%ам
ма ла шу куч —
м у х а б б а т -
дир.
На вои й и жо ди д а м у х а бб а т ж у д а кенг ижтимоий-
а х л о ^ и й - истило.^а (тушунча) дир. И и щ - м у ^ а б б а т Фар-
з^од, Ма ж н у н, И с к а н д а р ва б оища рома нти к ^ а ^ ра мо н-
ла рн и нг х а т т и - ^ а р а к а т л а р и н и боищар ув чи ва т а рт и б г а
солувчи асосий омилдир. На во и й ь^а^рамонларн учун
ишц — бу инсон цал би н и турли и л л а т ла р ва х[айвоиий
^и ссиётлар т а ъ с и р и д а н тозаловчи, инсонда ю кс ак м а ъ
навий ^ис-туйрулар
уйготувчи
бир ру.\ ёки ахлоций
кучдир.
Н и щ — бу инсон
ру^ининг
о л и ж а н о б л и к ва
м а р д л и к к а ю к с ал иш йули, с а до ^ а т ва дустликни синов
йули, инсон
узининг
б а р ч а
ма ъ н а в и й
куч-^уввати,
жи см они й ва ахлокий ^о б ил и ят ла ри н и ю з а г а чи^ари-
шининг воситасидир. Б ун д а й и шц к и шн д а н ахлокий
поклик, илм ва ма ъна вий ж а с о р а т т а л а б цилади, ошик;-
ни куидан-куп ки йинчиликлар, азоб -у цу ба т л ар ва му\ -
т о ж л и к л а р г а мах1кум этади, шу тарифа уни м а ъ н а ви й
т а к о м и л л и к к а олиб келувчи синов йулидир.
М ан а шундай нищ, м у ха бб ат
«Ха мса» достонлари
ц а ^ р а м о нл а р и г а , Навоийнинг л ир ик ц а^ р ам он и га хос-
дир. Б у и шц да
цуйидаги
уч хусусиятни
ку ри ши ми з
мумкин:
1.
И ш ^н и нг цурбонлик хусусияти, оши^нинг аба-
дий
д а р д - ^ а с р а т ва х а л о к а т г а
ма хкумлиги.
Асосий
16!)
роя
— нищ й улида у з- уз ш ш цурбон ^млиш, ха р х(; шдай
к и ш т ч м л н к л а р о л ди д а бош э гм а с д ан ёвуз кучлар, зулм
ва ж а х р л а т г а к а р ш и ка тъий к у р а ш олиб борншднр.
2. Ишк йулида дунёвий м а н ф а а т л а р н н т а р к этиш,
узлигини т а р к этиш. Д у н ё
л а з з а т л а р и д а н воз кечиш
о рк а ли нафсни турли и л л а т л а р д а н т о з а л а ш ва маъна-
вин к а м о л а т г а етиш т а л а б ^илинади. Буни биз Ф а р
ход, М а ж н у н о б р а з л ар и д а , ул ар н и нг ншкнда хуриши-
миз мумкин.
3. И ш к инсон ка лб и ни тозаловчн, уни я х ш а л к к к а
д а ъ в а т этувчи, м а р д л и к к а
чорловчи
м а ъ н а вн й
куч.
Унда гу за л ли кк а нптилиш юкс ак ахлокий ф а з и л а т л а р
билап узвий
бог.шнганднр.
Бу шик, ак л за п р о да на
муста.\ камланди, у шш г максади •— Хусни Му т л а
i\,
Хай-
рп М у л ак , Ха ци ка тди р, унга э р лш и ш п у л и — г».<ло^ий
поклик, яхши н ш л а р ва м а ъ р и ф ат д ир . Б у г у з ал лп к ёр,
Сан ам, Бут, М а х в и ш Сокий, Тарсо б ачча н о м л ар н би
л ан куйланади.
На во и й шеърмятида
куйланг ан
ш щ н и н г бу хусу-
си я т л ар и м а ъ л у м д а р а ж а д а уйгониш даврининг
а х л о
кий г оя л ар иг а ва инсон рухиятига х,ам монандднр. Ма-
салан, Ф а р х од образп унгониш д а в ри д аг и инеонпарвар-
лнк, дунёюа^аш ц онд а л а ри асосида я р а тнл г ан: у барча
к а сб -^ ун ар ла р сохиби д а р а ж а с и г а етгап мохпр уста ва
сапъат'кор, жа сур, д о в юр а к жангчи, айнн вак/гда, ю к
са к илм эгаси ва м а ъ н а ви й к а м о л а т г а етган ша хе дам-
днр.
М а н а шу хусус ия тл арг а
кура
Ф а р х о д — кс мил
инсондир. Ф а рх о д Алишер На вои й ахлокий гоясннинг
рамзий ифодасидир.
Ботинийл ик
в а
з охирийлик а л о м а т л а р н Ал и шер На -
воийнинг «Лисон ут-тайр» достонида яна ха м
р а Е ш а и
ифо да ла н г ан . Зох и ра н бу а с а р д а Ш а р а д а кенг т а р ^ а л -
ган ц у шл ар тили р ивоятидан фой да л ан иб , ^ у ш л а р ш г а г
уз подшохн Семуррни кидирнб ( излаб) цилган с а ф а р и
ва шу ж а р а ё н д а у л арн и нг кечирган с а р г у за шт л ар и , сер-
м а ш а в д а т йули тас вирл анг ан. Л е к нн узининг бот-шшй
мазмунИга кура унда инсон ру^и (акл) нинг, ш а х е ш ш г
И л к ма нбаг а ,
И л к
ибтидо — Худога
ёки Х а?\ Щ атга
кучирилиши, Х а к ика т сари юкс алнши, т ак о мп л топи-
ши, рух^шнг .\а^ик;ат б ил а н к у ши л и ш
(висол) ж а р а -
ёни тае вн рл ан ад и . Б о ш ^ а ч а
1
^илиб айтганда, бу достон-
д а сулук, яъни т ас а в в уф да м а ън а ви й к а мо л а т г а э ри
ши ш йули бадннй-эстетик
в о с ит а л ар
ё рд ам н
билан
со д д а ва ^ и з и к а р л и ш а к л д а б а ё а этилган. Авом а^ли
J70
(оддин у ^ ув чн л ар) асариинг т а ш ^ н
ж и х а т д а и
ц»лика п
ли ма з муи ид ан з а в ^ л а н а д и ,
а у ш
хос (хикматии ту-
шунгаи у^увчилар,
мумтоз к и шн л ар)
а с а р ш ш г
ички
ф а л с а ф и й ма зму н ид ан
б а ^ р а
ол ад ил ар ,
ундл инсон
ру^ниинг к а м о л а т сари юксалишини к у з а т а д и л а р на
мушо^ад а к и ла д ил ар .
Алишер На во ий д унё к а р а ши ни нг ва у яратган ба-
д и
11
и о б ра з л ар ни нг ички маъносини а н г ла ши мн з учун
шоир и жодинииг роявин-назарий
м а н б а л а р н г а муро-
ж а а т цнлишимиз, унинг д у н ё к ар а ш и ни нг ша кл ла н нш н -
д а урки олган т урли
р о я в и и
о ц им ла рни ан и цл а шимиз
ва шар,\;лашимиз зарур. Б у л а р нчида т ас ав вуф узининг
^ар томо нл ама лиг н, куш^ирралиги ва сермазмунлиги
б ил а н а лохи да а х а м и я т г а эга. Б о ти ии и л ик ^ а м т а с а в
вуф т а ъ ли м о т и б илан б ог лшу Ботиииил ик ва зохирнн-
лик
ма змун ид аг н а с а р л ар Тари й ки м а ж о з
( алл е г ори к
усул) га асослаиади.
Тарийци
м а ж о з
ило^ийликни
д у нё вк ил и к билан, дунёвийликни нло^ийлнк б ил ан уз-
вий р а в ишд а б ог ла б i^apaui имконинн
беради. На вои й
узи куйлаган пш^ининг ма жо зинл иг нни эслатиб, шундай
дейди:
Гар Навоий ш н л а с з , ишцинг мажозийдир дема,
Ким назар пок айлагач, айна з^ацнкатдур маж оз.
М а ж о з д и н м а н г а м а к с у д э р у р х а ц и к н и ишк,
Недишш, а^л|{ ^акпкатга бу тари йкат эрур.
Му сулмон Ш а р к и д а м а жо зи й шеъриятнинг пайдо
б ули ши ва кенг т а р ^ а л и ш и
т а с ав в у ф
билан б о г л щ .
На вои й л нрика си ва д ос т он л а ри да гн т урли т у шу нч ал ар
ва у х ш а т нш л а р ти знл ма си (ёр, санам, мугбачча, мах-
ваш, сэкин, ошнцнинг уз ёрига ма фтун булиши, унинг
исёнкор хулцли, м а й п ар а с т ринд ш а к л ид а тасвирлани-
ши, ишк, йулида мачит ва К а ъ б а н и т а р к этнши, бул-
булнннг гул и шки д а мангу хасрати, ишк а л а н г ас и д а
ку йг ак парвона ва чиро^ ка би
и б о р а ла р )
т ас а в в у ф
и ст и ло ^а л ар и ва а н ъ а н а л а р и г а асосланган. М аз к у р тер-
минла р ва ибо ра ла р ботнний м а ъ н о да худо б ил а н ин
сон у ртас нд аги
мун о с а ба тл а рн и
ифо да л овч и
ра м з ий
в ос и т а л а р ва ух ша т и ш л а рд и р .
На соий и жо ди д а иищи м а жо зи й ва ишци ^ а ^ и ^ и й
к уйланади, у л а р узар о б ир - би р ла р и б ил ан узвий р а
вишда борланган. Чунки бу и шунинг хар и к к а л а тури
б и р н ар са га — ^ а ^ и ^ а т г а ^ а р а т и л г а и булиб, ма цсадла-
.171
ри ^ а м ^ а ^ и ^ а т г а етишдан иборат. Л ек ин у л а р турли
в ос и т а л а р б пл ан х а к и ^ а т г а эришишни м а ^ с а д ^и л ад и.
М ас а л а н , иш^и х а к и ^ а т н и
куйлаган ш ои рл ар Аттор,
Р ум и йл ар ни нг м а к с а дл а р и ,
дейди
Навоий, бевосита
илохиёт с ирларини баён цилиш, м а ъ р и ф а т ва т ар и й ц а т
йулини и ф о д а л а ш д а н ибора т булган, С у фи й л а р шеъ-
рияти бевосита ^ а ^ и ^ а т г а ц аратилган. Ишци м а ж оз и й
усл у б ид а ку й л аг ан
мута сав в иф ш ои рл ар
^акш>;атнит
илохиёт си рл ари н и бевосита эмас, б алки б и л в о с и т а —•
дунёвий в оси т ал ар о р к а ли ма жоз и й у с л уб да кунлаг ан-
лар. Ш у ма цс ад да мута сав в иф ш ои рл ар бадиий-эсте-
тик в осн тал ард ан кенг ф о й да л а нг а н ла р . На вои й сузла-
ри билан
айтгаида,
мута сав в иф
шо ир л ар
х.ацицат
тарннципи (йулини) м а ж о з тарип^п билан ма хлут ^ил-
г анл ар , яъни
а р а л а ш т и р г а и л а р .
М а ж о з дунёвий иш-
л а р д а поклик ва ма ъна в ий к а м о л а т орцали ^а^ицат.г
га етиш йули булиб, у илохиёт с ирларини дунёвийлик
в оси т ал ар и билан и фода лайди.
Ь' Ulapi^
ф а л с а ф и й
т а ф а кк у р и д а
в а х да т
у л -в уж у д
( борлицнинг бирлиги)
т а ъ ли мо ти
купинча тас ав ву ф
ницоби остида намоён булади. В а х д а т у л -в уж у д таъ-
л и м и г а кура а тр офд аг и бо рл и ^ (вужуди д ой р а ) иинг
пайдо булиши илохиёт (вужуди му тл ак ) нинг уз ^усни-
ни т а б н а т ^ о д и с ал а р и д а намоён ц и л шш ши иг пфодаси-
дир, деб т а с ав вур цилинади. Дунё нн н г я ра т ил нш и бир
конуний, т абиий ж а р а ё н булиб илохиёт уз ^уснини зу-
хур э тишг а му.угож эди, бунинг учун унга кузгу (ойна,
миръот) к е р а к б ули б крлди: т а б и а т ан а шу кузгудир,
унда худо узининг б ар ч а с н ф ат л а р и билан турли х(о-
д и с а л а р д а ж н л в а л а н а д и (куриниб ту ра д и) . А мм о ило-
^иётнинг т а б и а т д а зух,ур э тилишннинг асосий ма цс ади
инсон эди, унинг хайр-са,\овати, му^ а бб а т и хам инсон
га ца р а т и л га н . Инсон хам, уз на в ба тид а , илохиётнинг
коинотда ж и л в а л а н и ш и д а н х а й р а т д а ва унга ма фт ун
булиб туради. Шунинг учун инсон худонинг ^ а м му^аб-
б а т объекти (м а ^ б уб и ), з^ам унга о ши
1
\ субъе кт з^исоб-
л ан а д и . М а с а л а н , шоир «Садди И с ка н да р и й» достони-
д а шунд ай дейди:
Do'stlaringiz bilan baham: |