E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»



Download 12,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet64/334
Sana23.01.2022
Hajmi12,93 Mb.
#403727
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   334
Bog'liq
Jahon tarixi

Harbiy  fashistik
 
diktatura   rnatilishi
72


1918— 
19 2 0 -y illard a  Isp a n iy a d a   in q ilo b iy   h a ra k a t  t o ‘lq in i  y a n a d a  
kuchaydi.  Bu  hol  h u km ron  doiralam i  sarosim aga  solib  q o ‘ydi.  Shu  yillar 
davom ida  hukum at  8  m arta  alm ashdi.  H ukum at  yetilgan  dolzarb  ijtimoiy 
m uam m olarni  hal  etishga  ojizlik  qildi.  Vujudga  kelgan bu  ahvol  m am lakat- 
da  harbiy  diktatura  o ‘rnatilishi  xavfmi  tu g ‘dirdi.
H ukum at  ijtim oiy harakatni bostirish u chun  q anchalik harakat  qilm asin, 
baribir,  q ator talablarni  bajarishga  m ajbur b o ‘ldi.  C h u n o n ch i,  1920-yilning 
aprel oyidan boshlab  8  soatlik  ish  kuni joriy etildi.  Ish  haqi  oshirildi,  bolalar 
m ehnati  taqiqlandi.  Q arilik  va  nogironlik  sug‘urtalari joriy  etildi.
Ayni  paytda  hukm ron  doiralarning  qoilab -q u v v atlash i  natijasida  ispan 
fashistlari  o ‘z qurolli tashkilotlarini tuza boshladilar.  U larning asosiy vazifasi 
xalq  harakatini  bostirish  edi.  H ukum atning  shafqatsiz  terrori  tufayli  1921- 
yilga  kelib  ijtimoiy  harakatning  pasayishiga  erishildi.  Biroq  bu  hol  k o ‘pga 
c h o ‘zilm adi.  M ustam lakalarda  ham   harakat  kuchaydi.  1921 -yilning  iyunida 
hukum at  Ispaniyaning  m ustam lakasi  —  M arokashda  boshlangan  m illiy- 
ozodlik  harakatini  bostirish  u ch u n   arm iya yubordi.  Biroq  Ispaniya  arm iyasi 
to r-m o r  etildi  ham da  25000  jangchi  asirga  tushib  qoldi.  Bu  m ag iu b iy at 
m am lakatda  um shga  qarshi  harakat  boshlanishiga  turtki  b o id i.  N orozilik 
hatto   arm iya  ayrim   qism larida  ham   ro ‘y  berdi.
1922— 1923-yillarda  ish  tashlash  harakati  yana  kuchaydi,  hukum at  ter- 
rom i to ‘xtatishga ham da xuntalam i tarqatib yuborish to ‘g ‘risida q onun qabul 
qilishga  m ajbur  b o id i.
Ayni  paytda,  1923-yil  aprelida  parlam entga  qayta  o ik a z ilg a n   saylovda 
Liberal  partiya  g‘alaba  qozondi.  Siyosiy  voqealarning  bu  tarzda  rivojlanishi 
qirol  saroyini,  h u k m ro n   do iralarn i  tashvishga  solib  q o ‘ydi  va  ular  o ‘z 
h o k im iy atin i  m am lak atd a  harbiy  d ik ta tu ra   o ‘rn atish   y o i i   bilan  saqlab 
qolishga  qaror  qildilar.
N atijada  1923-yilning  13-sentabrida  K ataloniya  harbiy  okm gi  q o ‘m on - 
doni general  Prim o  de  Rivera tom o n id an   davlat to ‘ntarishi  am alga oshirildi. 
H okim iyat  harbiy  direktoriya  q o iig a   o ‘tdi.  Shu  tariqa  Ispaniyada  harbiy- 
fashistik  diktatura  o in a tild i  (1923— 1930).
Prim o  de  Rivera  1924-yilda  «V atanparvarlik  ittifoqi»  deb  nom langan 
fashistik  partiyani  tuzdi.  B undan  k o ‘zlangan  m aqsad  diktaturaning  ijtimoiy 
tarkibini  kengaytirish edi.  Bunga  partiya  safiga  m ayda va o ‘rta  m ulkdorlarni 
jalb  etish  orqali  erishish  k o ‘zda  tutilgandi.  B undan  tashqari,  Prim o  de  Ri- 
vera  m ehnat  bilan  sarm oyaning  ham korligini  ta ’m inlash  m aqsadida  «Bara- 
varlik  komissiyasi»  tuzdi  va  kom issiyaga  h ar  ikki  to m o n d an   teng  m iqdorda 
vakillar  kiritildi.
Bu  komissiya  m ehnat  sharoiti  va  ish  haqi  m asalasini  hal  etishi  kerak 
edi.  1926-yilda  ijtimoiy sug‘urta va  ishsizlik  m asalalari bilan  shug‘ullanuvchi 
korporatsiya  tuzildi.  Ayni  paytda  diktatura  ijtimoiy  harakatni  shafqatsizlik 
bilan  bostirish  y o iin i  tutdi.
73


Prim o  de  Rivera  o ‘z  diktaturasiga  qonuniy  tus  berishga  harak at  qildi. 
Shu  m aqsadda  1925-yil  dekabrda  direktoriyani  M inistrlar  kabineti  bilan 
alm ashtirdi va  m am lakatda yangi  K onstitutsiyani  ishlab chiqishga kirishildi.
Prim o  de  Rivera  Italiya fashizmi bilan  yaqinlasha boshladi.  1926-yilning
7-avgustida  u  bilan  do'stlik  to ‘g'risida  shartno m a  imzoladi.
U  tashqi  siyosatda  m ustam lakalarni  qanday  b o ‘lm asin  saqlab  qolishga 
intildi.  S hu  m aqsadda  m illiy-ozod lik  harak atin i  bostirish  y o ‘lini  tu td i. 
X ususan,  Fransiya  bilan  birgalikda  1927-yilda  M arokash  xalqining  milliy- 
ozodlik  harakatini  qonga botirdi.  Biroq  ichki  va tashqi  siyosatda  qoMlangan 
usullar  Prim o  de  Rivera  diktaturasini  saqlab  qola  olm adi.
1929-yilda  boshlangan  ja h o n   iqtisodiy  inqirozi  og‘ir  ahvolda  b o ‘lgan 
Ispaniya  iqtisodiyotini  izdan  chiqardi.  Davlat  qarzi  keskin  k o ‘paydi.  Keng 
m iqyosda  korrupsiya  avj  oldi.
M am lakatda inqilobiy portlash ro‘y berishining oldini olish maqsadida harbiy 
generalitet  yanvar  oyida  Primo  de  Riverani  iste’fo  berishga  m ajbur  etdi.
Ispaniya jam iyati bu  davrda  m am lakatni  rivojlan- 
tirish  u ch u n   m onarxiyani  tugatish  va  respublika 
o ‘rnatish,  agrar islohot o ‘tkazish,  katolik cherkovi 
hukm ronligiga  barham   berish,  arm iyani  dem ok- 
ratlashtirish,  aholi  turm ush  darajasini  oshirish,  milliy  m asalani  hal  etish 
kabi  m uam m olarn i  yechishga  m uhtoj  edi,  chunki  bu  m u am m o larn i  hal 
etm ay  turib  Ispaniyada  siyosiy  barqarorlikni  ta ’m inlab  b lm as  edi.
Iqtisodiy  inqiroz  bu  m u am m o la rn i  yan ad a  ch u q u rlash tirib   yubordi. 
M am lakatda  ish  tashlash  harakati  yangi  kuch  bilan  quloch  yoydi.  1930- 
yilda  bu  tad birda  1  m ln  dan  o rtiq   ishchi  qatnashdi.  B unday  sharoitda, 
hatto yirik sarm oyadorlar ham ,  1876-yilgi  Konstitutsiyani qayta ko‘rib chiqish 
ta ra fd o ri  b o ‘ldilar.  U la rn in g   m aq sad i  k o rtes  (p a rla m e n t)n in g   h u q u q i 
oshirilishiga  erishish  edi.  S arm oyadorlar  o ‘z  m avqelarini  saqlab  qolishning 
y o ‘li  m onarxiyaga  b arham   berish  ekanligin i  to b o ra  c h u q u r  angladilar. 
M am lakatda  respublikachilik  harakati  kuchaydi.
1931-yil  12-aprelda  b o lib   o ‘tgan  m ahalliy  saylovlarda  respublikachilar 
g ‘a la b a   q o z o n d i.  S aylov  y a k u n i  h a q id a g i  x a b a r  siy o siy   k u ra s h n in g  
rivojlanishiga turtki berdi.  M am lakatda buijua-dem okratik inqilobi yuz berdi. 
14-aprel  kuni  inqilobchilar  qirol  hokim iyati  ag‘darilganligini  e ’lon  qildilar. 
Buni  eshitgan  va  yengilishiga  iqror  b o ‘lgan  qirol  Alfonso  X III  shu  kuni 
taxtdan  voz  kechdi  va  m am lakatdan  qochib  ketdi.
1931-yil  iyun  oyida  T a ’sis  Majlisiga  saylov  b o ‘lib  o ‘tdi.  U n d a  respub- 
likachi  partiyalar va sotsialistlar g ‘alaba qozonishdi.  M am lakatda sotsialistlar 
va  s o i   respublikachilarning  M.  A sanya boshliq  koalitsion  hu ku m ati  tuzildi. 
9 -dekabrda  m am lakatning yangi  K onstitutsiyasi qabul  qilindi.  K onstitutsiya 
Ispaniyani  «barcha  m ehnatkashlar  respublikasi»  deb  e i o n   qildi.
M am lakatda  ch u q u r  islohotlar  o ik a z ilish i  belgilandi.  C h u n o n ch i,  agrar 
islohot  haqida q o n u n  qabul  qilindi.  U nga k o ‘ra,  yirik yer egalarining yerlari

Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish