Электрон ҳукумат


Oʻqitishning yangi “Kredit-modul tizimi” haqida muhim ma’lumotlar



Download 1,81 Mb.
bet6/545
Sana28.06.2022
Hajmi1,81 Mb.
#712879
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   545
Bog'liq
PRIMARY (2)

Oʻqitishning yangi “Kredit-modul tizimi” haqida muhim
ma’lumotlar

Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining 2020 yil 31 dekabrdagi “Oliy ta’lim muassasalarida ta’lim jarayonini tashkil etish bilan bogʻliq tizimni takomillashtirish chora-tadbirlari toʻgʻrisida”dagi 824-sonli qarori bilan “Oliy ta’lim muassasalarida oʻquv jarayoniga kredit-modul tizimini joriy etish tartibi toʻgʻrisida Nizom” tasdiqlandi. Mazkur nizomga ko’ra:

  • Bakalavriat ta’lim yo‘nalishlari va magistratura mutaxassisliklarida talaba odatda bir semestrda 30 kredit, bir o‘quv yilida 60 kredit to‘plashi belgilanadi. Semestr davomida talaba tomonidan o‘zlashtirishi lozim bo‘lgan kreditlar hajmi oquv rejasida ko‘rsatilgan majburiy va tanlov fanlarini o‘z ichiga oladi. Talaba o‘zining shaxsiy ta’lim trayektoriyasini shakllantirishda har bir semestr uchun 30 kredit hajmdagi fanlarni o‘zlashtirishni nazarda tutishi, ular tarkibida namunaviy o‘quv rejasidagi majburiy fanlar bo‘lishi shart.

  • Talaba bakalavriatda o‘qish muddati kamida 3 yil bo‘lganda 180 kredit, o‘qish muddati kamida 4 yil bo‘lganda 240 kredit to‘plashi zarur. Magistraturada o‘qish muddati kamida 1 yil bo‘lganda 60 kredit, o‘qish muddati kamida 2 yil bo‘lganda 120 kredit to‘plashi talab etiladi.

  • Talabalar ta’lim dasturi doirasida oʻqitish shaklidan qat’iy nazar, Oʻzbekiston Respublikasi Oliy va oʻrta maxsus ta’lim vazirligi tomonidan belgilangan baholash mezonlari asosida baholanadi.

  • Bir fanga ajratilgan auditoriya soatining 25 foizini va undan ortiq soatni sababsiz qoldirgan talaba ushbu fandan chetlashtirilib, yakuniy nazoratga kiritilmaydi hamda mazkur fan bo‘yicha tegishli kreditlarni o‘zlashtirmagan hisoblanadi. Yakuniy nazoarat turiga kiritilmagan yoki kirmagan, shuningdek, ushbu nazorat turi bo‘yicha qoniqarsiz baho olgan talaba akademik qarzdor hisoblanadi.

  • Akademik qarzdor talabalar ta’til vaqtida yoki keyingi semestrlar mobaynida tegishli fanlardan o‘zlashtirilmagan kreditlar miqdoriga mos ravishda bazaviy to‘lov-kontrakt miqdoridan kelib chiqqan holda to‘lovni amalga oshirgandan so‘ng o‘zlashtirilmagan fanlarni o‘z hisobidan qayta o‘qish huquqiga ega bo‘ladi. Akademik qarzdor talabalarning tashabbusi bilan mavjud akademik qarzlarini topshirish maqsadida yozgi semestrda institut tomonidan odatda ta’til vaqtida pulli asosda tashkil etiladi.

  • Ta’lim oluvchini kursdan kursga o‘tkazish uning GPA qiymatini hisobga olgan holda amalga oshiriladi. Institut talabalarni kursdan kursga o‘tkazishda GPA ko‘rsatkichini mustqail belgilash huquqiga ega. Bunda GPA ko‘rsatkichi 2,4-3,0 oralig‘ida bo‘lishi talab etiladi. GPA o‘tish ballini to‘play olmagan talaba qayta o‘qish uchun tegishli kurslarda qoldiriladi. Semestr va o‘quv yili yakuni natijalari bo‘yicha akademik qarzdorligi bor ta’lim oluvchilar o‘qishdan chetlashtirilmaydi. Kursdan kursga qolgan talabalar faqat qarzdor bo‘lgan fanlarini o‘zlashtirib ularga mos ravishda shartnoma mablag‘larini to‘laydi. Shartnoma asosida bir kursda qayta o‘qish soni chegaralanmaydi. Jami ta’lim olish muddati bakalavriat uchun 1 kursga o‘qishga qabul qilinganidan so‘ng 8 yilgacha, magistratura uchun 1 kursga o‘qishga qabul qilinganidan so‘ng 4 yilgacha deb belgilanadi.

  • GPA (Grade Point Average) – ta’lim oluvchining dastur boʻyicha oʻzlashtirgan ballari oʻrtacha qiymati boʻlib, u quyidagi formula yordamida hisoblanadi:

GPA =

K1*U1+ K2*U2+ K3*U3 …+ Kn*Un

, bunda:

K1+ K2+ K3 … + Kn

K - har bir fan/modulga ajratilgan kreditlar miqdori;
U - har bir fan/modul boʻyicha talaba toʻplagan baho.

  • Ta’lim oluvchi O‘zbekiston Respublikasi qonun hujjatlari asosida oʻqishni qayta tiklash va koʻchirish huquqiga ega. Ta’lim oluvchi tomonidan chetlashtirilgunga qadar o‘zlashtirgan kreditlar miqdori institut tomonidan to‘liq hajmda hisobga olinadi.

  • Fanlar bo‘yicha qayta ta’lim olish uchun to‘lov qiymati institut tomonidan butun o‘quv yilining kontrakt summasidan kelib chiqqan holda belgilanadi. Bir kredit qiymati o‘quv yili davomidagi ta’lim olish uchun to‘lanadigan bazaviy to‘lov-kontrakt miqdorini rejalashtirilgan kreditlar miqdoriga bo‘lish yo‘li bilan aniqlanadi.

  • Talaba institut ta’lim dasturini muvaffaqiyatli o‘zlashtirgan taqdirda, unga akademik darajasini tasdiqlaydigan diplom beriladi.



Izoh: Oʻzbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining 2020 yil 31 dekabrdagi “Oliy ta’lim muassasalarida ta’lim jarayonini tashkil etish bilan bogʻliq tizimni takomillashtirish chora-tadbirlari toʻgʻrisida”dagi 824-sonli qarori bilan tasdiqlangan “Oliy ta’lim muassasalarida oʻquv jarayoniga kredit-modul tizimini joriy etish tartibi toʻgʻrisida Nizom”ning toʻliq matni bilan quyidagi havola orqali (https://lex.uz/uz/docs/5193564) tanishib chiqishingiz mumkin.

1). Материал тайёрлаш, янги шаклда ифодалаш, имитациялаш, ясаш, тузиш, қуриш, дастурлаш, яратиш, умумлаштириш, модификациялаш, мослаштириш, режалаштириш каби амаллар Блум таксономиясининг қайси категориясига тегишли?


Синтез
Амалда қўллаш
Тушуниш
Билиш
2). Кредит-модуль тизимида пререквизитлар ва постреквизитлар тизимини шакллантириш бўйича асосий ёндашувларни ишлаб чиқадиган комиссия турини кўрсатинг.
Ишчи дастурлар бўйича комиссия
Ўқув режалари бўйича комиссия
ТМИ сифатини назорат қилиш бўйича комиссия
Ўқитувчилар фаолиятини назорат қилиш бўйича комиссия
3). Америка Қўшма Штатлари кредит тизимини кўрсатинг.
USCS
ECTS
CATS
UCTS
4). Норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар билан уларнинг таркибий қисми сифатида тасдиқланган ҳужжат-дастурга оид бандни кўрсатинг.
Давлат органлари ва ташкилотлари фаолиятини ташкил этиш, мақомини, асосий вазифаларини, хуқуқ ва мажбуриятларини, жавобгарлигини, турли соҳалардаги ижтимоий муносабатларни тартибга солинишини белгилайди
Турли соҳаларда давлат сиёсатининг мақсадларига эришилишини таъминлайдиган тадбирлар тизимини ва механизмларини белгилайди
Турли соҳаларда давлат сиёсатининг устувор ва асосий йўналишлари, мақсадлари, вазифа ва амалга ошириш механизмларини белгилайди
Давлат органлари ва ташкилотларининг иш тартибини, шунингдек, улар томонидан маъмурий тартиб-таомилларни амалга оширилишини белгилайди
5). Талабаларнинг фанларни танлаши қандай амалга оширилади?
Талабанинг касбий шаклланишидан келиб чиқиб декан ва эдвайзерлар маслахатчилигида
Ёшлар иттифоқи бошланғич ташкилоти тарғиботи асосида
Талабаларнинг ўзаро маслахатлашиши, гуруҳларга бирлашиши ва декан муовини тарғиботи асосида
Талабанинг қизиқишидан келиб чиқиб ҳоҳлаган фанни танлаш асосида
6). Кредит-модуль тизимида талабанинг ўқув-услубий мажмуаси таркибига кирувчи элементни кўрсатинг.
Кредит-модуль тизимида ўқиш тартиби
ОТМ ҳақида маълумотлар
Академик тақвим
Силлабуслар
7). Кредит-модуль тизимида ўқув режалари неча марта тузилади?
8 марта, ҳар бир ўқув семестри учун
2 марта, 1-2 курс ва 3-4 курс учун
4 марта, ҳар бир ўқув йили учун
1 марта, бутун ўқув даври учун
8). Кредит –модуль тизимида академик гуруҳлар қандай белгиланиши лозим?
Вақт меъёрлари асосида ҳар бир гуруҳга 20-25 та талабни бириктириш асосида
1-курс талабаларини тор ихтисосликларга бириктириш асосида
Ўқишга қабул қилинган абитуриентларни фармойиш бўйича гуруҳларга тақсимлаш орқали
Фанларга ва ўқитувчиларга ёзилган талабалар контингентидан келиб чиқиб, руҳсат этилган чегарада
11). Болонья декларацияси қачон имзоланган?
1998 йил, 19 июнь
1999 йил, 19 июнь
2001 йил, 19 июнь
2000 йил, 19 июнь
12). Глобаллашув туфайли қайси тил университет муҳитида лотин ва миллий тилларнинг ўрнини босадиган янги универсал тилга айланади.
Инглиз
Франсуз
Лотин
Немис
14). Илм-фанни 2030 йилгача ривожлантириш концепциясининг иккинчи бобо қандай номланади.
Илм-фанни ривожлантириш зарурати, унинг жорий ҳолати ва мавжуд муаммолар
Илм-фанни ривожлантиришнинг устувор йўналишларини амалга ошириш механизмлари
Илм-фанни ривожлантиришнинг устувор йўналишлари
Илм-фан тараққиётига кўмаклашадиган замонавий ахборот муҳитини шакллантириш
15). Замонавий глобал иқтисодиёт нечта китлар устида туради?
Учта: билим; технология; тадбиркорлик ташаббускорлиги
Тўрта: билим; технология; тадбиркорлик ва инновация
Иккита: билим; технология
Иккита: билим тадбиркорлик ташаббускорлиги
16). Олий таълим муассасаларида ўқув жараёнини босқичма-босқич кредить-модуль тизимига ўтказиш вазифаси қайси норматив-ҳуқуқий ҳужжатда келтирилган?
Инновацион фаолият тўғрисида”ги қонунда
Илм-фан соҳасини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясида
Олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясида
“Илм-фан ва илмий фаолият тўғрисида”ги қонунда
17). Олий таълим муассасаларида таълим, фан, инновация ва илмий-тадқиқотлар натижаларини тижоратлаштириш фаолиятининг узвий боғлиқлигини назарда тутувчи “Университет 3.0” концепциясини босқичма-босқич жорий этиш вазифаси норматив-ҳуқуқий хужжатда келтирилган?
Инновацион фаолият тўғрисида”ги қонунда
“Илм-фан ва илмий фаолият тўғрисида”ги қонунда
Олий таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясида
Илм-фан соҳасини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясида
18). Қўйилган илмий муаммони ҳал этиш учун мақсад ва вазифалар, ижрочилар ва бажариш муддатлари, манбалар ва воситаларни кўрсатган ҳолда шакллантирилган чора-тадбирлар мажмуи........
Инновацион лойиҳалар
Стартаплар лойиҳалари
Илмий лойиҳалар
Ижодий лойиҳалар
19) Илм-фанни 2030 йилгача ривожлантириш концепциясининг мақсадли кўрсаткичлари ва индикаторларида тадқиқотчиларнинг ўртача ёши 2021 йилда неча ёшни ташкил қилиши белгиланган
39 ёш
51 ёш
49 ёш
47 ёш
20). SCOPUS маълумотлар базасида Or (ИЛИ) ёрдамида қидириш нимани англатади?
Маълум сўздан таркиб топмаган мақолани қидириш учун
2 та сўздан таркиб топган мақолани қидириш учун
3 та сўздан таркиб топган мақолани қидириш учун
Ҳеч бўлмаганда 2 та сўздан биттаси бўйича мақолани қидириш учун
21). Патти Драпеау нуқтаи назарига кўра , креатив фикрлаш.......
Масала юзасидан ҳар томонлама фикрлаш
Масала юзасидан бир ёқлама фикрлаш
Масаланинг моҳиятини чуқур таҳлил қилиш
Масала юзасидан ўз фикрини билдириш
22). Таълим соҳаси ёки ўқув жараёнида муаммони янгича ёндашув асосида ечиш учун қўлланилиб, аввалгидан анча самарали натижани кафолатлай олувчи шакл, метод ва технологиялар
Таълим методлари
Таълим воситалари
Таълим технологиялари
Таълим инновациялари
23). Тадқиқот, эвристик, муаммоли вазиятларни яратиш, муаммоли баён қилиш, ижодий ҳамда қисман ижодий методлар.......
Дастурий таълим методлари
Ривожлантирувчи таълим методлари
Муаммоли таълим методлари
Модуль таълим методлари
24). Талабалар портфолиосининг тузилиши
Титул; мундарижа; асосий қисм; ҳулоса
Шахсий маълумот; малакавий маълумот; педагогик концепция; ютуқлар
Портфолио мақсади; вазифалари; объекти; предмети
Титул; мундарижа; портфолио мақсади; портфолио бўлимлари
25). Таълим технологияси
Таълим (ўқитиш) жараёнининг юксак маҳорат, санъат даражасида ташкил этилиши
Таълим (ўқитиш) жараёнининг сифатли ташкил этилиши
Таълим (ўқитиш) жараёнининг самарали ташкил этилиши
Таълим (ўқитиш) жараёнининг тўғри ташкил этилиши
26). “билиш объектларини уларнинг моделларида тадқиқ қилиш услуби; аниқ мавжуд предметлар, воқеалар ва тузиладиган объектларнинг тавсифномаларини аниқлаш ёки яхшилаш, уларни ясаш усулларини қулайлаштириш, бошқариш кабилар учун ясаш ва ўрганиш”. Бу...
Режалаштириш
Лойиҳалаштириш
Конструкторлик иш
Моделлаштириш
27). Аниқ режа, мақсад асосида унинг натижаланишини кафолатлаган ҳолда педагогик фаолият мазмунини ишлаб чиқиш маҳсули
Дастур
Режа
Лойиҳа
Сценарий
28). Келиб чиқиш манбаига кўра таълим инновацияларининг турлари
Радикал, модификацияланган, комбинацияланган инновациялар
Тармоқ (локаль), модул ва тизим инновациялари
Жамоа томонидан бевосита яратилган ёки ўзлаштирилган инновациялар
Педагогик жараёнда ёки таълим тизимини бошқаришда қўлланилувчиинновациялар
29). Талабаларнинг БКМ ва муайян ахлоқий сифатларни ўзлаштириш йўлида биргаликда, ўзаро ҳамкорликка асосланган ҳаракатни ташкил этиш лаёқатига эгаликлари
Гиперфаоллик
Ижтимоий фаоллик
Интерфаоллик
Ўзаро иноқлик
30). Ўзгаришлар кўламига кўра таълим инновацияларининг турлари
Жамоа томонидан бевосита яратилган ёки ўзлаштирилган инновациялар
Педагогик жараёнда ёки таълим тизимини бошқаришда қўлланилувчиинновациялар
Тармоқ (локаль), модул ва тизим инновациялари
Тармоқ (локаль), модул ва тизим инновациялари
31). Виртуал синф билан нима қила оласиз?
Жадваллар ёрдамида тузилган асосан рақамли маълумотларни қайта ишлаш
Сиз мультимедиа тақдимотларини яратишингиз мумкин
Катта ҳажмдаги маълумотларни тартибда сақланг ва қайта ишланг
Узоқ муддатли ўқув лойиҳаларини қўллаб-қувватлаш мумкин
32). Қандай курсларда ўқитиш мақсадини ўқувчи белгилайди?
cMOOC
task-based MOOC
MOOC
xMOOC
33). Dropbox хизматида рўйхатдан ўтгандан сўнг, фойдаланувчига файлни сақлаш учун қанча жой ажратилади?
10 Гб
4 Гб
8 Гб
2 Гб
34). Hot Potatoes дaстури қайси давлат дастурчилари томонидан яратилган.
Англия
Канада
АҚШ
Индия
35). Вебинар...
– онлайн семинар, маъруза, тақдимотларни жонли режимда веб технологиялар ёрдамида ташкил этиш.
– бу аралаш таълимнинг бир шакли бўлиб, таълим олувчиларни пассив, зерикарли ҳаракатини янги кўринишга ўтказувчи таълим концепцияси.
– бу шундай таълим концепциясики, унда ҳам аудиторияда, ҳам онлайн равишда ўқув машғулотлар ташкил этилади.
– семинар, маъруза, тақдимотларни ОАВ орқали намойиш этиш воситаси.
36). « Selfbrender » модели...
– ўқув дастурнинг катта қисми электрон таълим орқали ўзлаштирилади.
– Американинг олий таълим муассасалари учун анъанавий ҳисобланиб, талабалар мустақил тарзда асосий таълимга қўшимча равишда курсларни танлайди.
– ўқув дастурининг аҳамиятга боғлиқ қисми бевосита ўқитувчи ёрдамида ўрганилади.
– ўқув дастурининг асосий қисми ахборот таълим муҳитидаги электрон ресурслар ёрдамида ўзлаштирилади.
37). Hot Potatoe дастурида Кeтмa-кeтликни тиклaш файллари қандай форматда сақлаанади?
.jmx
.jcw
.jmt
.jcl
38). tagxedo.com ...
– Mind Maps ва бошқалар каби турли хил инфографикаларни яратишга имкон берувчи фойдаланувчиларга қулай онлайн расм чизиш воситасидир.
– ушбу хизмат матнни (машҳур атамалар, янгиликлар, шиорлар, ҳаттоки севги изҳорларини) ҳайратланарли тарзда яратилган сўз булутларига ўзгартиради.
– тайёр элементлар кутубхонасига эга бўлган инфографик муҳаррир.
– маълумотни иммерсив визуал ҳикояларга айлантиради
39). LMS қандай турлари мавжуд?
тижорат(коммерция) ва бошлангич очиқ кодли
очиқ кодли пулли ва текин
фақат бошланғич
фақат тижорат
40). «Online Lab» модели.
– ўқув дастури электрон таълим талабларига мос равишда компьютер техникаси билан таъминланган аудиторияларда қоидага асосан ташкил этилади.
– Американинг олий таълим муассасалари учун анъанавий ҳисобланиб, талабалар мустақил тарзда асосий таълимга қўшимча равишда курсларни танлайди.
– ўқув дастурнинг катта қисми электрон таълим орқали ўзлаштирилади.
– ўқув дастурининг аҳамиятга боғлиқ қисми бевосита ўқитувчи ёрдамида ўрганилади.
1). Кредит-модуль тизимида дарс жадваллари ким томонидан тузилади?
магистратура бўлими
регистратор офиси
деканат
ўқув бўлими

2). Кредит-модуль тизимида талабаларнинг мустақил ишини баҳолаш меъёрларини ишлаб чиқадиган комиссия турини кўрсатинг.


ишчи дастурлар бўйича комиссия
ўқитувчилар фаолиятини назорат қилиш бўйича комиссия
ўқув реж
алари бўйича комиссия
ТМИ сифатини назорат қилиш бўйича комиссия

3). Ўқитувчи ва талабанинг шахсий дарс жадвалида келтириладиган бандни кўрсатинг.


ЎРТМИ
мураббийлик соатлари
ТМТ
маънавий-маърифий тадбирлар

4). Таълим йўналиши ва мутахассислиги бўйича ишлаб чиқиладиган меъёрий ҳужжатни кўрсатинг.


Малака талаблари
Давлат таълим талаби
Давлат таълим стандарти
Олий таълим йўналишлари ва мутахассисликлари классификатори

5). Америка Қўшма Штатлари кредит тизимини кўрсатинг.


ECTS
САТS
UCTS
USCS

6). Кредит-модуль тизимида педагогик юклама турлари ва меъёрлари нимага қаратилган бўлиши зарур?


таълим сифатини ва ОТМ рейтингини оширишга
ўқув юкламаларини хронометраж асосида аниқ белгилашга
илмий даража ва унвонлар ошиб бориши билан юкламаларни камайтиришга
педагогик юкламани фақат ўқув юкламалари асосида белгилашга
OLDINGI
KEYINGI 

7). Кредит-модуль тизимида талабанинг фан ўқитувчисини танлаши қандай амалга оширилади?


ўқитувчининг илмий даражаси ва унвонига қараб
талабанинг рейтинги камайиб бориши тартибида ҳамда ўқитувчининг тасдиқланган шахсий иш режаси ва қатъий белгиланган кафедра ўқув юкламаси асосида
семестрнинг дастлабки ҳафтасидаги ўқитувчиларнинг очиқ дарслари ва ўқув-меъёрий ҳужжатлари орқали
семестр давомида хоҳлаган пайтда ва талабанинг хоҳишига кўра
OLDINGI
KEYINGI 
8). Кредит-модуль тизимида академик гуруҳ талабалари сонининг минимал ва максимал қийматлари нима асосида белгиланади?
ўқитувчи юкламаси асосида
фақат аудитория сиғими асосида
аудитория сиғими, юкламаларни оптималлаштириш, ўқитувчи юкламаси асосида белгиланади
вақт меъёрлари асосида, 20-25 та оралиғида белгиланади

9). Талабаларнинг барча академик масалаларини ҳал қилишга қаратилган бўлимни кўрсатинг.


ўқув-услубий бўлим
кадрлар бўлими
регистратор офиси
деканат

10). ЎзРОЎМТВнинг 09.08.2018 й. даги 19-2018-сонлибуйруғигаиловақилинган “Олийтаълиммуассасаларидаталабаларбилимининазоратқилишбаҳолаштизимитўғрисидагинизом” иловасигакўрафаннинечафоизгаўзлаштирганталабага "аъло" баҳоқўйилади?


91...100 %
90...100 %
85...100 %
86...100 %

1). Биринчи академик тадбиркорликка ўтиш қачон рўй берди?


1710 й.
1862 й.
1810 й.
1861 й.

12). SCOPUS маълумотларбазасида Basic search қидирув...


Муаллиф бўйича қидирув
Кенгайтирилган қидирув
Оддий қидирув
ташкилот бўйича қидирув

13). Европада биринчи тадбиркорлик шаклидаги университетни аниқланг?


Кембридж университети
Стенфорд университети
Калифорния технология институти
Халмерс университети (Гетеборг)
OLDINGI
KEYINGI 

14). Янги технологиялар, янги жиҳозлар, материаллар, маҳсулотлар, илмий-техник хизматларнинг намуналари ва бошқа юқори технологияли маҳсулотлар кўринишидаги инновацион фаолият натижалари –...


бошқарувдаги инновациялар
Технологик инновациялар
Илмий ва технологик инновациялар
Таълимдаги инновациялар

10 tada 1 tasi xato, jirniylar aniq.


1). “Тадбиркорлик университети” концепциясининг муаллифи ким?


А.О.Грудзинский

Download 1,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   545




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish