мил;!ниii а л о ^ а л а р ку ча я бошлади. Шунингдек, бу д а в р
да Х ш о й билан х а м ал оц а кучайдн. 1420 йили Шохру
м а т . \ у р рассом Ннёссидднн Н а ц к о ш
бошчилнгида у
ciuy-i э лч и ла р юборади. У л а р хитой хал ц и ни н г урф-ода-
тн,
турмуш тарзи,
ма да ни й
х.аёти, д а в ла т н и
бсища-
риш
услуби
ва
х о к а з о л ар
билан
т ан и ши б
^айта-
дплар.
Шунингдек, Ш о х р у ^ д а в р и д а Хиндистон б ил ан ,^ам
а л оц а кучайди. 1448 йилда Ш о ^р у х томон и да н юборил-
ган э л ч ил а р о ра с ид а т арихчи А б д у р а з з о ^ С а м а р к а н д и й
хам булиб, у ^ и н д и с т о н м а да н и ят и
б илан
т а н и ш и ш
имкониятпг а э га булади. Унга
хинд х алцининг уоф-
о дати,
ма ро си мл ари , хинд миллий мус и^а си ва ра ^с и
чуцур таа сс уро т ^ол дир а ди .
Т е мурий л а р д а в р и д а м а да н и я т н и н г янги бос^ичига
к у т а р и л и ши д а у тми ш ма да ни й
б ойл и кл ари н и у з л а ш -
тириш х,ам мухим а ^ а м и я т г а эга
бу'лди. Хусусан, бу
д а в р д а Урта Ос иё да ^инд о ли м ла р ин и нг фа л а к и ё т, риё-
зиёт, тиббиёт, кимё ва
бопща с о ха л а р да г и т а д ^и ^от-
лари , чунончи х иид л а рн и нг « К а л и л а в а Д и м нал а с ар и
Урта Ос иё да ка тта ш у ^ р а т козонг ан эди.
Урта Осиёда айиицса ^ад и мг и
юнон м а д а н и я т и г а
кпзн^ши «учли эди. 11лк урта а с р л а р д а юнон ол имл а-
р п п и и г рп сол ал арп юнопчадап а р а б тил иг а т а р ж и м а
килипгап, ул ар га к у п л аб ш а р ^ л а р битилган эди. Ш у -
ппнг учун цадимги юпонларнинг а р а б т и л иг а т а р ж и м а
кплппгаи а с а р л ар и,
хусусан Арасту, Афлотун, П то ле м ей
ва б о шд ал ар пи н г табиий-илмий ва ф а л с а ф и й
асар
л а р и
XI V— XV ас рда хам Урта Осиё о л и м л а р и учун тан и ш
эди.
XI V— XV а с р л а р д а м а д а н и я т ва и лм- фан та р а ^ц иё -
тнда
Урта Осиё
хал ц ла р ин и нг
IX— XII а с р ла р да г и
м а да н и й меросини ур га н иш а л о ^ и д а уринни э г а л л а ди .
Навоий, ^Комий, Бииоий,
Коши фи й ва б о ищ а л а р
д у н ё ^ а р а ш л а р и н и н г та к оми л т оп ишид а Форобий, Иб н
Сино,
Н а ср и д д ин Тусий
к а би л а р н ин г илмий
мероси
гоявнй . манба булиб х и з м а т цилди. Ш у н и нг учун ^ам
ж а м и я т ва д а в л а т н и б ошцариш, б ахт - с ао д ат г а э ришиш,
комил инсонни т а р б и я л а ш , м у к а м м а л ва а д о л а т л и ж а
мият барио цилиш ка би м а е а л а л а р н и н г Узига хос тал-
кии цилиииши б ил ан бирга у л а р Уртасида м у ш т а р а к л и к
ва у х ш а ш л н к л а р куп.
XI V—:XV ас рда з а р г а р л и к х ам юкори боскичга к$та-
рилди. З а р г а р л а р м е т ал г а
бадиий
б е з а к
бе р д ил ар ,
126
олтии, кумуш ва б р о н з а э рита ди г ан
мо^ир
у с т а л а р
пайдо б^лди.
XV
асрнинг иккинчи я р м и д а н б ош л а б
Do'stlaringiz bilan baham: