Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в


доимо  тилга олиб, унинг шаънига  сидцидилдан зикр-  самоъ



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

доимо 
тилга олиб, унинг шаънига 
сидцидилдан зикр- 
самоъ 
^илиши шарт.
7. Т а в а ж ж у ъ ал-Оллох. Тарикат аъзоси бутун цалби, 
бор вужуди ила Оллох-таолога мурож аат ^илиб юрмоги 
лозим.
8. Сабр. Солик ^айвоний, хусусиятлардан, шах[воний 
^ирсу ^ аволалардан ^утулмоги лозим.
9. Муро^аба. Тарицат аъзоси уз цалбини х;ар цандай 
пасткаш ликлардан сакламоги, риё ва макру ^ийла-най- 
ранглардан халос булмош шарт.
10. Ридо. Солик Худо васлига етгач, узини Олло^- 
таолони таниган (Ориф) 
ва 
конеъ, деб ^ и с о б л а м о т
лозим.
109


Ю^оридаги 
к о и д ал а р (одо б ла р)
нинг 
а к с ар ия т и 
ке- 
йинги тари^атларда 
хам 
(Яссавия 
ва Н а к ш б а н л и я )
м ав­
ж уд булганлигига ишонч ^осил 
киламиз.
Нажмиддин Кубро 
у зи да н кейин а р а б ва форс 
тил- 
ларида «Рнсолат 
мнн м у а л л ф о т а ш - Ш а й х - у л -м н л л а т
ва 
д-дин ал-Кубро», 
«Щар. \н 
риеолаи 
одобу 
з-зоктш», 
«Рисолаи Шайх 
Н а ж м и д д и н » каби к и м ма т ба х о а с а р л а р
ёзиб ^олдирган б^либ, мазкур 
а с а р л а р Узбекнстон 
Рес- 
публикаси Фанлар 
ак ад е ми я с и Абу Р ай х о н
Беруний-но- 
мидаги Шаркшунослик ннститутиникг 
к у л ё з м а л а р
хази- 
насида сацланмо^да.
Б аъзи бир маълумотларга кура, Кубро асарларянинг 
сони 10 дан ошади. Улар дунёнинг турли юртларндаги 
кутубхопаларда сакланмо^да.
XIV асрда Урта Осиёда пайдо булган яна бир энг 
йирик тасаввуфий тарик^ат «Накшбандия» дир. Бу тарн- 
1
^ат «Хожагон» номи билан з^ам машхур. Мазкур ном 
Хожа Абду^олиц Риждувоний исмн ва таълимоти билан 
богликдир. Юкорида эслатиб утгагшмиздек, Абдухолик 
Риждувоний Юсуф Хамадонийнинг Бухородаги туртинчи 
шогирдн (халифаси) ^исоблаиади. Демак, «нацшбандня» 
тарик^атининг биринчи маънавий отаси ва асосчиеи Абду- 
хол ик 
Риждувонийдир.
М аълумотларга кура, Риждувоний Бухоро вилоятида* 
ги Риждувон кишлогида тугилиб, шу ерда ^ 1220 йил) 
вафот этган. Абдухолнк Риждувоний аввал уз к^ишлогида 
Имом Садруддин номли донишманддан, кейин Бухорога 
бориб уша даврдаги Хуросон ва Мовароунна^р юртлари- 
д а машхур булган улкан мутасаввиф олим Шайх Юсуф 
Хамадоний ^узурида 
таълим олади. У узининг устози 
Хамадоний билан биргаликда Багдод, 
Йсфахон, Балх, 
Марв, С ам арканд ш а^арларига сафар килади. 
Шу 
зайл- 
да у Юсуф Хамадоний ра^барлигида йирик мутасаввиф 
донишманд б^либ етишади. Юсуф ^ам ад о н и й Хуросон 
мулкига (Хирот, Марв) кетганларидан сунг Риждувоний 
Хожа А ^мад Яссавийдан кейин унинг (Хамадонийнинг) 
маснадига (урнига) утириб, куплаб шогирдлар тарбия- 
лайди, халошщнн Хац йул ига, поклик, тугрилик, халол- 
лик, м е^р-ш аф^ат йулига д а ъ ва т этади.
Абду^олик; Риждувоний Бухорои Ш арифда Хожагон 
(кейинрок «Накшбандия») таълимотига асос солиб, уз 
лп’Ридлари учун бнр неча конун-^оидалар, ^озирги замон 
тали билан айтганда, одоб-ахло^ мезонларинн ишлаб 
чи^ади. Бундай ахлск мезонларинн «Раш а^от айн ул-
110


з^аёт» асарининг муаллифи Фахруддии Али 
ас-Сафнй 
«Раш а ка», яъни «томчи» (^атра) 
деб атаб, бевосита 
Риждувонийнинг Уз углнга кар ата айтилган панд-насн- 
^атлари тарик;асида шундай ёзадн: «Эй писарак (угил- 
ча), секта наси^ат ^илиб айтаманким, илм-маърифат, 
ахлоц-одоб, тацво учун ^амиша саъй-харакат ^ил, вак- 
тида камозингни ук;и, лекин имомлик ва муаззинлнк 
и;илмз, узингдан кейин ^имматба^о осор ва таълифот 
ёзиб цолдир, суннат ва ж ам оа мулознмати учун интил, 
фикд 
ва 
.\адис илмларини тухтовсиз урганиб бор, ^аргиз 
шузфатталаб булма, чунки 
ш у^ратталабликдан доимо 
офат 
келади, мансабга муцаййид булиб колма (мансаб- 
параст булма), доимо гумномликка х ар акат 
1
^ил (кам- 
тар бул, маъносида) 
подшо^ ва ^укмдорлардан, зура- 
вонлардан, 
к;ози ва 
амалдорлардан узингни узоцда 
сакла, хона^о^лар курма ва хона^о.^ларда яшама, куп 
самоъ килма (цушиц-муси^ага берилма), чунки куп са- 
моъга берилиш кишилар орасида 
нифо^ тугдиради, 
^адд гт 
зиёд 
самоъ дилларии вайрон этади, лекин самоъ- 
нн инкор .\ам ь^илма; кам гапир, кам с, оз ухла, уз 
хилваткнгда булиб, а холи ила кам су^бат ь;ил, тавонгар- 
лар (пур^удрат кишилар) ^амда омийлар ила су^батдош 
булма, хамиша ^алол 
ва пок яша, халол е, нашадан 
(тарёцдан) пар^ез цил, иложи булса уйланма (хотин 
олма) чунки аёл туфаГши толиби мол-дунё булиб ^ола- 
сан, молпараст ва дунёпараст булгач, дину имондан 
а ж р а б :;оласан; >^адеб хандон таш лаб кулаверма, ках- 
ц щ
огиб кулиш дилни вайрон этади, хар бир кишига 
ме>;р-шаф^ат кузи билан бок (мехрибон бул), ^еч кимии 
фа^ир хисоблама, ^еч 
кимни узингдан 
паст ^исоблаб 
уни та гд а р этма, зохиринг (ташки куринишинг) оройи- 
шига куп ахамият берма, чунки бундай аъмолдап ботн- 
нинг (ички кУринишинг) 
расво булади, халойик ила 
муж одалага борма, бировдан асло бирор нарса таъма 
цилма, бировни хизматга буюрма (яъни хизматкор тут- 
м а); мзшойихларга молу жонинг билан 
сидцидилдая 
хизмат цил, мол-дунёга магрур 
булма, ушанда дилинг 
ором олади, мол-дунё туфайли доимо дилинг вайрон, 
чашминг гирён булади; аъмолинг доимо холис, рафикинг 
дарвиш, моянг фацр, хонанг масжид, мунисинг дамиша 
3^ai; С-убхона^у булран»'*,
1 Рашэ.цот айн-ул-дайёг, 20- бет.
111


Демак, Абду^олиц Риждувоний томоиидан ю^орида 
баён этилган ^имматба^о панд наси^атларнинг аксария- 
ти кейинро^ бориб «Нацшбандия» тарикати аъзолари 
учун асосий одоб-ахло^ мезонлари б^либ хизмат ^илган. 
Юцорида санаб утилган 11 та ^оидалардан 4 таси Юсуф 
Хамадоний, 4 таси Риждувоний ва 3 таси На^ш банд 
томоиидан олга сурилгандир. Булардан биринчи 4 таси 
багоят машхурдир. Б улар ^уйидагилар:

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish