E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»

D avlatlararo
 
m unosabatlarning
 
yanada  keskinlashuvi
16

---

/О
 
f,
bilan  tin ch -to tu v  yashash  m asalasiga sinfiy  kurashning xalqaro  m aydondagi 
shakli  sifatida  q arar  edi.  Shuning  uchun  ham   bu  m unosabat  doim iy  em as, 
G ‘arb  davlatlari  ertam i-kechm i  harbiy  intervensiya  uyushtirishi  m um kin, 
deb  hisoblardi.  G ‘arb  esa,  o ‘z  navbatida  Rossiya  va  K om intern  tom onidan 
inqilobning  eksport  qilinishi  m um kinligidan  c h o ‘ch ir  edi.
Shuning uchun  ham   ularning o ‘zaro m unosabatlarida  hadiksirash  mavjud 
edi.  1925-yilda  Lokarno konferensiyasida im zolangan  «Reyn  kafolat pakti»ga 
Sovet  davlati  keskin  norozilik  bildirdi.  C hunki,  bu  paktga  k o ‘ra,  buyuk 
davlatlar  Belgiya  va  G ollandiya  chegaralari  daxlsizligini  kafolatlaganlari 
holda,  bunday  kafolat  Sharqiy  Yevropa  davlatlari  uchun  joriy  etilm adi. 
Sovet  davlati  esa,  o ‘z  chegaralari  xavfsizligini  t a ’m inlash  m aqsad ida, 
G e rm an iy a,  T urkiya,  Litva  va  A fg‘o n isto n   bilan  betaraflik   t o ‘g ‘risida 
shartnom a  imzoladi.
30-yillarda  xalqaro  m unosabatlarning  o ‘ziga  xos 
xususiyatlaridan  biri  Versal  —  V ashington  tizi- 
m ining  barbod  b o ‘lishi  ham da  G ‘arb  va  Sharqda 
urush  o ‘choqlarining  vujudga  kelishi,  dunyoning 
yangi  urush  sari  qadam   bosishidan  iborat.
Jah on  iqtisodiy  inqirozi  yillarida  (1929— 1933)  Versal  —  V ashington 
tizim ining  barbod  b o ‘lish  jarayoni  yanada  tezlashdi.  Y evropada  kuchlar 
nisbatida  keskin  o ‘zgarishlar  yuz  berdi,  davlatlar  o ‘rtasida  raqobat  yanada 
kuchaydi.  Bu  raqobat,  ayniqsa,  qurollanish  poygasida yaqqol  nam oyon b o ‘ldi. 
A Q SH ning  q o ‘llab-quvvatlashi  bilan  G erm aniya  xavfsizlik  tizim i  doirasida 
^  
tenglik  huquqini  q o ‘lga  kiritdi.
Bu  tenglik  huquqi  am ald a  G e rm a n iy a n in g   harb iy  q u d ra tin i  tiklash 
huquqini  tan  olish  bilan  barobar  edi.  Versal  tinchlik   shartnom asining  shu 
tarzda  taftish  qilinishi  sobiq  g‘oliblar  va  m a g iu b la r  ahvolini  o ‘zgartirib 
yubordi. Ayniqsa,  Fransiyaning ahvoli yom onlashdi.  30-yillam ing boshidayoq 
G erm an iy a  to m o n id a n   uning  xavfsizligiga  tah did  solinayotganligi  sezila 
boshladi.  S hunday sharoitda  1932-yilda  Fransiya  Sovet  davlati  bilan  o ‘zaro 
hujum   qilmaslik  to ‘g ‘risida  shartnom a  imzoladi.
Uzoq  Sharqda  ham   vaziyat  keskinlashdi.  Xitoy  Buyuk  Britaniya,  AQSH 
va Yaponiya  m unosabatlari  keskinlashgan  maydonga aylanib qoldi.  Yaponiya 
«Buyuk Osiyo»  imperiyasini yaratish ishtiyoqi  bilan yonm oqda va shu  niyatda 
u  1931 -yilda  Xitoyga  hujum   qildi  va  M anjuriyani  bosib  oldi.  Shu  tariqa 
yangi jahon  urushining birinchi o ‘chog‘i vujudga keldi.  G erm aniyada fashizm 
doiralari  qalbini  birinchi  jah o n   urushi  natijalari  b o ‘yicha  o ‘ch  olish  orzusi 
egallab  olgan  edi.  Ayni  paytda  ular  dunyoga  hukm ron  b o iis h   d a ’vosi  bilan 
chiqdilar.  Versal  shartnom asi  am alda  inkor  etildi.  1935-yilda  um um iy  har- 
biy  m ajburiyat jo riy  etildi  va  Saar viloyati  q o ‘shib  olindi.  1936-yilning  m art 
oyida  G erm aniya  q o ‘shinlari  dem ilitarizatsiyalashtirilgan  zonani  egalladi 
va  qurollanish  poygasini  avj  oldirdi.  Shu  tariqa  yangi  ja h o n   urushining 
ikkinchi  o ‘ch o g ‘i  vujudga  keldi.