АБДУРРАХМОН ЖОМИЙ
Абдуррахмон Жомий ва Алишер Навоий.
(рассом М.Набисв, 1968 й., УзР ФЛ Ллишср Навоий
номидаги Давлат адабиет музей и)
дийя тарии;атини
кабул килади ва бу
тарик;атнннг пири муршид
и даражаси
га кутарилади.
А.Ж. 1472-1473 й.лари
%аж
ибодати-
ни адо этади.
Хрж
сафари давомида тур-
тинчи халифа Али (р.а.) кабри жойлаш
ган Нажафни, Багдоди шарифни зиёрат
Килган.
Мисрда
фотимийлар
б-н ил
мий мунозарада
а^ли сунна вал-жамоа
акидасини химоя килиб, голиб чиккан.
Нишопур, Сабзавор, Бастом, Домгон,
Казвин, Хамадон, Карбало, Багдод, Мак-
каи мукаррама, Мадинаи мунаввара,
Дамашк, ^алаб, Табриз каби бир кан-
ча шахэрларда булган. Мактубларидан
маълум булишича, Хожа Убайдуллох
Ахрор
таклифи б-н Тошкент, Андижон,
Марв шларида булиб, хукмдорлар ва
олимларб-н мулокот килган. А.Ж.Дехли,
Истанбул ва Табриз саройларига таклиф
этилади. Лекин у Х,иротда колишни аф-
зал билади. А.Ж.га темурий ^укмдорлар,
айникса, Султон Хусайн Бойкаро даври
да кжсак эхтиром курсатилади. Султон
Хусайн Бойкаро ва унинг авлодлари
А Ж н и узларининг пири хисоблаган.
1492 й. нояб.ида 78 ёшга кирган А.Ж.
хасталаниб кол ад и. Навоий устози ахво-
лидан хар куни мунтазам хабар олади.
898 хиж. йил мухаррам ойининг ун ет-
тисида, мил. 1492 й. 8 нояб.да А.Ж. ва
фот этади. Дафн маросимига мукарраби
318
султоний Алишер Навоий бош булади.
Бутун Х,ирот мотам тутади. Жанозада
шахсан Султон Хусайн Бойкаро ишти-
рок этади. Алишер Навоийнинг устозига
багишлаб ёзган таркиббанд жанридаги
марсия
сини
Хусайн Воиз Кошифий мин-
бардан укиб эшиттиради. Навоий ва бу
тун Х,ирот ахли бир йил мотам тутади.
А.Ж. вафотига бир йил тулгач, Навоий
халкка эхсон уюштиради.
А.Ж. йирик мулкдор булган. Уз бой-
ликлари хисобидан эл-юрт манфаати
учун зарур булган масжидлар,
мадраса-
лар, хонакохлар, работлар, куприклар
бунёд эттирган.
Узига энг зарур эхти-
ёжлари учун озгина маблаг олиб колиб,
бутун бойлигини Хиёбон мавзесида кур
дирган
икки
Мадраса,
хонакох, ва масжид
учун вакф килиб беради.
А.Ж. Алишер Навоий б-н биринчи
марта Абу Саъид Мирзо хукмронлиги
даврида Хиёбон мавзесида куришган.
А.Ж.унга рисолаларидан бирини тухфа
этган. 1476-77 й.ларда Навоий ва А.Ж.
уртасида
пир-муридл
и к риштаси богла-
нади. Бу икки буюк мутафаккирнинг
^актаоло йулидаги дустона муносабат-
лари Навоийнинг
«Хамсатул-мутацай-
йирийн»
асарида муфассал баён этил
ган. Бундан ташкари, Алишер Навоий
«Хсшса»нинг хар беш достонида А.Ж.
васфига алохида боб ажратади. Ж ум
ладан, «
%айрат ул-аброр»да
буюк усто-
зини «кутби
тар и^ ат»,
«кошифи асро-
ри хакикат» деб таърифлайди. Сафха
(асар) ёзишдан
муроди пинхон холати-
ни оддий одамлардан яшириш булга-
нини, назми «аколими жахонни» (дунё
мамлакатларини),
насри
«кишвари
жонни тутган»ини (одамларга жон ка-
дар севимли булганини)
т а ъ к и д л а й д и .
«Сабъаи сайёр»
да
А.Ж.
н и н г
табиий ва
илохий илмларда камолга эришгани,
риёзиёт (математика)да тенгсиз экани,
араб тили грамматикасига дойр «
К а
-
фийа»,
«
Алфиййа
» асарлари муаллифи
машхур
И бн
Хожиб хам, «Жоруллох»
- Махмуд Замахшарий \ам унга камта-
рин шогирд була олиши, тили ^ар доим
каломи Раббоний
зикрига
машгуллиги,
уни х,арфма-х,арф калбига жо этгани, *а-
дис илмида Ибн Х,ажардан х,ам утиши,
сузи
фищ
эл и га зеб булиши хусусида
ёзади.
А,Ж. асарларини форсий тилда ёзган,
араб ва туркий тилларни ^ам яхши бил-
ган. 1492 й.да хоразмлик тилшунос Ибн
ал-Х,ожибнинг араб тили грамматика-
сига дойр «
Кафийа
» дарслигига мукам-
мал шар?; ёзган. Угли Зиёуддин Юсуф-
га багишлаб езилгани учун бу асарга
«
Ал-Фаваид аз-Зийаиййа
» («Зиёуддинга
фойдалар») деб ном берган. Угли Зиё
уддин Юсуфга А.Ж.нинг мех,ри ало^ида
булган. Зиеуддин ёшлигида касалга ча-
линади. Бундан куйинган А.Ж. тунлари
б-н ухламай, ибодатида дуолар к;илади,
Аллох, таолога муножот-газал битади.
Угли
балогат ешига етиб, илм тахсили-
га киришганда, араб тилини урганиши
осон булсин, деб
«Ал-Фаваид аз-Зийаий-
иа»ни ёзади. Эл орасида
«Шарци Мулла
Жомий
» номи б-н шухрат козонган бу
китоб Марказий Осиё ва Якин Шарк
мамлакатларида сунгги вактларгача
мадрасаларда араб тилини чукур ур-
ганишда асосий кулланма вазифасини
утаб келди. Илм avin ^озирги кунда *ам
бу асардан кенг фойдаланмокда.
А.Ж.дан
катта
куламдаги,
кенг
Камровли адабий ^амда
илмий мерос
колди. Айрим мутахассислар А.Ж. асар-
ларининг адади 100 га я^ин булганини
айтадилар. Навоий
«Хамсат ул-мута%ай-
йирибн»№
мутафаккирнинг 38 асарини
номма-ном келтиради. А.Ж.
а^оид, фикн,
х,адисга дойр,
тасаввуф,
тилшунослик,
адабиётшунослик, санъат со^аларига
хдмда назм ва насрнинг турли жанрла-
рига оид асарлар ёзган.
А.Ж. диний ва тс
7
савву$ий-фалсафий
асарлари оркали *ам Ислом маърифати
юксалишига муносиб *исса кушди. Бу
мавзудаги асарларида мутафаккир Ис-
АБДУРРА^МОН ЖОМИЙ
Ч
г "
...... , .
oili» I/O
j
-л*1
л
Do'stlaringiz bilan baham: