Хонакилаштирилган
ва
хонакилаштрлаётган
сутэмизувчилар.
Хонакилаштирилган ва хонакилаштирилаётган сутэмизувчилар инсон хдётида
мухим ахамиятга эга. Махсус муйначилик фермаларида соболь, норка, ок
тулки, тулки, нутрия ва шиншиллалар муйнаси учун купайтирилади.
Корамоллардан Узбекистонда кора-ола, кизил дашт, Бушуев, Симментал,
Швиц, Козогистон ок боши, Санта-Гертруда, Шортгорн зотлари бокилади.
Бундан ташкари, Кострома
сутли
ва гуштли зотлари,
Ярославль сутли
зоти,
холмогор сутли зоти, олатов сутли зоти ва бош ка бир канча корамол зотлари
озик-овкат манбаи сифатида инсон томонидан кенг фойдаланилади.
Кор амолл арнинг 400 га якин зоти мавжуд. К°рамоллар Европа, Осиё ва
Шимолий Америкада яшаган ёввойи хукиз-турдан келиб чиккан. Инсон хаётида
сутэмизувчиларнинг айрим турлари (от, эшак, туя, хукго, ит, фил) иш
хайвонлари, спорт ва курикчи хайвонлар сифатида хам катта ахамиятга эга.
Хонаки куй зотлари ёввойи Европа куйи - муфлондан келиб чиккан.
Хонакилаштириш натижасида куйларнинг 350 га якин зотлари яратилган. Бу
зотларнинг ичида романов куйи, меринос куйларидан аскания куйи, козок
майин —жунли куйи, хисор куйи ва кор акул куйлари диккатга сазовордир.
Чучкаларнинг 100 дан ортик зотлари яратилган. Энг куп бокиладиган
чучка зотларига- йирик ок чучка, йирик кора чучка, Шимолий Кавказ чучкаси,
Украина дашт ок чучкаси ва бош кал ар киради. Уй чучкасининг хамма зотлари
аждоди ёввойи чучка - тунгиз хисобланади.
Отларнинг хам 250 дан ортик зотлари бор, булар каторига Владимир зоти,
Корабайир, Ахалтака, Орлов, Рус й)фгаси, Ёвмут, Лакай зотлари киради.
Хонаки от зотлари ёввойи от - тарпандан таркалган.
Хонаки туяларнинг икки тури, яъни икки )фкачли туя ва бир уркачли
туяларнинг хар бири алохида келиб чиккан булиши мумкин. Икки уркачли туя
нисбатан якинда, эрамиздан икки минг йил олдин хонакилаштирилган.
Эрамиздан минг йил олдин Осиё давлатларида икки уркачли туя бокилган. Бу
туянинг аждоддари шубхасиз, хозирги вактда хам Марказий Осиёда сакланиб
колган ёввойи икки уркачли туя булган. 1877 йилда биринчи марта икки
Зфкачли туяни Н.М.Пржевалский топтан. Бир уркачли хонаки туянинг
аждодлари аник эмас. Бир уркачли ёввойи туя Арбистонда яшаган деб тахмин
килинади. Унинг хонакилаштирилиши эрамиздан икки минг йил илгари
бошланган. У ни асосан Африка ва Осиёда хонаки холатда бокилади.
492
www.ziyouz.com kutubxonasi
Олимларнинг маълумотларига Караганда хозирги бугулар эрамиздан
олдин 18 минг йил илгари, итлар 15 минг йил илгари, куйлар 8 минг йил
илгари, эчки ва чу чд ал ар 6,5 минг йил илгари, корамоллар 5 минг йил илгари
хонакилаштирилган.
Сутэмизувчилар вакиллари ту прок унумдорлигини
оширишда, усимликлар уругини таркатишда, зараркунанда хашаротларни
йукотишда ва санитарлар сифатида хам мухим ахамиятга эга
Do'stlaringiz bilan baham: |