Е. Б. Бабский, А. А. Зубков, Г. И. Косицкий, Б. И. Ходоров



Download 13,93 Mb.
bet344/493
Sana09.07.2022
Hajmi13,93 Mb.
#760607
1   ...   340   341   342   343   344   345   346   347   ...   493
Bog'liq
fizi

ВЕСТИБУЛЯР АППАРАТ. ГАВДА ВА ЗИЯТИ ВА ҲАРАКАТИ РЕЦЕПЦИЯСИ
Вестибуляр аппарат рецепторлари гавданинг фазодаги вазияти ва ҳаракати тўғрисида ахборот етказиб беради. Вестибуляр аппарат рецепторларидан марказий нерв системасига импульслар бориб туришп сабабли гавда мувозанатини сақлаш учун зарур рефлекслар майдонга келади. Шу рефлекслар натижасида скелет мускулларининг мураккаб координацияланган тоник қисқаришлари рўй беради, шулар ёрдамида. гавда вазияти тўғриланади ва мувозанат сақланади.
Чакка суягининг пирамидасида ички қулоқ, ёки лабиринт бор, у чиғаноқ билан вестибуляр аппаратдан иборат. Вестибуляр аппаратга даҳлиз (vestebulum) ва учта ярим доира канал (canales semeicirculares) киради. Тўғри шаклдаги камбар йўллардан иборат ярим доира каналлар унчалик аниқ бўлмаса-да, учта ўзаро тик текисликда жойлашган. Юқоридаги ёки олдинги канал фронтал текисликда, орқадаги канал сагиттал текисликда, ташқи канал эса горизонтал текисликда ётади. Ҳар бир каналнинг бир учи колба шаклида кенгайган бўлиб, ампула деб аталади.


Суяк лабиринт ичида унинг шаклини деярли аниқ такрорлайдиган парда лабиринт бор. Парда лабиринт даҳлиз соҳасида иккита халтачага бўлинади: бири — cacculis суякнинг сферик ботиқ қисмида бўлиб, чиғаноққа яқин туради, иккинчиси — utriculus суякнинг эллипс шакли-даги ботиқ жойида бўлиб, ярим доира каналларга яқинроқ ётади (196-расм).Суяк билан парда лабиринт орасида перилимфа номли суюқлик билан тўла кичкина камгак бор. Парда лабиринт ичидаги суюқлик эндолимфа деб аталади; унинг ёпишқоқлиги сувникига нисбатан 2—3 баравар ортиқ.


Даҳлиз халтачалари — sacculus. билан utriculus-да отолит аппарат бор, у мураккаб тузилган.
Ҳар бир халтачада доглар — macula saccuti билан macula utriculi деган тепачалар бор, улар рецептор ҳужайраларнинг тўпламларидан иборат. Ҳар бир рецептор ҳужайранинг бир ярми цилиндр шаклида, иккинчи ярми торайган бўлиб, ҳаракатчан битта туки ва ҳаракатланмайдиган, бир-бирига ёпишиб кетган 60—80 та туки бор (197-расм). Рецептор ҳужайраларнинг туклари кигизга ўхшаш тўр тўқима ичига киради, бу тўқима дирилдоқ консистенцияли бўлиб, maculae ни қоплаб туради. Ана шу дирилдоқ массанинг қовузлоқларида бир талай микроскопик кристалл тузилмалар бор, улар кальций фосфаткарбонат органик бирикмасидан иборат бўлиб, узунчоқ олти бурчакли шаклдадир. Ана шу тузилмалар отолитлар деб аталади. Отолит


Download 13,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   340   341   342   343   344   345   346   347   ...   493




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish