E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»



Download 12,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet226/334
Sana23.01.2022
Hajmi12,93 Mb.
#403727
1   ...   222   223   224   225   226   227   228   229   ...   334
Bog'liq
Jahon tarixi

Tashqi  siyosat
n oatning  katta  qismi  ham on  davlat  mulki  hisoblanadi.  K orxonalam ing  70 
foizga  yaqini  davlat  dotatsiyasi  hisobiga  ishlaydi.  Tashqi  savdoda  im port 
eksportdan  ustun  turadi.  Bu  esa,  o ‘z  navbatida,  tashqi  qarzn in g  k o ‘pa- 
yishiga  olib  kelm oqda.  1995-yilda T urkiyaning tashqi  qarzi  50  m lrd  dollarni 
tashkil  etganligi  asosan  shu  omH  bilan  izohlanadi.  2000-yilda  m am lakat 
prezidentligiga  A.  Sezer  saylandi.  Tayyip  Erdog‘an  Bosh  vazir  lavozimini 
egalladi.
Turkiya tashqi siyosatda birinchi  navbatda AQSH 
bilan  m unosabatlarni  yaxshilashga  intildi.  C hu- 
nonchi,  AQSH  hukum ati  1947-yil  12-iyulda  Turkiyaga  m oliyaviy  va  harbiy 
yordam   ko‘rsatish  to ‘g‘risida q aro rq ab u l  qildi.  Turkiya  «Trum en doktrinasi» 
b o ‘yicha  harbiy  yordam   oldi.
1948-yil  iyulda  Turkiya  hukum ati  AQSH  bilan  «M arshall  rejasi»  asosi- 
da  ham korlik  qilish  to ‘g ‘risida  bitim   im zoladi.  Bu  ikkala  bitim   b o ‘yicha 
Turkiya  A Q S H dan  800  m ln  dollar  oldi  va  m ab lag lar  asosan  harbiy  ishga 
sarflandi.  Budjetning  60  foizi  bu  davrda  harbiy  m aqsadlarga  k etm oqda  edi. 
AQSH  ning  Koreyada  olib  borgan  urushida  ishtirok  etdi.  1951-yil  oxirida 
Turkiya  N A TO   a ’zoligiga  qabul  qilindi.  1954-yilda  SEATO  harbiy-siyosiy 
ittifoqi  a ’zosi  b o ‘ldi.
Shu  yildan  boshlab Turkiya  tashqi  siyosatida  Kipr masalasi  alohida  o ‘rin 
tu ta  boshladi.  1955-yilda  esa  Bag‘dod  paktini  im zoladi.  1959-yilda  Turkiya 
h u d u d id a  A Q SH   harbiy  bazasi  barp o  etish  t o ‘g ‘risida  ikki  to m o n la m a  
shartnom a  im zolandi.  Shuningdek,  Eron  va  Pokiston bilan  sh artno m a tuzib, 
S E N T O n i  tashkil  etdi.  (1958-yilda  Iroq  bu  blokdan  chiqib  ketgan  edi.)  60- 
yillardan  boshlab  Turkiyaning  AQSH  bilan  bir  tom o nlam a  ittifoqchilikka 
asoslangan  tashqi  siyosatida  o ‘zgarish  yuz  bera  boshladi.
E ndi  T u rk iy a  «U m u m iy   bozor»  a ’zosi  b o ‘lgan  d a v la tla r,  b irin ch i 
navbatda,  G F R   bilan  iqtisodiy  aloqalarni  rivojlantira  boshladi.  1974-yilda 
K ipr  m uam m osi  yanada  keskinlashdi.  Kiprni  Gretsiyaga  q o ‘shib  olishga 
intiluvchi  kuchlar qonuniy hukum atga qarshi bosh  ko‘tardilar.  B ungajavoban 
Turkiya  harbiy  kuchlarini  Kiprga  kiritdi.  Shu  tariqa  K ipr  am alda  kiprlik 
turklar  va  kiprlik  greklar jam oalariga  b o iin ib   ketdi.
T urkiya  0 ‘zbekiston  davlat  m ustaqilligini  birinchi  b o i i b   ta n   olgan 
davlatdir.  T urkiya  bilan  0 ‘zbekiston  o ‘rtasida  abadiy  d o ‘stlik  t o ‘g ‘risida 
s h a rtn o m a   im zo lan g an .  0 ‘zb e k isto n d a  k o ‘plab  o ‘zb ek —tu rk   q o ‘shm a 
korxonalari  faoliyat  ko‘rsatm oqda.  U larning ichida  Sam arqanddagi  «O tayoi» 
avtobus ishlab  chiqaruvchi  korxona alohida aham iyatga ega.
Sovet  davlati  parchalanib  ketgach,  T urkiya  0 ‘rta  Osiyo  respublikalari 
bilan  yaqin  m un osabat  o in a td i.  Y aponiya  va  AQSH  firm alari  T urkiyada 
sovitgich  va  telev izo r  ishlab  ch iq aru v ch i  k o rx o n a la r  q u ra  b osh lad ilar. 
S huningdek,  T urkiya  ko ‘pgina  xorij  firm alariga  vositachi  rolini  o ‘yna- 
m oqda.
261



Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   222   223   224   225   226   227   228   229   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish