Доктори, проф. Э. Шерназаров


-раем. Бир кунлик ж¥жалар: 1 -дашт йурга т^ргайининг жиш жужаси, 2-киронк;оранинг



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet281/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   277   278   279   280   281   282   283   284   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

207-раем. Бир кунлик ж¥жалар: 1 -дашт йурга т^ргайининг жиш жужаси, 2-киронк;оранинг
жужаси (оралик гурух)> 3-к^к куропатканинг жужаси.
Бойку шл ар, лочинсимонл ар, баликчилар, чистиклар, гагар ал ар, балчик- 
чиларнинг бир нечта турлари жиш жужа очувчи кушлар билан жужа очувчи 
кушларнинг уртасида турувчи оралик х,олатни эгаллайди. Улар ривожланишига 
караб анча жужа очувчи кушлар га якин туради, кузлари очик, териси калин пар 
билан копланган булсада, ота-оналарининг парваришига мухтож булади.
Жужа очувчи кушларнинг жужалари роса етилган булиб, уларнинг куз- 
кулоклари очилган ва усти калин пар билан копланган хдлда тухумдан чикади. 
Улар тухумдан чикандан усти курир-куримас ота-онасининг оркасидан юриб 
донлай олади. Бу гурухга асосан, курукликда - ерда юрувчи ва сувда сузувчи 
кушлар киради, яъни туякушеимонлар, товуксимонлар, тувалоклар, турналар, 
сувмошаклар, гозеимонлар, будцуруклар ва фламинголар киради.
Уя паратизми 
Баъзи кушлар, асосан тропикларда таркалган кушлар уя 
курмай ва тухум босмай, балки тухумини бошка кушларнинг уясига куяди ва уз 
наслига гамхурлик килишни бошка кушларга юклайди. Бундай кушларга 
купгина каккулар, баъзи Африка тукимачи кушлари, Америка чугурчуклари, 
Америка асалчилари ва Жанубий Америка урдаги киради. Масалан; как- 
куларнинг тухум куйиш даври бир ойдан ортик булиб, х,ар 3-5 кунда битта 
тухум куяди, улар тухумларини биринчи марта ерга куяди, су игра тухумларини 
биттадан тумшугига олиб, бошка кушларнинг уясига учиб боради ва турли 
уяларга 1 тадан тухум ташлаб кетади. Какку нинг тухуми тез ривожланиб, 
уядаги кушларнинг узи куйган тухумларни ва жужаларини уядан чикариб 
ташлайди, яъни какку жужаси, бегона куш тухуми ва боласини тагига кириб, 
уни иккита кураги оркасига олиб бир силкиниб оёкка туради ва елкасидаги 
тухум ёки жиш жужани уядан ерга ташлаб ю боради. У яда ёлгиз колган какку 
жужаси уша уядаги кушнинг барча гамхурлигидан бахраманд булади.
Х,ар хил кушлар, турли ёшда вояга етади. Масалан: купчилик чумчук- 
симонлар 8-12 ойлигида жинсий вояга етади. Йирик чумчуксимонлардан карга, 
шунингдек урдаклар, майда баликчилар ва майда лочинсимонл ар 2 йилда
358
www.ziyouz.com kutubxonasi


жинсий вояга етади. Йирик баликчилар, гагар алар, бургутлар, йирик 
гозсимонлар 3 йилда жинсий вояга етади. Туяккушлар эса 4-5 ёшида жинсий 
вояга етади.
Табиий шароитда яшайдиган кушларнинг канчагача умр куриши тугри- 
сида аник маълумотлар хозиргача унчалик куп эмас. Факатгина тамгаланган 
кушлар буйича йигилган маълумотлар асосида кушларни канча умр куришини 
аниклаш мумкин. Табиий шароитда кайралар 14 йилгача яшаши мумкин, лекин 
улар уртача 4,7 йил яшайди. Кузгунлар 8 йилгача (5ртача 2,5 йил), каркаралар, 
яъни вутонлар 15 йилгача (уртача 2,5 йил), чугурчукдар 12 йилгача (уртача 1,9 
йил), ёввойи урдаклар 17 йилгача (уртача 1,8 йил) яшаши мумкин. Баъзи 
адабиётларда келтирилишича катта, яъни йирик кушлар 50-60 йил, майда 
кушлар эса, 20-25 йилгача яшаши мумкин. Африка туяккуши энг купи билан 40 
йил умр куради, каргалар 69 йилгача, тутилар 102 йилгача, калжурчи 101 
йилгача ва кумой 117 йилгача умр куриши мумкин.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   277   278   279   280   281   282   283   284   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish