Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet278/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   274   275   276   277   278   279   280   281   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Кушларнинг купаниши 
Кушларнинг урчиши тухум куювчи тубан 
умурткали хайвонлардан фарк килиб, барча кушларда наел учун кайгуриш 
ходисаси кузатилади. Кушлар тухум куйгандан кейин тухумини босиб ётади ва 
гавда харорати билан тухумини исигади. Кушларнинг купчилик турлари 
тухумларини махсус курилган уясида босиб ётади. Жркаси тухумдан 
чиккандан кейин уни ота-онаси маълум вактгача бокади. Бу эса куш 
жужаларининг каттагина фоизини яшаб колишини таъминлайди ва шунга кура 
кушларнинг умумий пуштдорлиги анча паст булади.
Бир канча тур кушларда жинсий диморфизм сезилмайди, Масалан, 
каптарлар, гозлар, купгина япалоккушлар шулар жумласидандир. Лекин айрим 
тур кушларнинг эркаги ургочисидан патларининг рангба - ранглиги ва катта- 
кичиклиги билан фарк килади. Одатда, эркак кушлар ургочисига нисбатан 
йирик, хар хил рангларга буялган булади (товуксимонлар, урдаклар). 
Казуарлар, кивилар, тинамулар ва лочинсимонларда аксинча, уларнинг 
ургочилари эркакларига нисбатан йирик булади. Кушларнинг эркаклари 
овозларида хам узгариш бор, эркаклари турли овозда сайрайди, бу холат 
айникса полигам кушларда (чумчуксимонлар туркум вакилларида) сезилади, 
Жинсий фарклар факатгина кушларнинг ранги, катта-кичиклиги ва товуш- 
л ар ид ангина сезилмасдан, балки эркакларида ургочиларида учрамайдиган хар 
хил кокиллар, тожлар, ёкал ар, жуда галати шаклдаги тери ва шох усимталари
353
www.ziyouz.com kutubxonasi


борлиги билан хам ажралиб туради. Кушларнинг эркакларида кекирдагининг 
пастки кисмида жойлашган овоз аппаратларининг мускул торлари ургоч- 
лариникига Караганда кучли ривожланган.
Жинсий диморфизм 
пингивинлар, найбурунлар, куракоёкдилар, гагара­
лар, узунканотлар, майналар, каргалар ва бошка баъзи тур кушларда умуман 
сезилмайди. Баликчилар, чистиклар, лойх)факлар ва чумчуксимонларнинг 
айрим турларида жинсий диморфизм зурга сезилади
Эркак ва ургочи кушларнинг бир-бир и билан буладиган муносабати х,ам 
турли кушларда хар хил булади. Айрим кушларнинг эркаги билан ургочиси 
узок йиллар давомида доимий бирга яшайди. Бу ходиса, яъни битта эркаги 
битта ургочиси билан кушилиши 
моногамия 
дейилади, Бундай кушларга 
лайлаклар, йирткич кушлар, тугилар киради. Шуни таъкидлаш керак-ки, 
оккушлар, йирик йирткич кушлар ва лайлакларнинг эркаклари ургочилари 
билан бир неча йил, баъзилари хатто бир умрга бирга яшайди. Булар хакикий 
моногам кушлар хисобланади. Гозлар, зфдакл арнинг бир канча турлари, 
купгина чумчуксимонлар факатгина купайиш даврида эркаги ва ургочиси бирга 
яшайди. Тухум босиб, жужа очиб чиккандан кейин бу жуфтлик ажралиб кетади. 
Айрим тур урдаклар бирга уя кургандан кейин ажралиб кетади. Баъзи тур 
кушлар эса факатгина кушилиш пайтидагина бирга булади, яъни бир неча 
минут ёки соат, кейин улар ажралишиб кетади. Бундай кушлар бир купайиш 
фас л ид а купгина ургочиларни оталантиради, чунки хар куни янги жуфтлари 
пайдо булади, яъни битта эркаги бир гал а ургочилари билан бирга яшайди ва 
уларни уруглантиради. Бундай ходисани 
полигамия 
дейилади. Полигам 
кушларга асосан товуксимонлар туркуми вакиллари киради. Лекин полигам 
кушлар орасида камдан-кам учрайдиган 
полиандрия 
ходисаси хам кузатилади, 
яъни битта ургочи куш куплаб эркак кушлар билан яшайди ва уругланади. Бу 
ходиса тинамулар, яъни яшириндумлилар туркуми вакилларида кузатилади. 
Тинамулар чулда яшайди, товукларга ухшайди. Плавунчикларда (лойхураклар) 
хам бу ходиса кузатилади.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   274   275   276   277   278   279   280   281   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish