Е. Б. Бабский, А. А. Зубков, Г. И. Косицкий, Б. И. Ходоров


Ассимиляция ва диссимиляция



Download 13,93 Mb.
bet14/493
Sana09.07.2022
Hajmi13,93 Mb.
#760607
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   493
Bog'liq
fizi

Ассимиляция ва диссимиляция
Моддалар алмашинуви ассимиляция ва диссимиляция деган икки процесснинг бирлигидан иборат.
Тирик материя яратилиш ироцесслари: организмга ташқи муҳитдан кирган моддаларнинг ҳужайралар томонидан ўзлаштирилиши, оддийроқ химиявий моддалардан мураккаброқ химиявий бирикмалар ҳосил бўлиши, организмда тирик протоплазманинг синтез қилиниши мажмуасини ассимиляция деб юритишади. «Ассимиляция» термини лотинча assimulo — ўхшатаман сўзидан олинган бўлиб, луғавий таржимаси «ўхшатиш», «ўзлаштириш» демакдир, яъни ҳужайралар турли моддалардан шундай фойдаланадики, бу моддалар тирик материяга айланади, демакдир.
Диссимиляция (dissimulo— ўхшамайдиган қиламан сўзидан) — ҳужайралар структураси, жумладан оцсил бирикмалар таркибига ки-радиган моддаларнинг парчаланиши, бўлиниши, тирик материянинг емирилиши демакдир. Бунда парчаланиш маҳсулотлари организмдан чиқиб кетади.
Муайян биохимиявий процессларнинг ассимилятор ёки диссимилятор процесслар-экаклигини билиш кўпинча қийин бўлади. Масалан, организмда бир химиявий бирикмадан иккинчисига муайян химиявий группалар (фосфат кислота қолдиғи, амин группаси)нинг ўтказилиши — трансфосфорилланиш, трансаминланиш ва бошқа процесслар-шундай.
Ассимиляция ва диссимиляция бир-бирига қарама-қарши ва ўзаро чамбарчас боғланган. Ассимиляцияда диссимилятор процесслар кучаяди, булар эса ўз навбатида ассимилятор процессларга замин ҳозирлайди. Кўпинча тажрибалар ассимиляция билан диссимиляциянинг ўзаро-боғланганлигига мисол бўла олади. Бу тажрибаларнинг кўрсатишича, организм ўсаётганда ва ҳужайралар кўпаяётганда тирик протоплазма ҳосил бўлиши ва оқсил синтези кучаяди, айни вақтда парчаланиш реакциялари ҳам анча кучаяди. Шу сабабли организм ўсаётганда энергия сарфи кескин даражада кўпаяди. Денгиз кирписининг тухуми уруғлангач ҳужайралар кўпая бошлаб, оксидланиш процесслари 6 баравар кучайишини Варбург аниқлади. Худди шунингдек, ёмон ўсма тез ўсаётганда ҳужайралар янгидан зўр бериб ҳосил бўлади, айни вақтда бутун организмдаги диссимилятор процесслар кескин даражада кучаяди. Ассимиляция ва диссимиляция процесслари бир-биридан ажратиб бўлмайдиган даражада чамбарчас боғлиқ, лекин улар ҳамиша ўзаро мувозанатланган бўлавермайди. Масалан, организм ўсаётганда иккала процесс интенсив бўлиб, ассимиляция нисбатан устун келади.

Download 13,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   493




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish