Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в


1>у гоявнй окимларни аниклаш, у л а р ш шг хусуеиятлари



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

160


1>у гоявнй окимларни аниклаш, у л а р ш шг хусуеиятлари
.'.чмда асосларини билиш 
тадкикотчи 
олдидагм му . у ш
иазпфадир. Бинобарин навоийшунос. олимларимиз олди-
.VI
турган д о л з а р б м а с а л а л а р д а н бири 
XV 
асрда жами
я i пинг маънавий х аё т и д а белг шш из колдиргап, кнши-
ларнинг турмуш тарзига ва ижтимоий т а ф а к ку
р т а ря к-
цнётига таъсир курсатган 
гоявий 
оким — тасаввуф в и
у ш ж г Навоий и ж о ди д а , д у н ё ка р а ши д а таъснрини урга-
иишдан нборатдир.
t А л иш е р На во и й ижоди Узининг 
роя
вин мгзмузшга 
кура се р кн рр а булнб, ма жозпй, а л легории хусуеиялта 
via. Ш у хусусиятига кура унинг ижоди тас ав вуф анъа- 
и ал ар и билан 
узвин р ав ишд а
богланганднр, умуман 
урта аср т а ф а к к у рига икки маънолик, р а м зн и лп к хос- 
дир: илм икки хил — ташки, зохирип ва нчкм, ботиний 
м а ъ н о л а р д а талцин этилади. / И л м г а ва д иний а^ида- 
л а р г а бундай ёндашув урта аср д унё ка р а ши ни н г ба- 
дннй-эстетик 
к о н д а л а ри г а 
ва 
э х т и ё жл ар иг а 
мо л а н д
келади, унда нлохимлик 
дуисвпплик 
билан, дунёвий- 
л ик ило^ийлик билаи ннсбат цнлннади. Хусусан бу ус- 
луб т ас ав вуф т аъ лн м о г п г а хос: тас ав нуфда илохнёт ва 
коинот, илохнёт 
ва инсон, 
илохнйлик ва д унё вв н л нк 
уз а р о б ир- би рл арн б ил ан узвий рав ишд а богланган,
бу бокланиш в а х д а т ул -в ужу д
(борлнкнииг 
бирлнги) 
гоясида и фо д а ла н ад и.
Б о т ш ш й л и к ш а р ц т а ф а к к у р и д а кенг т а р ц ал г а н ?^а- 
крп^атни билиш и а з а р н я л а р и д а н бири, апни в а ^ т д а у 
муайян бир билиш услуби 
хамднр.
Динин, ф а лс а фи й 
ва бадиий а с а р л ар н и т а ш к и ва ички м а ъ н о л а р д а шарх- 
л а ш хусусан, исмо нл ийл ар 
таъ ли мо т ид а, т ас ав вуфда ,
шунингдек урта аср ф а л с а ф а
т а ф а к к у р и д а хам глав- 
жуд. Аммо бу услуб урта аср х ур фн кр ли к 
ф а л с а фи й 
ш е ъ р ия т и да кенг т а р ^ а л га н . М ас а л а н , буюк м у т а ф а к ­
кир 
Абу 
На с р
М у х а м м а д
Форобийнинг 
« Ишц
ха ц и да рисола», «Фусус ул хикам», Абу Али ибн Си- 
нонинг «1\ушлар 
х;а^идаги рисола», 
« Ишц ^ацидаг и 
ри со л а» каби 
а с а р л ар
м а жо зи й — рам з ий
ма змун г а
эгадир. Бу а с а р л а р д а
му.\нм 
ф а лс а фи й 
ва ахлокий 
ю я л а р ва м а с а л а л а р т а ш к и ж и х а т д а н
оддий ва кизи- 
к а р л и р иво я тл ар х а м да х и к о я т л ар асосида баёо э т и л ­
ган.
1 Ал и шер На воийнинг «Лисон ут тайр», «Хамса» дос- 
тонларн, Аб д ура^мон Ж о м и йн ин г «Соломон ва Абсол» 
ка би а с а р л ар и ^ а м м а ж о з и й — ра м з ий м а з м у н д а ёзил-
167


ган булиб, у л а р д а
и лохийлик ва дунёвнйлик,- мат>на- 
вийлик ва моддийликнпнг узвий рав и шд а бир - бирл ари 
б ил ан уйгунлашг анини курамиз. Ил ох ийл ик ва Дунё- 
вийлик рамзи, ботинийлик ва з охирийлик На вои й и ж о ­
дининг негизини белгилайди. /
Алишер На во и й нн н г б ошка д остон л ари хам мазму- 
нига ку ра икки маъноли а с ар л ар ди р . М ас ал ан , «Фар- 
Х<эд ва Ширин», « Л а й л и ва М а ж ну н » д остонларининг 
бевосита мазмуни ш а р ^ м а м л а к а т л а р и д а кенг т а р ^ а л -
ган ф о ж и а л н нищ р и во я тл ар иг а ас осланган, уларнинг 
ма змуни мана шу ф о ж и а л и ишк тарихини и фода лайди.
Б у ишк ^а ^ ид а г и ри в о ят ла р н и т а с в и р л аш б ораси д а Н а ­
воий ^ а х р а м о н л а р ш ш г ички хис-туйгуларини ва кечин- 
ма ла рн н и бадиий 
воснталар 
ё рд ам н
билан чуцур ва 
и шо н арл и ёритади, 
кунгииа 
м а с а л ал ар нн ,
чунончи, 
у з а р о урушлар, цаб нл аб о зл ик , ижтимоий зулм, ад о л ат-
сизлик, а ё лл ар шахсини к а мситиш каби ф е о д ал ж а м и -
ят и г а хос ^од и са л ар н и >^ам у р т а г а куяди. З о ^ и ра н хаё- 
л и й н ар с а л а р хаётин ходис алар 
б ил а н узвий б ог ла ни б
кетади. Аммо бу д остонлар ички ботиний 
ма змун ига 
кура ф а лс а фи й ахлокий ма ъног а эгадир. У ла р д а инсон 
ру^и ( а ^ л ) н и н г к а м о л а т са ри юкс ал иши ж а р а ё и и ифо- 
д а л а н а д и .
Д ос т он л а рни н г
ички, ботиний 
маъносинн 
ан г ла р эканмиз, у л а р д а и деал дунё хаётининг тасви- 
рини курамиз.
Бу 
м ух а б б ат ва эзгулик, д ^с т л ик ва 
б и р д а м л и к дунёси б^либ, у нда я хш и л ик ёвузлик усти ­
дан г а л а б а ^озонади, а д о л ат ва донолик, м ух а б б ат ва 
ях ши л и к ху к м су ради. Б у дунё да г у за л ли кк а , ка мо ла т -
га интилиш и с т а к ла ри чук;ур гоявиилик, ма ъ н а в и й л ик
ма зму н касб этади. Б у г ^з ал о бр а з л а р , ю кс ак г о ял а р
дунё сида дунёвий хаёт, к и ши л арн ин г к у н да л ик т у р му ш
тарзи.
х а т т и - ^ а р а к а т л а р и
а х л о
1
\ий-эстетик 
б у ё ^л ар
бил ан тас вирланг ан, унда инсонга хос яхши х и с л а т л ар
iicfрса тила ди ва куй л ан ад и, ма в ж у д хаё т буюк шоир- 
нинг ахлоций г о я л а р г а , ю кс ак ахл ок и йл ик ка монанд 
тас в и рл ан ад и, ха^и ки й инсонийлик м у н ос а ба т ла р и д у н ё ­
си акс этади.
\ / Хуллас, ботиний ма ънос и га к у р а муайяи ф а л с а ф и й
ахл оки й ма зму н д а ги д остонлар икки т ои фа у^увчилар- 
га м у л ж а л л а н г а н — оддий у^увчилар, о мма ёки ав ом ва 
а ^ л и хос — мумтоз, 
у^имишли,
юкс ак билим э г а ла р и
учундир. Оддий укувчини д остонларнинг таи щи маъно- 
си, в о ^ е а ла рн и нг
ёритилиши 
зо^иран 
1
\ из и^ти рад и ,
^ а я ж о н л а н т и р а д и ва ^ а н оа т л а н т и р ад и , а. уш хос ул ар -
168


иинг ички, яширин ма ънос ида н бах;ра олади, у л а р д а
инсон рухинннг т ак оми л
топишини 
ва ^ак^щат сари 
юкс ал ишини к у за тад н. М ас ал ан , « Фа р^ од ва Ширин» 
достони узининг ички, ботиний ма з мун иг а ку р а тасав- 
п уфда сулук ( х а ^ и ^ а т г а
етйш 
йули) 
нинг 
бадиий 
ш а к л д а и фо да ла н иш ин и нг тимсоли с и ф а т и д а х;ам 
Т а л ­
лин этилиши мумкин.
«Хамса» д ос т о ял а ряда Ал и шер На воийнинг дунё^а- 
р а ш и к а х р а мо но н а рома нти к ишц о рк а ли ифода ланг ан.
У л а р д а шоирнинг 
инсон ва ма ъна в ий
^аёт, оламнинг 
я р а т и л и шн ва ма^сади,
инсоннинг 
тацдири ва бахт- 
са од а ти ^ а ц и д аг и чу^ур уй-фикрлари,
м у ш о ^ а д а л а р и
икки буюк туйгуда 
М у х а б б а т ва Г у з а л л и к д а ^з ифо- 
дас и ни топган. Урта аср ф а л с а ф и й ш е ър ия т и д а гузал- 
л н к узининг миссий моддий ш а к л и д а атрофи ми з д а г и 
т аб и ий му^ит, борлиц с и фа т и да ша р ^ л а н а д и ,
мух;аб- 
б а т эса хаётнинг узидир. М ух а б б а т ки ши ла р д ил ид а 
а т р о ф о л амг а 
нисбатан самнмий хис-туйгулар 
y ftF O - 
тувчн маънавий 
куч сифатид а 
и фо да ла и а д и.
Гузал- 
л и к к а э ришиш 
иоситасп 

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish