)
Суфий
Мухаммад ибн Исмоил ax/iu сунна
вал-жамоа олимларидан булиб, тасав
вуф тари^атининг йирик намояндаси.
Асли термизлик булган Абу-л-Хусайн
Али ибн Разин ал-Хиравийнинг шогир
ди. Иброхим Хаввос, Иброхим ибн Шай
бой Кирмоншохий ва Абу Бакр ал-Пай-
кандийнинг устози. Захрун ал-Магри-
бийнинг замондоши ва дусти. Тур тоги-
373
АБУ АБДУЛЛОХ МОНАК
даги мукаддас саналган харнуб дарахти
остита устози Али ибн Разин кабри ёни-
га дафн килинган. Ас-Суламий уни «Та-
бак,ат ас-суфиййа» асарида иккинчи та
бака зикрида келтирган. Алишер Навоий
«Насойим ул-мух,аббат»тг
«Нафацот
ул-унс»дан ушбу шайх хакидаги бобни
айнан келтиради.
Ад.: Хожа Абдуллой ал-Анссрий. Таба^от ус-
суфийя. - Техрон: 1342; Абдуррахмон Жомий. На-
фах,от ул-унс. - Техрон: 1337; Алишер Навоий. ТАТ.
-Т.: Гафур Гулом номидаги НМИУ, 2011.X, 141; Али
шер Навоий. Крмусийлуг а т. - Т.: 2016.1.
Олимжон Давлатов
АБУ АБДУЛЛОХ МОНАК
<&U «ill ii с jjp
Суфий
Ахмад ибн Иброхим Монак тасаввуф
тарик,атининг йирик намояндаси. Бун-
дор ал-Аргонийнинг шогирди. Абу Бакр
аш-Шиблий ва Жунайд ал-Багдодий сух-
батидан бахраманд булган. Юз йилдан
ортик умр курган. Тасаввуфшнт наза-
рий масалалари буйича куп фикрлар
юритган, аммо тасаввуф намояндала-
ри хакида мутлако фикр билдирмаган.
Бунга сабаб килиб, тасаввуф ахди Х,ак
Хузурида узларидан гойиб булган инсон
лар, fohh6 киши хакида сузлаш гийбат-
га киради, деб айтган. Навоий «Насойим
ул-мух,аббат»та «Нафацот ул-унс»дан
ушбу шайх хаётига боглик бобни айнан
киритган.
Ад.: Алишер Навоий. ТАТ. - Т.: Гафур Гулом но
мидаги НМИУ, 2011. X, 246; Алишер Навоий. Крму
сийлугат.-Т.- 2016. М.
Олк мжо
1
' Давлатов
АБУ АБДУЛЛОХ МУХТОР
jUi-4 *Ul A
j
C jji
Абу Абдуллох, Мухтор
ибн Мухаммад ибн Ахмад ал-Хиравий
(? - 1392, Хирот)
Суфий
Абу Абдуллох, Мухтор тасаввуф та-
рицатининг йирик намояндаси. «Сай-
374
йид ал имом» номи б-н машхур булган.
Ш ариат хамда тарик;ат илмларини
чукур эгаллаган. Абу Али ибн Мухтор
ал-Алавий каби муридларни тарбия кил
ган. Навоий «Насойим ул-мух,аббат»га
«Нафацотул-унс»дан ушбу шайх х,ак;ида
ги бобни айнан келтиради.
Ад - Алишер Навоий. ТАТ. - Т.: Гафур Гулом но
мидаги НМИУ, 2011. X, 232; Алишер Навоий. Кому-
сийлугат. - Т.: 2016.1.
АБУ АБДУЛЛОХ МУХАММАД
АЛ-АХСИКАТИЙ
( j ' S u
.1 ~v V '
«ill
XiC-
j j |
Абу Абдуллох, Мухаммад
ибн Мухаммад ибн Умар ал-Ахсикатий
(7-644/1247.31.03,7)
Ханафий фак;их1и
Мовароуннахр цанаф/ ш фак,ицл ари
орасида мухим уринга эга. Имом-пешво,
Ханафий мазцаби фак,ищ Хусомуддин
Мухаммад ибн Мухаммад ал-Ахсикатий
таваллуд топган сана маълум эмас. Олим
644 й. йигирма учинчи зул-каъда душан-
ба куни вафот этган, Етти кози кабрис
тонида Козихон Устоз Мухаммад ибн
Мухаммад ал-Абдий кабри якинига дафн
килинган.
А.А.М.ал-А. усул ал-фикд илми би-
лимдонларидан булиб, уанафий мазх,а-
би усул ал-фикхига оид «Ал-Мунтахаб
фй усул ал-мазх,аб» номли асар ёзган.
Олимнинг шох асари хисобланган маз
кур китобга Хусомуддин Хусайн ибн
Али ас-Сигнокий «Ал-Вафй фй усул ал-
фик%», Абдулазиз ибн Ахмад ал-Бухо
рий «Ат-Тащйц», уанафий фак;и%и Ка-
вомуддин Амир Котиб ибн Амир Умар
ал-Итконий «Am-Табййн» номли хамда
Абдуллох ибн Ахмад ан-Насафий мах-
сус шарх битганлар. Амир Котиб шарл,и
Собир Носир Мустабо Усмон, Насафий-
нинг шархи эса Салим Угут томонидан
докторлик иши сифатида тадкик этил
ган хамда асар илмий-танкидий матн
холида нашр килинган. «Ал-Мунтахаб»
асари 1877 й. Лакхнавда, 1907 й. Дехли-
да наир этилган.
Хозирда А.А.М.ал-А.нингусу/ш фищга
оид асарларидан Шарк; мамлакатлари-
да асосий дарслик, кулланма сифатида
фойдаланилади.
Куйида номлари зикр килинган асар
лар х,ам А.А.М.ал-А.га нисбат берилган:
« Мифтах, ал-усул», «Гайа ат-та^йк,»,
« Да^аик; ал-усул ва-т-табййн».
Ад.: Урта аср Шарк; алломалари энциклопедия-
си. - Самарканд: «Имом Бухорий халкаро маркази»,
20 6.30-3); Mustafa Uzunpostalci.« Alisikesi». TDV IA.
-istanbul: 1989.11.181.
Тузувчи Озодбек Алимов
АБУ АБДУЛЛОХ, МУХАММАД
АЛ-БУХОРИЙ
Do'stlaringiz bilan baham: |