E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»

Latviya  Respublikasi
1990-yil  arafasida  m am lakat  aholisinin g  y arm id an   xiyol  k o ‘pro g ‘ini 
latishlar  tashkil  e ta r  va  latish  b o ‘Im aganlar  (asosan  ruslar)  ning  atigi  19 
foizi  latish   tilin i  b ilard i.  M a m la k a tn in g   S S S R ga  q o ‘shib   o lin ish ig a , 
ruslashtirish  va aholi  m anfaatlariga  mos kelm agan sanoatlashtirish siyosatiga 
qarshi  chiqishlar  Riga  va  boshqa  shaharlarda  1985-yildan  boshlandi.  1988-
298

---

yilda Xalq  fronti  Latviya  suvereniteti  uchun  kurashayotgan  turli tashkilot va 
h arakatlarni  birlashtirdi  va  om m aviylashdi.
1989-yilda  SSSR xalq deputatligiga,  1990-yilda  respublika  Oliy  Sovetiga 
b o ‘lgan  saylovlarda  m am lakat  m ustaqilligi  tarafdorlari  bilan  unga  qarshi 
b o ‘lganlar  o ‘rtasida  keskin  kurash  ketdi  va  bunda  m ustaqillik  tarafdorlari 
b o ‘lgan  kuchlar  g‘alaba  qildi.  M ay  oyida  Oliy  Sovet  Latviyani  m ustaqil  va 
suveren —  Latviya  Respublikasi  deb atadi va  m am lakatda liberal-dem okratik 
islohotlar  boshlab  yuborildi.  1991-yil  m art  oyida  bu  tanlan gan  yo‘l  sovet 
siyosiy  arboblari  va  harbiylarning  faol  qarshiligiga  qaram ay,  referendum  
qatnashchilarining  77,6  foizi  to m o n id an   q o ‘llab-quvvatlandi.
Prezidentlikka  Sovet  hukum ati  to m o n id an   qatag‘on  qilinib,  surgunda 
vafot etgan  Latviyaning urushdan oldingi prezidentining jiyani  — G .  U lm anis 
saylandi.  Ilgarigi  boshqaruv  tizim i  va  respublika  qurolli  kuchlari  tiklandi. 
H ukum at  latish  m adaniyatini  rivojlantirish  va  latish  tili  m onopoliyasini 
ta ’m inlash  y o iid a  bir q ato r tadbirlarni  am alga oshirdi.  L atishlar talabi  bilan 
sovet  q o ‘shinlari  1994-yilda  Rossiya  Federatsiyasi  to m o n id an   olib  chiqib 
ketildi.
U zoq  m uddat  davom ida  I.  G o d m an is  rahbarlik  qilayotgan  hukum at 
iqtisodiyotda  bozor m unosabatlarini joriy etishga  intilayotgan edi.  Latviyada 
ishlab  chiqarishning  kam ayishi  sabablarini  bu  yerda  inflatsiyaning  boshqa 
q o ‘shni  m am lakatlarga  nisbatan  pastroq  b o iis h i  bilan  izohlash  m um kin 
edi.  A m m o  m am lakatda  energiya  m anbalari  va  oziq-ovqat  yetishm as  edi. 
Rossiya  Latviya  bilan  savdo-sotiqni  cheklagandi,  bu  esa  uni  Shim oliy  va 
G ‘arbiy  Y evropadan  sheriklar  izlashga  m ajbur  etdi.
1993-yilda  milliy  valuta  —  latni jo riy  qilish  va  barqarorlashtirish  uchun 
X alqaro  V aluta  Fondi  va  boshqa  tashkilotlar  kreditlari  kerak  b o id i.
Latviya oziq-ovqatga  m uhtoj edi va uni xalqaro tashkilotlardan olayotgan 
edi.  Rossiya  bilan  savdo  tranziti  va  investitsiyalar  m am lakat  u chu n  ju d a 
m uhimligiga qaram asdan,  ishlab chiqarish,  eksport va im port Yevropa  Ittifoqi 
m am lakatlariga qaratila boshlandi.  X alqaro Valuta  Fondi tavsiyalariga  ko‘ra, 
h u k u m a t  x a ra ja t  va  d a r o m a d n i  q a t ’iy  m u v o z a n a tg a   k e ltird i,  fo yd a 
k e ltir m a y d ig a n   k o rx o n a la rn i  y o p is h g a   h a r a k a t  q ilib ,  r a q o b a td o s h  
korxonalarni  qoilab-quvvatladi.
9 0 -y illa rn in g   o x irid a ,  R o ssiy ad ag i  in q iro z   sab ab li  y u za g a  kelgan 
qiyinchiliklarga  qaram asdan,  Latviyada  ishlab  chiqarish  o ‘sishi  barqaror  edi 
va  u  aholi  turm ush  darajasining  k o ‘tarilishiga  yordam   berdi.  Ayniqsa,  kichik 
va  o ‘rta  korxonalam ing  soni  tez  o ‘sa  bordi.  A holining  ko‘pchiligi  bu  bilan 
ham  qoniqm agan edi.  Biroq  1999-yildagi prezident saylovlarida muhojirlikdan 
qaytgan  V.  V ike-F reyberg  nom zo d in i  k o ‘rsatgan  natsion al-lib erallarn in g 
g‘alabasi  siyosiy  barqarorlikning  m ustahkam lanishiga  yordam   berdi.
Latviya  R espublikasi  o ‘zining  B oltiqbo‘yi  q o ‘shnilari  bilan  y aqindan 
h a m k o rlik   q ilm o q d a ,  Y evropa  Ittifo q ig a   y aq in la sh m o q d a ,  Y E X H T d a 
ishtirok  e tm o q d a   va  Rossiyaning  im periyachilik  kayfiyatidan  him oyalanish
299

---

m aqsadida,  N A TO ga a ’zo b o ‘ldi.  M am lakat parlam enti va hukum ati  Rossiya 
bilan  iqtisodiy  aloqalarni  kengaytirish  niyatida,  am m o  Rossiya  F ederat- 
siyasining  Latviyadagi  rus  millatiga  m ansub  b o ‘lgan  fuqarolarning  m anfaat- 
larini  him oya qilishga intilishi tufayli  ikkala  m am lakat o ‘rtasidagi  m unosabat 
m urakkabligicha  qolm oqda.