Доктори, проф. Э. Шерназаров


ш туширади. Учишнинг бу тури нихоятда хилма-хилдир. Канотларини  шш-оешш



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet273/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   269   270   271   272   273   274   275   276   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

ш
туширади. Учишнинг бу тури нихоятда хилма-хилдир. Канотларини 
шш-оешш
ва осойишта кокадиган карга, пириллаб учадиган чумчук, завода лаягапмб учгёб 
борадиган куйка, укдек учадиган калдиргоч ва тикка кутаршшб учадагш 
кирговуллар шу усулда учади. Кднот кокиб хилгшллаб учишнинг узиг-ахос эшли, 
бу канотларини тез кокиб (хилпиллатиб), маълум вакт ичида бир жовда здаада 
учиб туришдир. Баликчилар, чигиртчилар, миккийлар шундай учиб, улокашив 
кузатади. Колибрилар хам шу учишдан фойдаланади
Парвоз килиб учиш вактида куш энергияни ташкаридан олади, яъша 
харакатланиб 
турган 
хаво 
энергиясидан 
фойдаланади. 
Хаво 
харакат 
килмайдиган булса, куш канотини ёзиб турган пайтда тобора пастга тушаверган 
булар эди. Лекин, унинг атрофидаги хаво юкори томон харакат килганднга учун 
куш уз баландлигини саклаб колади ёки янада баландрокка кутаршщщи, Парвоз 
килиб учиш икки хил булади: статик ва динамик парвоз.
Статик парвоз материкларнинг устида содир булади. Ландшафтяарнинг 
четида (тог ва текислик, урмон четларида) ернинг устки катлами бироз кдаигач, 
хаво окими юкорига кутарилади ёки хаво окими тусикдар юзасидан утганда 
(жар, тог чуккилари) хавога кутарилади. Бундай учишдан фовдаланаднгш 
кушларнинг кокув патлари сербар, кейинги учлари бироз очиладаган булади. 
Парвоз килиб учишдан йирткич кушлар, лайлаклар, сакокушлар фойдаланади. 
Бу кушлар кенг дойра хосил килиб аста-секин юкорига кутарилади, кейин 
айланиб озик ахтаради ёки пасайиб керакли йуналишни олади.
Динамик парвоз денгиз ва океан кушлар ига (буронкушлар, альбатрослар, 
баликчилар) хосдир. Бу кушларнинг канотлари узун, лекин камбар, учи 
уткирлашган булади. Динамик парвозда кушлар, асосан икки хаво окими 
тезликларининг хар хиллигидан фойдаланади, шу билан бирга куш айланиб- 
айланиб бир хил тезликдаги окимдан иккинчи хил тезликдаги окимга утганида 
харакат энергиясини олади, купинча хар хил томонга ва хар хил кучда эсаётган 
шамолдан, хаво пульсациясидан фойдаланади Хавонинг пульсацияси ва 
гирдобланиши денгиз ва океан сувлари устидаги атмосфера учун жуда хам 
характерли булиб, озгина шамол турганида хам юзага келаверади. Шамол 
булмаган вактда бу кушлар парвоз кила олмайди ва сувда сузиб, шамол 
туришини кутади.
Юрнш ва югурнш деярли хамма кушларга хосдир. Истисно тарикасида 
сира юра олмайдиган жаркалдиргочларни курсатши мумкин, Чунки уларнинг 
оёклари жуда калта, туртала бармоклари хам олдинга каратилган. Канотлари эса 
жуда узун ва уткир. Кушларнинг хар хил гурухдари турлича юради. Дарахт 
шохларида 
кушлар, 
одатда 
сакраб 
харакат 
килади 
(кизилиштон, 
чумчуксимонлар). Тутикушлар дарахт шохларида юрганда тумшугидан хам 
фойдаланади. Купчилик кушлар ерда сакраб юради (чумчуклар), бошкалари 
юради ва югуради (карга, майна, мусича). Энг тез югурадиган кушлар 
учолмайдиган кушлар (кукрактожсизлар) булиб, айрим турлари (туякушлар) 
соатига 50 км тезликда югуради.
Сузиш ва шунгиш хам жуда куп кушларга хос. Сувда яхши сузувчи 
кушларнинг танаси бироз ялпок булиб, елка-корин томондан анча сикилган, бу
347
www.ziyouz.com kutubxonasi


эса кушга сувда тургунлик беради, суякларининг пневматиклиги яхши 
ривожланган, патлари 
зич 
ва пари купрок булади. Сузганда оёклари асосан орка 
томонда булади. Пеликанлар, найбурунлар, кунгирлар, баликчилар, купчилик 
гозсимонлар хакикий сузувчи кушлар хисобланади. Шунгувчи кушларнинг 
танаси чузилган ва бироз ён томондан кисилган булади, Суякларининг 
пенвматиклиги кам. Тана 

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   269   270   271   272   273   274   275   276   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish