Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet311/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   307   308   309   310   311   312   313   314   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

fx
 L‘_U lit» ^-*-1»
I л’
«-j I ^ ^
;
£
 о 
.l 
с •» 
a> 
?

J
*1
^
ЧЬ
»'■
»1
, i 
!biij ^ li a!i I j Ьы П f
-
j

fJ1
u
j |
«2»1
\J~»
 l- у>
!*■
 
Jj—
 ;

z
V'4? •
«Нафауоту/
1
-унс» асаридан сах,ифа. Кулёзма 16-а.
лом дин и ва шарк 
тасаввуф
фалсафаси- 
нинг мух,им масалаларини ёритди. Ушбу 
асарларида А.Ж. 
тасаввуф
*аётини 
амалда яшаган буюк мутафаккир сифа- 
тида намоён булади ва унинг карашлари 
бугунги кунда *ам а^амиятини йукотган 
эмас. А.Ж.нинг 
«На^ши фусус
» («Маъно- 
лар накши»), 
«На^д ун-нусус»
(«Сара- 
ланган далиллар») асарлари машхур 
мутасаввиф
Ибн ал-Арабийнинг 
«Фусус 
ал-^икам»
(«Фалсафанинг 
безакбоп 
дурлари») асарига шар^ сифатида ёзил- 
ган. 
«Лавомиъ фи шар% ил-Хамрийа» 
(«Ал-Хамрийа» шар^ида фикрларнинг 
чакнаши») асари Ибн ал-Фарид номи 
б-н машхур араб 
тасаввуф
шеърияти- 
нинг атокли вакили Шарафуддин Умар 
ибн Али ал-Мисрий ас-Саъдийнинг 
машхур ило^ий ишк; мавзуидаги каси- 
дасига, 
«Шар%и цасидаи Тоия»
(«Радифда 
«то» ^арфидан фойдаланиб ёзилган ха­
сида шар*и») мазкур араб шоирининг 
«Назм ус-сулук»
касидасига шарадир. 
«Ашиъъат ул-ламаъот»
(«Нурларнинг 
жилоланиши», 1476] диний-macaeey-
319


АБДУРРАХМОН ИБН АБЗО
фий цасидаси Фахруддин Ибро^им ал- 
Ирокий ал-Х,амадонийнинг «Ламаъот» 
асарига шарх сифатида ёзилган. «Тащйц 
ал-маза^иб» {«Мазуаблар х,ак,ик,атини 
аниклаш») асари араб тилида ёзил­
ган булиб, унда мутасаввифлар, мута- 
каллимлар ва утмиш файласуфлар ка­
рашлари киёсий тахсил этилади. А.Ж. бу 
асарида тасаввуф, калом ва фалсафага 
дойр энг асосий истилох^арни изохдай- 
ди, илмий тахсил килади, мух,им хуло- 
салар чикаради. «Шарх,и рубоиёт» аса­
рида уз ижодига мансуб рубоийларнинг 
тасаввуфий маъноларини шархлайди. 
Бундан ташкари, А.Ж.нинг «Шавоуид 
ун-нубувва» («Пайгамбарлик далилла- 
ри»), «На^шбандийя таъли м оти щк,ида 
рисола», «Воцид» истилоци ^ак,ида рисо­
ла», «Зикр» шартлари цацида рисола», 
«Х,аж к,илиш йуллари х,ак,ида рисола» 
каби асарларида Ислом маърифати ва 
тасаввуф  ахлоки масалаларига дойр ил­
мий карашлари ифодаланган.
А.Ж.нинг «Нафацот ул-унс мин х,аза- 
рот ил-i^ydc» асари тасаввуф таълимоти 
ва намояндаларига дойр нодир маълу- 
мотларни жамлагани б-н кимматлидир. 
Асарда 616 мутасаввиф (улардан 34 на- 
фари аёллардан етишган валийлар) зик- 
ри жамланган.
«Х,афт авранг» етти достондан тар- 
киб топган: «.Силсилат уз-зацаб» («Ол- 
тин тизмалар», 876/1472) достонида 
тасаввуф  фалсафаси ва амалиётининг 
узак масалалари ёритилган. «Саломон 
ва Абсол» (885/1480-81) - рамзий-ма- 
жозий достон. Хотимада А.Ж. достон- 
даги образларнинг мох,иятини очиб 
беради: Подшох - фаол акл, Саломон
- рух, Абсол - жисм рамзи. Жисм жон- 
ни севади. Сабаби, жонсиз у факат улик 
тана, х,еч нарсага кодир була олмайди. 
Уз навбатида, жон хам жисмсиз х,еч бир 
ахамиятга эга эмас. Денгиз - хирс, унинг 
тулкинланиши Саломоннинг Абсолдан 
совиши аломати. Гулхан - тубан хислар- 
дан тозаланиш, Зухра - маънавий на­
молот тимсоли. Кейинги икки достон
- «Тух,фат ул-а^рор» («Х,имматлилар 
тухфаси», 886/1481-82) ва «Сибцат 
ул-аброр» 
(«Такводорлар 
тасбехи», 
887/1482-83) асарларида иймон, ин- 
соф, адолат, маърифат сингари комил 
инсонга хос фазилатлар васф этилган. 
«Юсуф ва Зулайхо» (888/1483) Куръ- 
они каримда «а^санул-^асас» дея таъ- 
рифланган Юсуф (а.с.) киссасининг 
жомиёна бадиий талкини булиб, Сул­
тон Хусайн Бойкарога багишланган. 
Алишер Навоий мазкур асарга юкори 
бахо бериб:
«Чун к,илдинг «Ах,санул-к,асас» фан,
Ул циссаулуск,а булди а%сан», 
дея таърифлаган.
Ад.: 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   307   308   309   310   311   312   313   314   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish