Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet374/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   370   371   372   373   374   375   376   377   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Озик гамлаш
Купгина сутэмизувчилар йилнинг нокулай пайтларида 
озикланиш учун озик гамлаб куяди. Бу хусусият купрок кемирувчиларда 
учрайди. Масалан: чулда яшайдиган думсиз сичконлар, дала сичконлари, 
курсичконлар, олахуржунлар, сассиккузан, норка ва бошкалар утларни куритиб 
коялар ёригига ва тошлар остита кумиб куяди. Кузикорин куп булган йиллари 
битта олмахон 10 тандан 2 минг донагача кузикоринни гамлаб куяди. 
Сассиккузан ва норкалар бакаларни кам улдириб уяларига туплайди.
Цикллилик 
Сутэмизувчиларда тинчлик даври билан фаоллик даврининг 
сутка ва йил фаслларида мунтазам равишда алмашиниб туриши озик топишига 
мосланишидир.
479
www.ziyouz.com kutubxonasi


Суткалик цикллилиги. Тирикчиликни тунда ёки кундузи утказиш 
дарранданинг озик; топиш 
характерига боглик;. 
Кемирувчилар билан 
озикланувчи купчилик йирткичлар турлича фаоллик билан уларни кечаси хам, 
кундузи хам тутади. Куршапалаклар, аксинча, факат кечаси фаол булади.
Фаслий цикллилик хдм озик топиш кийин буладиган йил фаслларига 
мосланишидир. Бу мосланиш уйкуга кириш ходисаси билан ифодаланади. 
Уйкуга кириш клоакалилар, копчикпилар, хашаротхурлар, кулканотлилар, 
йирткичлар ва кемирувчилар д а номоён булади. Кишки уйкуга кирадиган 
даррандалар кузда танасига ёг туплаб олади. Хайвон уйкуга кирганда гавда 
харорати пасайиб, моддалар алмашинуви сусаяди. Шу сабабли eF захиралари 
бахоргача етади. Куршапалаклар, типратиканлар, сугурлар, юмронкозиклар, 
олмахонлар, кушоёкдар хакикий кишки уйкуга киради. К^ишда етарли озик топа 
оладиган лемминглар, ерказарлар, кротлар, ок сичконлар каттик совукда хам 
кишки уйкуга кирмайди. Тйинлар каттик совукда хам озик топиш учун кетган 
энергияни коплашга этмайдиган вактдагина уйкуга киради. У рта Осиёда 
таркалган сарик юмронкозикларда дал ада ут куриб кол ганда юз берадиган ёзги 
уйку хам хакикий уйку хисобланади. Демак, кишки уйкуни ва хакикий уйкуни 
фарк эта билиш керак. Сутэмизувчилар орасида кишки уйку, хакикий уйку ва 
узлуксиз мавсумий уйкуга кирадиган вакиллари бор.
Кишки уйкуга кирадиган сутэмизувчилар да моддалар алмашинув 

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   370   371   372   373   374   375   376   377   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish