Дуне динлари тарихи укув кулланма



Download 5,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet84/143
Sana13.05.2022
Hajmi5,73 Mb.
#603311
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   143
Bog'liq
Dunyo dinlari tarixi

К у р ъ о н н и н г
илк ёзма нусхасини жамлашга эришдилар. Бу 
туплам “еухуф”, яъни “сахифалар” деб номланди. Абу Бакр 
Сиддик вафот этганидан сунг сахифалар Умар ибн Хаттоб (634- 
644) уйида, у вафотидан кейин эса унинг кизи - Пайгамбар 
алайхис-салом аёллари Х,афсада колди.
Вакт утиши билан ислом оламининг худудлари кенгайиши 
натижасида мусулмонларнинг сони купая борди. Турли тиллар ва 
шевалар уртасида мавжуд фаркларга кура Куръонни кандай укиш 
кераклиги борасида ихтилофлар чика бошлади. Бу холатни 
курган халифа Усмон ибн Аффон сахоба Зайд ибн Собитга барча 
сураларини йигиб. таккослаб чикиб, кайтадан КУРЪ0Н матнини 
жамлашни буюрди. Куръоннинг биринчи расмий нусхаси 651 
йилда такдим этилди. У асл нусха хисобланиб яна учта, баъзи 
манбаларга кура еттита нусха кучиртирилиб, йирик шахарлар -
Басра, Дамашк, Куфага жунатилади. “Имон” деб номланган асл 
нусха эса Мадинада, халифа Усмон хузурида колди. Кучирилган 
нусхалар “Мусхафи Усмон” деб аталди.
Усмон мусхафи. Араб тарихчиларининг хабар беришича, 656 
йилда халифа Усмон Куръонни мутолаа килиб 
у т и р г а н л а р и д а
улдирилган. У кишининг кони КуРъонга тукилган. Шу туфайли 
хам Усмон Курьони асл нусхалиги ва халифа кони тукилгани 
билан мусулмон дунёсида алохида эътибор билан каралади. 
Тошкент шахридаги Усмон Куръонида хам кон излари булиб, шу 
нусха халифа Усмонга тегишли деган фикрлар мавжуд.
Усмон Куръони Россия империяси Марказий Осиёни босиб 
олгунча Самаркандца, Хожа Ахрор мадрасасида сакланар эди. 
Куръоннинг Самаркандга келтирилиши хакида хам халк уртасида 
хар хил ривоятлар мавжуд.
Купчилик олимларнинг фикрича мазкур мусхаф сохибкирон 
Амир Темур томонидан Басрадан куплаб кулёзма китоблар ва
170


бошка улжалар билан бирга Самаркандга келтирилган ва машхур 
Темур кутубхонасига куйилган. 400 йил давомида бу мукаддас 
китоб Самаркандца сакланади.
1868 йилда Россия аскарларининг Самаркандга бостириб 
кириши билан халкимизнинг моддий, маънавий бойликларига 
тажовуз бошланди. Бу тажовуздан кабр тошлари, макбара 
ичидаги ёдгорликлар хам, мусулмонлар диний эътикодининг 
шохона мулки Усмон Мусхафи хам четда колмади. Мусулмонлар 
К,уръонини тезликда бекитиб Бухорога жунатмокчи буладилар. 
Бирок бу хабар Зарафшон улкасининг бошлиги 
генерал 
Абрамовга етиб, “фан учун бундай нодир, бебахо, кадимий 
ёдгорликни кулдан чикармаслик учун хамма чора курилсин” деб 
полковник Серовга буйрук беради. Серов Куръонни генерал 
Абрамовга келтиради. Абрамов эса уни зудлик билан Туркистон 
генерал-губернатори К.Н.Кауфманга етказади. У 
уз
навбатида 
зудлик билан 1869 йил 24 октябрда Петербургга - Император 
кутубхонасига алохида кузатувчилар билан юборади.
1917 
йил 
Октябрь 
тунтаришидан 
сунг 
Бутунроссия 
мусулмонлар жамияти номидан РСФСР Халк Комиссарлари 
Советига мурожаат килиб, мукаддас Усмон 
Кчрьони у3 
эгаларига, яъни мусулмонларга топширилишини талаб килади. 
РСФСР 
(ХКС - Халк комиссарлари совета) томонидан 
мусулмонларнинг талаби кондирилиб, Куръон мусулмонлар 
ихтиёрига берилади. 1917 йил 29 декабрь куни Петербургдаги 
подшо кутубхонасининг “нодир кулёзмалар” булимидан олиниб, 
Уфа шахрига жунатилади. 
Куръон 
1923 
йилгача Уфада 
сакланади.
1923 йил 23 июлда Бутуниттифок Марказий Ижрокуми 
Усмон Куръонини Туркистонга кайтаришга карор килади. 
Мукаддас ёдгорликни Уфадан Тошкентга махсус комиссия 
кузатувида олиб келинади. Усмон Мусхафи Тошкентдаги Эски 
шахар музейига келтирилади ва махсус пулат сандикда саклана 
бошланади. 1926 йилнинг 1 январидан Эски шахар музейи 
Узбекистон давлат музейига айлантирилди. Музей очилгандан 
сунг 1926 йилнинг факат бир ойи ичида бу ерни 4000 киши 
зиёрат килган. 2000 йилда ЮНЕСКО ташкилоти томонидан 
махсус сертификат билан “энг бебахо ёдгорлик” деб эътироф
171


этилган 
Усмон 
Мусхдфи 
бугунги 
кунда 
Узбекистон 
мусулмонлари идораси кутубхонасида сакланади.
Х,адис. Хддис сузининг араб тилидаги лугавий маъноси “суз”, 
“янги”, “сухбат”, “хикоя”, “ривоят” маъноларини англатади. 
Унинг истилохий маъноси Мухаммад пайгамбарнинг айтган 
сузлари, килган ишлари ва такрирлари, яъни куриб кайтармаган 
ва куллаб-кувватлаган ишларидир. Хддислар икки кисмдан: 
айнан хабар берувчи матн ва уни ривоят килган ровийлар 
занжири - санаддан иборат.
Хддис икки хилдир:
- ал-хадис ал-кудсий (бу каби хадисда, маъно Аллохдан, лафз 
эса Пайгамбардан булади);
- ал-хадис ан-набавий (бунда эса, маъно хам лафз хам 
Пайгамбарникидир).
Хддислар илк даврда факат огзаки равишда авлоддан-авлодга 
узатилган. Ёзма равишда хадисларни тупламаслик хакидаги 
Пайгамбарнинг 
курсатмалари 
асосан 
илк 
ислом 
даврига 
тааллукли 
эди. 
Расулуллох У3 
сузларини 
ёзиб олишдан 
сахобаларни 
кайтаришларига 
сабаб 
хадисларнинг 
Курьон 
оятларига аралашиб кетмаслиги учун эди. Чунки вахий нозил 
булиб турган пайтда баъзи кишилар Куръон оятларини ёзиб 
борар эдилар. Бошка хадисда эса Расулуллох: “Бу огиздан - дея 
уз огизларига ишора килдилар - факатгина хак суз чикади” - деб, 
уз сузларини ёзиб олишга буюрганликлари хакида ривоят 
килинган. Абу Довуд узининг “Сунан” асарида икки хадисни 
кетма-кет келтиради. Улардан бирида Пайгамбар уз сузларини 
ёзиб 
олишдан 
кайтарган 
булсалар, 
иккинчисида 
унга 
буюрадилар.
Кейинчалик эса бу ёзувлар катта тупламларга асос булди. 
Шундай илк тупламлардан бири Мадинадаги Урва ибн Зубайрга 
(ваф. 94/712 ёки 99/717 й.) ва иккинчиси Сурияга кучиб кетган 
Мухаммад ибн Муслим Зухрийга (ваф. 124/741 й.) тегишли.

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish