Эмиль золя Х. Амал


цизи ш а х та д ан цайтиш са, а л б атта овк,ат еги л ар и ке- 88



Download 16,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/129
Sana17.07.2022
Hajmi16,16 Mb.
#816123
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   129
Bog'liq
EMIL ZOLYA - Hamal

цизи
ш а х та д ан цайтиш са, а л б атта овк,ат еги л ар и ке-
88


л ад и ; аф суски, о д ам л ар х^али овцат ем асдан кун к^ри ш
йулини топиш м аган.
— К ел а ц олсалари н г-чи !— цичцирди М аэ жах,ли 
чициб.— К ечга цоляпм ан.
А л ьзи р а билан б олалар пастга туш и ш ган д а она 
уч та ки ч ки н а л йкопчага верм иш ель цуйиб берди. Узи 
эса ичким кел м аяп ти , деб иш онтирыоцчи буларди. Гар- 
чи К атр и н а кеча кофе цуйцасига сув цуш ган булса 
хдм, Маэ я н а сув солиб, икки м арта катта к р у ж к а д а
ичди: унинг туси коф едан ку ра купроц зан гл аган сув- 
га ухш ард и . З^ар ц а л ай мадор булади-ку.
— Менга ц а р а ,— деди Маэ А л ьзи р ага ц а р а б ,— бу- 
вангни уйготм а, Э стеллага цараб тур, йицилиб, майиб 
булиб утирм асин, мабодо уйгониб, ж у д а й и гл ай д и ган
булса, м анави бир бул ак к;андни сувда эритгин-да, 
цош ицча билан ичиргин. Б и л ам ан , сен ац л ли цизсан, 
буни узинг еб цуйм айсан.
— М актабим ним а булади, ойи?
— М актаб! М актабга ян аги саф ар борасан... Сен 
.менга уйда кераксан.
— Т уш л и к ним а булади? Хуп десанг, овцатни мен 
цила цолай, балки кеч келарсан ?
— Туш лик... Т уш ки овцат... Й уц, кутиб тур, узим 
келиб ц илам ан .
А л ьзи р а куп ч и л и к д ар дч и л бол ал ар каби м уш тдек 
бош идан бало эди. Овк;ат пиш ириш га цам уста эди, 
лекин у гап н и н г тагини туш унди-ю , и н д ам ай ц уя цол- 
ди. Б утун посёлка уйгонди, б олалар туд а-туд а були- 
шиб, пой аб зал л ар и билан тротуарни д^ц и ллати ш и б, 
м ак табга кетард илар. Соат сакки зга зан г урди; чап 
томондан, Л ев ак л ар уй и д ан гу н ги р-гунги р га п л ар то- 
бора цаттицроц эш йтила бош лади. Х оти нлар куни бош- 
л а н д и ,— аё л л а р коф едан х,уплаб, ч ак ак л а р и га зур бе- 
ри ш ар — гуё ти л л ар и н и тегирмон тош идек тинм ай гал- 
ди р атар эдилар. Д ераза ойнасига лаби гуш тдор, бурни 
пучуц, с у л ги н 'ю з ёпиш ди-да, ш ундай деди:
— Зу р ян ги л и к бор, эш и тти н гларм и ?
— Йуц, йук;, кей и н !— ж авоб берди М аэ.— Мен ке- 
тиш им керак.
Маэ, кирибч цайноц кофе ич, деган та к л и ф га хуп 
деб ^тириб цолиш дан цурцди-да, наридан-бери Л енора 
би лан А нрини овцатлантириб, уларни етаклаб хон адан
89


чи вд и . Т епада бутун уйни бир м аром даги х у р р а ги
билан а л л а л а б У лм ас бобо х,амон ухлаб ётарди.
Маэ ш ам ол тинганини пайк,аб з^айрон к;олди. Цуц- 
к;исдан з^аво исиб кетди; осмон ер ран ги да эди, нам и- 
к,иб кетган деворлари яш йл туе олганди, й у л л ар лой. 
Бу тош кумир чик,аднган ж о й л ар га хос алох^ида лой 
булиб, худди сую лтирилган к;урумдек к;оп-цора, ш ун- 
ч ал и к цуюц, ёпиш цоцки, пойабзалингни олиб ц ол ам ан
дейди. Ш у захоти Л енорани бир тарсаки уриш га т у г ­
ри келди: у худди б елкурак билан олгандек бош моги- 
га к,алин лойни илаш тириб олиб уйнаётганди. М аэ 
посёлкадан чициб чицитлар уюми ёнидан утгач, к ан ал - 
га олиб борадиган йул билан юрди; йулни к,иск,арти- 
риш учун мох босган тусик, билан у р ал ган м айдонни, 
чурт кееиб утди. С аройлар узун завод корп услари би­
л ан ал м аш и н ар, узун-узун тр у б ал ар цоп-цора дуд пур- 
каб, ф абрика посёлкасига ай лан и б к;олган бу к,ишло!;- 
ни булгар эди. Б ир туп тер акл ар орк,асида м инораси 
бузилиб, ф ац ат бацувват пойдевори к,олган эски Рекий- 
яр ш ахтаси куринди. Унгга бурилган Маэ них,оят кат- 
та йулга чик;иб олди.
— 
Т ухта-тухта, итвачча! Х °зи р адабингни берам ан. 
сени! 
/
Бу саф ар А нри к,улга туш ган 
эди: у бир к,ысм 
лойни олиб м и ж и гл аётган д и . Маэ суриш тириб ути рм ай
болаларнинг икковига з^ам ш ап алоц тортиб юборди; 
улар ж им булиш иб, узлари н и н г йулдаги кички н а-ки ч- 
кина изларига куз к,ирларини таш л аш д и . У лар х,ориб- 
ч арчаб, лой кечиб, аранг бориш арди, чунки *ар ц ад ам
босгандан кейин оёк;ни зур-базур сугуриб оли ш га туг- 
рй келарди.
М арш ьенндан кейин икки м и лча йулга тош ётк,и- 
зи лган ди; бу йул цизгиш д а л а л а р уртасидан гуё к;о- 
рам ойга беланган тугри лен тадек утарди. У ндан у 
ёгига ингичка ш нурдек к;ия булиб тушиб кетган те- 
ки сликдаги Монсуни кесиб утарди. Ш им олдаги й у л л ар
худди тизим чадек саноат ш ах,арчалари аро ч узи ли б
кетарди; б аъ зан сал буриларди-да, сезилар-сезилм ас 
балан д -п астл и кл ар д ан утарди, улар атроф ида секин- 
аста бинолар цурилиб, бутун округни и ш ч и лар посёл­
касига айлантириб юборганди. Ц и яли к этаги гач а унг 
ва чап томонда гиш тин уй л ар тизилиб кетганди. Ат- 
роф -теваракдаги бефайз жойни бирон нима билан бул-
90


са х,ам ж онлантириш учун уй ларнинг баъзи л ари н и
сариц, ай ри м лари н и зангори ран гга, куп л ар и н и эса 
к,орага буяган ди л ар; бари бир охири х;аммаси цорайиб 
кетади-ку, деган мулох;аза билан к,орага буяган бул- 
с ал ар керак. Завод бошлик,лари учун цури лган бир 
неча катта икки к,аватли уй лар курим сиз у й ч ал ар са- 
ф ини бузиб турарди. Ч ерков хдм гиш тин булиб, кум ир 
чан ги д ан к,орайиб кетган к,унгирок;хонаси б илан дом­
на печининг янги моделини эслатарди. Бу ерл ард аги
цанд заводлари, арцон ф аб р и кал ар и , тегирм онлар би­
л ан бирга тан ц а ци л ади ган за л л ар , цах,вахоналар, пи- 
вохоналар х,ам асосий уринни эгалл ард и ; м ингта имо- 
р атд ан беш юзтаси ан а ш ун акд эди.
М ана Ш и ркатга ц ар аш л и завод к о рп усл ари ,— ом- 
бор ва устахо н ал ар н и н г узун цатори бошлаыди. Маэ 
А нри билан Л еноранинг ц у л л ари д ан уш лаб олди. Д и ­
ректор Энбонинг ш вей ц ар и ял и кл арн и н г тог ч ай ласи га 
ухш атиб солинган ва й ул д ан п а н ж а р а билан аж р ати л - 
ган уйи им ор атл арн и н г орцасида эди. ГГанжаранинг 
нарёгида д а р ах т л ар и ним ж он бог куриниб турарди. 
Д арвоза олдига эки п аж келиб ту х тади ; ун дан орден 
таццан ж аноб билан м у й н ал и манто кий ган хоним 
туш ди — аф ти дан булар п ар и ж л и к мех,монлар булиб, 
М арш ьенн вокзалидан кели ш ган га ухш айди. Н им ёруг 
вестибю лда Энбо хоним куринди; у з^айрат ва к,увонч 
билан мех;монларни цутлаб, у л ар га пеш воз чикди.
— 
Н им ага ан гр ая сан л ар , ю ринглар, иш ёцмаслар! — 
вайсади Маэ лойга ботган б о лалари н ин г к,улларидан 
тортиб.
Маэ цаттик, х;аяж онланиб, М егранинг дуконига як;ин- 
лаш ди. Бак,к,ол директор билан ёнма-ён турард и : унинг 
уйи билан х,аш аматли им оратни ф ац ат девор аж р ати б
турарди. М оллар сац лан ад и ган омбор х,ам ш у ерда 
булиб, узун бинога ж ой л аш ган ди ; куч ага ц ар аган бац- 
цоллик дукони ^ам шу ерда эди. Бу ерда х,аМма нар- 
са: б аад ол чи л и к бую м лари, колбаса, тар м евалар, нон, 
пиво, к астр ю лкагач а сотиларди. М егра и л гар и Ворёда 
назоратчи булиб и ш ларди , сунг ф аоли яти н и кичкина 
цовок,хона очиш дан бош лади, кейин бош лйк,ларнинг 
х;омийлигида савдо-сотицни кенгайтириё юборди; секин 
аста у М онсудаги м ай да-чуй да дукондорларни хона- 
вайрон к ^ л д и . У х,амма н арса билан савдо ци ларди ,
91


завод “посёлкаларидагй харидорларнинг к ^ л л и ги эса 
н ар сал ар н и бош к,аларга ц а р а ган д а арзонроц сотиш га, 
купрок; кар з-н асяга нарса тар ц ати ш га им кон берар 
эди. Мегра кей и н ч ал и к х,ам Ш и р кат ёрд ам и д ан бах,- 
рам ан д булиб турди, Ш и ркат унга уйча билан омбор 
Нуриб берди.
— Мен ян а келдим , М егра ж а н о б л а р и ,— деди М аэ 
эш ик олдида ту рган дукондорни куриб.
М егра унга и нд ам ай кар аб цуйди. Бу семиз одам
х;аммага сиполик билан х у ш м у о м ал ад а б ул ард и ; у 
цароринн 

Download 16,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish