E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»

Mussolinining  tashqi
 
siyosati
71

---

Shu  tariqa  fashistik  davlatlar  o ‘zlarining  bosqinchilik  siyosatlari  bilan 
ikkinchi jah o n   urushini  tobora  m uqarrar  qilib  q o ‘ydilar.
Birinchi  jahon
 
urushining
 
Ispaniyaga  t a ’siri
Ispaniya
Ispaniya  birinchi  jah o n   urushida  b etaraf  qoldi. 
Bu  hol  unga  urushayotgan  har ikki  harbiy-siyosiy 
ittifoqqa  kiruvchi  davlatlar  bilan  muvaffaqiyatli 
savdo-sotiq  m unosabatlarini  am alga  oshirishga 
imkon berdi.  Eksport  hajmi  im port  hajm idan yuqori  b o ‘ldi.  Buning natijasida 
m am lakat  oltin  zaxirasi  4  baravar  k o ‘paydi.
U rush  yillarida  harbiy  buyurtm alar  salm og‘ining  oshishi,  o ‘z  navbatida, 
sanoatdagi  ayrim   tarm oqlarning gurkirab  rivojlanishini  t a ’m inladi.  Shunday 
b o ‘lsa-da,  Ispaniya,  baribir,  kam  taraqqiy  etgan,  agrar-industrial  davlat 
b o ‘lib  qolaverdi.  M am lakat  qishloq  xo‘jaligida  o ‘rta  asrchilik  m unosabatla- 
rining  qoldiqlari  ham on  kuchli  edi.  Barcha  yer  m aydonining  uchdan  ikki 
qismi  yirik  yer  egalari  va  m am lakat  hayotida  katta  ta ’sirga  ega  b o lg a n  
katolik cherkovi  ixtiyorida  edi.  M illionlarcha  dehqon   x o ‘jaliklariga  esa atigi 
uchdan  bir  qism  yer  tegishli  edi.
Yersizlar  ham   ko‘p  b o ‘lib,  ular  asoratli  shartlar  asosida  yerni  ijaraga 
o lard ilar.  Q ishloq  x o ‘ja lig id a   m e h n a t  u n u m d o rlig i  ju d a   past  b o ‘lgan. 
M am lakat  iqtisodiyotining  ahvoli  chet  el  kapitali  kiritilishiga  sezilarli  dara- 
jad a  bog‘liq  edi.  C h u n o n ch i,  sanoatga  joylashtirilgan  chet  el  kapitalining 
54 foizi  ingliz,  34,5  foizi  fransuz kapitali  edi.  Ispaniya taraqqiyotining bunday 
orqada  qolishi  o ‘rta  asrchilik  tartiblari  ham on  kuchli  darajada  saqlanib 
qolayotganligi  bilan  izohlanar  edi.
Katta  yer  egalari  ham da  ularning  tayanchi  b o ‘lgan  arm iya  va  katolik 
cherkovi  o ‘zlarini  asrlar  davom ida  qaror  topgan  tartib lar  q o ‘riqchisi,  deb 
hisoblardi.  Shuning  uchun  ham   yangilikka  b o ‘lgan  h ar  qanday  intilishlam i 
m am lakat  milliy  m anfaatiga  solinayotgan  tahdid,  deb  qabul  qildilar.  Ayni 
paytda  ularni y o ‘qotish  u ch u n  barcha vositalarni  ishga soldilar.  M am lakatda 
harbiylarning  o ‘rni  to b o ra  ortib  borm oqda  edi.  Vujudga  kelgan  «harbiy 
xuntalar»  (harbiylar  to ‘dasi)  XX  asrda  m am lakat  siyosiy  hayotiga  tez-tez 
aralashib  turish  quroliga  aylangan.
Ispaniya  um sh  harakatlarida  qatnashm agan  b o ‘l- 
sa-da,  urush  m am lakat  aholisi  turm ush  darajasini 
og‘irahvolga solib q o ‘ydi.  C h un o n ch i,  oziq-ovqat 
m ahsulotlarining  narxi  65  foizga  ortdi.  Inflatsiya  kuchaydi  va  real  ish  haqi 
kam aydi.  Buning  oqibatida  1917-yil  13-avgustda  m am lakatda  yalpi  siyosiy 
ish tashlash  ro‘y berdi.  N am oyishchilar monarxiyani tugatishni,  T a ’sis  Majlisi 
chaqirishni  va  Respublika  hukum atini  tuzishni  talab  qildilar.  Ish  tashlash 
shiddatli  ko‘cha janglariga aylanib ketdi.  H ukum at  m am lakatda qam al  e ’lon 
qildi  va  arm iyaning  kuchi  bilan  tartib  o ‘m atdi.