Е. Б. Бабский, А. А. Зубков, Г. И. Косицкий, Б. И. Ходоров


Оғритувчи таъсиротлар локализациясини аниқлаш ва акс этган оғриқлар



Download 13,93 Mb.
bet338/493
Sana09.07.2022
Hajmi13,93 Mb.
#760607
1   ...   334   335   336   337   338   339   340   341   ...   493
Bog'liq
fizi

Оғритувчи таъсиротлар локализациясини аниқлаш ва акс этган оғриқлар
Одам тери сиртининг оғриқли (безиллаб турган) бўлакллрини яхши билади. Шу билан бирга ички органларда оғриқ турганда оғритувчи таъсиротнинг жойини аниқлаш қобилияти кўпинча етарли равшан бўлмайди. Ички органларнинг касалликларида оғриқ касалланган жойда сезилмай, гавданинг бошқа қисмларида, масалан, тери юзасида сезилиши мумкин. Бундай оғриқларни акс этган оғрицлар дейишади.
Стенокардия тутган вақтда, яъни юракнинг тож томирлари қисилганда юрак устидагина эмас, кўпинча чап қўл ва чап куракда, бўйин ва бошнинг чап ярмида ҳам оғриқ сезилиши бунга мисол бўла олади. Акс этган ана шу оғриқ сезгилари юрак устидаги оғриққа нисбатан кучлироқ бўлиши мумкин. Бошқа ички органларнинг касалликларида ҳам терининг муайян нуқталарида акс этган оғриқлар кузатилади. Муайян ички орган зарарланганда теринипг оғрийдиган бўлаги Захарьин—Гед зонаси деб аталади.
Тери таъсирланганда келиб чиқадиган оғриқ сезгиси мукаммалроқ локализацияси билан таърифланади. Терининг оғриқ нуқталари билан бир вақтда тактил рецепторлар ҳам таъсирланиши (буларнинг локализациясини одам аниқ билади) шунга сабаб бўлса керак.
Қичиқ (қичишув)
Тери рецепторлари таъсирланганда ўзига хос нохуш сезги — қичиқ пайдо бўлади, шу туфайли баданни қашиш рефлектор реакцияси рўй беради. Қичиқ сезишни эпидермис остидаги оғриқ рецепторларига боғлашади. Тактил сезувчанликдан маҳрум бўлиш қичиқнинг йўқолиши билан давом этмайди, маҳаллий оғриқсизлантирувчи моддалар (масалан, кокаин) таъсирида оғриқ сезувчанликдан маҳрум бўлиш эса қичиқни тўхтатади. Бу факт оғриқ рецепторларининг ролини кўрсатиб турибди.
Эпидермис остидаги эркин нерв охирлари миелинсиз ингичка нерв толалари билан боғланган, улар таъсирланиб қичиқни юзага чиқарувчи рецепторлар ҳисобланади.
Қичиқнинг келиб чиқишида рецепторларга таъсир этувчи баъзи химиявий бирикмаларнинг терида ҳосил бўлиши аҳамиятли. Баъзи тадқиқотчилар гистаминни шундай моддаларга қўшишади. Гистамин жуда озгина муқдорда тери остига киритилса, бадан қаттиқ қичишади, айни вактда капиллярлар кенгайиб, пайса тошади. Полипептидларни парчаловчи ферментлар — пептидазалардан баъзилари гистаминдан ҳам активроқ. Уларни тери ичига жуда оз киритиш чидаб бўлмайдиган даражада қичиққа сабаб бўлади. Бу моддалар специфик таъсир этади деб ҳисоблашади, чунки уларнинг таъсирида қичиқ пайдо бўлади-ю, капиллярлар кенгаймайди, яллиғланиш рўй бермайди, пайса тошмайди.

Download 13,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   334   335   336   337   338   339   340   341   ...   493




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish