Дуне динлари тарихи укув кулланма


{араб, -гувохлик бериш); 2. Намоз укиш; 3. Закот  {араб



Download 5,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/143
Sana13.05.2022
Hajmi5,73 Mb.
#603311
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   143
Bog'liq
Dunyo dinlari tarixi

{араб,
-гувохлик бериш); 2. Намоз укиш; 3. Закот 
{араб.
-
поклаш, усиш, ортиб бориш); 4. Руза тутиш; 5. Хаж - кодир 
булган киши учун умрида бир марта Макка шахридаги Каъбани 
зиёрат килиш ва ушбу ибодат уз ичига оладиган арконларни адо 
этиш.
К урьони карим - Аллох таоло 
тарафидан 23 йил мобайнида Мухаммад 
пайгамбарга оят-оят, сура-сура тарзида 
нозил 
килинган 
илох,ий 
китоб 
Хисобланади. Манбаларда берилишича, “К^уръон” сузи арабча 
“караа” - “укимок” узагидан олинган булиб, “Укиладиган 
(китоб)” маъносини беради деб талкин этилади. К^уръон 114 сура 
{араб. -
“булак”, “девор”, “тусик”) ва 6236 та оятдан ташкил 
топган. Унинг “муъжиза”, “белги”, “аломат” каби маънолари х,ам 
бор.
Маккада нозил булган Куръон сураларининг хронологик 
тартиби куйидагича:
1. 
Макка даври (610-615 йиллар). Бу даврда юксак адабий 
ижод намуналари булган “сажъ” жанрига якин шаклдаги суралар 
нозил булган. Европа олимлари уларга “Назмий суралар” деб ном 
берганлар.
Куръон ва хадис -
ислом динининг
манбалари______
168


2. Макка даври (616-619 йиллар), мусулмонлар доимий 
таъкиб остида яшаган ва купчилик Х,абашистонга кучиб кетган 
вазиятда нозил булган. Бу сураларда Аллохнинг номи “Рахмон” 
сифатида куп тилга олингани сабабли Европа олимлари уларни 
“Рахмон суралари” деб атаганлар.
3. Макка даври (620 йил бошларидан 622 йил сентябригача). 
Бу даврда хам мусулмонлар таъкиб остида яшаганлар, махфий 
равишда, купинча шахдрдан ташкарида ибодатга тупланганлар. 
Бу давр сураларида исломнинг акида ва таълимотига кенг урин 
берилгани 
сабабли, 
европалик 
тадкикотчилар 
уларга 
“Пайгамбарлик суралари” деб ном берганлар.
Мадинада туширилган 24 та суранинг нозил булиш даврини 
тарихий вокеаларни аникрок кузда тутган холда беш боскичга 
ажратиш мумкин:
Биринчи давр (622 йил октябрдан 624 йилгача). Мусулмонлар 
Мадинага кучиб келганларидан маккаликлар билан биринчи 
йирик тукнашув - Бадр жангигача укилган турт сура бу даврга 
киради.
Иккинчи давр (624 йил мартидан 625 йил мартигача). Бадр 
жангидан кейин Ухуд жангигача утган бир йил ичида укилган уч 
сурани уз ичига олади.
Учинчи давр (625 йил мартидан 627 йил мартигача). Ухуд 
жангидаги маглубиятидан кейин Хандак жангигача утган икки 
йил ичида бешта сура укилган.
Туртинчи давр (627 йил апрелидан 630 йил январигача). 
Хандак жангидан сунг Макканинг олинишигача утган салкам уч 
йил ичида укилган саккизта сура шу даврга киради.
Бешинчи давр (630 йил февралидан 632 йил майигача). Макка 
фатхидан кейин Расулуллох вафотигача утган икки йилдан 
ортикрок муддат ичида укилган туртта сура шу даврга киради.
Пайгамбар хаётлик чогларида яна вахий тушиб колиши 
мумкинлиги назарда тутилиб, К^уръон жамланиб, китоб холига 
келтирилмаган эди. Мухаммад алайхис-салом вафотларидан 
кейин Курьон кишиларнинг хотирасида ва ёзган нарсаларида 
сакланиб колди. Пайгамбардан сунг мусулмонларга Абу Бакр 
Сиддик халифа этиб сайланди. Унинг халифалик даврида (632- 
634) “муртадлик (диндан кайтиш) харакатлари” юзага келди. Абу
169


Бакр Сиддик бу исёнчиларга карши шиддатли жанглар олиб 
борди. Ушбу жангларда куплаб Куръонни тулик, ёд олган корилар 
халок булдилар.
Умар ибн Хаттоб таклифига биноан Абу Бакр Сиддик; 
сахобалардан Зайд ибн Собитни чакириб, унга Куръонни жамлаш 
ва ёзма холга келтириш вазифасини топширди. Шундай килиб, 
Зайд ибн Собит ва Умар ибн Хаттоб машаккатли уринишлардан 
кейин 

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish