Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet375/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   371   372   373   374   375   376   377   378   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

дараж аси, 
гавда 
харорати ва нафас олиш жар аёнларининг унчалик 
пасаймаслиги билан характерланади. Бу уйку осонлик билан бузилиши мумкин. 
Бундай уйку айшдтар, енотлар, енотсимон итлар ва бурсикларга хос. Улар 
асосан йикилган дарахтлар остида (кунгир айиклар), хашаклар остида, 
дарахтлар ковагида (кора айик, енот) кишки уйкуга кетади. Кишки уйкунинг 
узокяиги хар йили узгариб туради. Енотсимон итлар, енотлар кишнинг иссик 
кунларида уйкудан уйгониб уядан ва дарахт ковакларидан чикиб, фаол яшайди. 
Ухлаш муддати шимолда купрок ва жанубга борган сари камайиб боради.
Хакикий уйкуга кирадиган сутэмизувчиларнинг гавда харорати анча 
пасаяди. Нафас олиши секинлашади ва чукур донг котиб ухлайди, лекин киш 
вактида киска муддатга, хаво жуда исиб кетганда улар уйгонади. Бундай уйку 
асосан купчилик куршапалаклар, оласичконлар ва олахуржунларга хос булади. 
Хакикий уйкуга кириш баъзан кишда эмас ёзда хам булади (юмронкозик).
Узлуксиз мавсумий уйкуга кириш кучли, нихоятда донг котиб ухлаш, 
гавда харорати ва нафас олишнинг кескин пасайиши билан характерланади, 
Бундай уйку асосан типратиканларга, айрим кулканотлиларга, юмронкозик, 
сугур, кушоёк ва олмахонларга хос булади.
Даврий миграция. Кдлин кор тушганда озик топишни иложи булмай 
колади, Бу хилдаги миграция асосан туёклиларда ва йирткичларда кузатилади. 
К)фшапалаклар эса, кушлар сингари шимол томондан жанубга учиб кетади* 
Даврий миграция горизонтал ва вертикал булади. Шимол бугуси билан 
еликнинг МДХда, Африкада эса туекдиларнинг, асосан кийикларнинг кучиб 
юриши горизонтал миграцияга мисол була олади. Китлар миграцияси катта 
булиб, улар хар йили Арктика денгизларига сузиб боради. Вертикал 
миграциялар 
анча киска булиб, 
баланд тогларда яшайдиган йирик
480
www.ziyouz.com kutubxonasi


сутэмизувчилар (тур, серна, тог эчкилари ва улар оркасидан кидириб юрадиган 
йирик йирткичлар) нинг кишда баланд тоглардан урмон зонасига ва 

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   371   372   373   374   375   376   377   378   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish