Доктори, проф. Э. Шерназаров


Г .* " i f 260- раем. Пастки учламчи даврда я шагай судралиб юрувчнлардан



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet383/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   379   380   381   382   383   384   385   386   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Г .*
" i f
260- раем. Пастки учламчи даврда я шагай судралиб юрувчнлардан
синогнатусниш тиклашаии.
Сутэмизув чияарнинг йирткич тишлилардан ажралишини триас даврининг 
боши, ва хдтто Пермь даврининг охири, яъни палеозой эрасининг охири деб 
хисоблаш мумкин, Сутэмизувчилар аждодларига анча якин булган формалар 
Ерда, юра даврининг урталарида пайдо булган, деб фараз килиш мумкин. Булар 
уч буртмалилар (Trituberculata) деб аталган.
Копчикли ва йулдошли сутэмизувчиларнинг триас даврида яшаган 
дарранд асимон судралиб юрувчилар~уч б>фтматишли йирткич цинодонтлар 
(Cynodontia)AaH 
келиб чикканлиги исботланган (261-раем). Шу даврда 
буларнинг иккиламчи суяк танглайи, гурухдарга булинган тишлари, оёклари­
нинг сутзмизучиларга ухшаб жойлашганлиги ва диафрагмасининг хосил 
булгани диккатга сазавордир. Энг кадимги сутэмизувчилар - эритротерийлар 
каламушдан кичикрок булган.
487
www.ziyouz.com kutubxonasi


261- раем. Ценодонтлардан Trinaxodon.
Триас даврининг устки катламларида яшаган сутэмизувчилар икки 
гурухга булинган. Биринчи гурухдга бирламчи даррандалар (Prototheria) 
кирган. Х,ажми кичкина, озик тишлари уч буртмали булгани учун уч 
б}фтматишлилар (Tpiconodontia) деб ном берилган. Уч буртматишли 
сутэмизувчилардан бур даврида йуколиб кетган куп буртматишлилар 
(Multitubercul ata) келиб чиккан ва кейинчалик куп буртматишлилардан 
клоакалилар пайдо булган (262-расм).
262 - раем. Юра даврида яшаган сутэмизувчилар: A-Ptilodus нинг бош скелети ва
тишлари; Б-уч буртматишлилардан Amphitherium нинг пастки жаги ва тишлари.
Уч буртматишлилар учта асосий гурухдарга (туркумга) булинади, булар­
нинг иккитаси, яъни уч б^фтматишлилар (Triconodontia) ва симметрия буртма­
тишлилар (Symmetridontia) бутунлай кирилиб кетган ён шохчалар булса, 
учинчиси, яъни хдкикий уч б>фтматишлилар (Pantothena) копчиклилар 
(Marsupialia) билан йулдошлиларни (Placentalia) пайдо килган (263-раем).
Vuw 
i
\
■: j
www.ziyouz.com kutubxonasi


Крпчиклилар бур даврида пайдо булган. Уларнинг энг кадимги 
колдиклари Шимолий Америка ва Европадан топилган. Бу худудларда улар 
учламчи даврда кенг таркалган. Учламчи даврнинг охирларига келиб 
копчикдилар узига нисбатан анча юкори тараккий этган сутэмизувчилар 
томонидан сикиб чикарилган,
Хрзир копчикиилар факат Австралия, Янги Гвинея, Тасмания, Жанубий 
Америка ва кисман Шимолий Америка хамда Сулавес оролида таркалган.
Мезозой эрасининг охирига келганда Ер юзининг катта-катта кисмлари 
гоят кучли тоглар хосил щ ш ш жараёнига учраб, иклим шароити кескин 
ёмонлашиб колганда, сутэмизувчилар иссикконли булиши, тирик бола тугиши 
ва бош миясининг юксак таракдий этганлиги туфайли рептилияларга Караганда 
анча яхши ахволда булган. Натижада рептилияларнинг аксарияти кисман 
мухитнинг бевосита таъсирида, кисман сутэмизучилар ва кушлар билан хаёт 
учун курашда енгилиб, кирилиб кетган ва уларнинг урнига табиатда 
йулдошлилар хукмрон булиб колган.
Йулдошлилар хам уч б)фтматишлилардан бур дарининг бошида ажралиб 
чиккан (264-расм). Уларнинг примитив гурухи -хашаротхурлар вакиллари 
Мугулистонда устки бур катламларидан топилган. Эхтимол, йулдошлиларнинг 
бошка барча туркумлари хашаротхурлардан келиб чиккан булса керак.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   379   380   381   382   383   384   385   386   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish