Доктори, проф. Э. Шерназаров


тухум  куяди Тухумини 11-12 кун босади, тухумдан  чиккан болаларини эса 12-20  кун



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet271/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   267   268   269   270   271   272   273   274   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

тухум 
куяди Тухумини 11-12 кун босади, тухумдан 
чиккан болаларини эса 12-20 
кун 
бокдди. Тукимачилар асосан усимлик 
уруглари, мевалар ва хашаротлар билан озикланади. Узбекистонда учрайдиган 
типик турларига уй чумчуги (Passer domesticus), Хинд чумчуги (Passer indicus), 
дала чумчуги (Passer montanus), чул чумчуги (Passer simplex) ва бошкалар 
киради.
Жаннаткушлар (Paradisaeidae) оиласининг 
вакиллари Австралия ва 
унинг атрофидаги оролларда айникса, Янги Гвинея )фмонларида 
куп
таркалган. 
Жаннат кушларнинг пати жуда чиройли ва ялтирок булгашшги учун уларни 
жаннат куши дейилади. Жаннат кушларнинг хажми кораялокдан кузгунгача 
катталикда булади. Узунлиги 14 см дан 100 см гача боради. Айрим турларининг 
дум патлари жуда узун булади. Урчиш даврида эркак жаннат куш дарахт 
шохига куниб, бош ини пастга эгиб, баланд товуш чикариб сайрайди ва тебрана 
бошлайди. Тебранишини то бора тезлаштириб, канот ва коплагич патларини 
кенг ёяди ва кейин аста-секин туш ир ад и. Бундай харакат бир неча марта
344
www.ziyouz.com kutubxonasi


такрорланади. Эркак жаннаткушлар ургочисини шундай харакатлар билан 
узига ж ал б килади. Улар уясини дарахтнинг баланд шохларига косасимон 
килиб куради ва уясига 1-2 та тухум куяди. Бу оиланинг 43 та тури бор. 
Купчилиги полигам. Асосий вакилларига кирол жаннаткуши (Cicmnurus regius), 
кичик жаннаткуш (Paradisaea minor), папуас жаннаткуши, олтин патли 
жаннаткуш, ёкали жаннаткуш, одций жаннаткуш, пашшатутар жаннаткуш, 
бокира жаннаткуш ва бошка турлари киради.
Жаннат кушлар хдммах)ф. Уларнинг патлари бош кийим ва кийим- 
кечакларни безашда ишлатилади. 9 та тури Халкаро К,изил китобга киритилган,
Девдончумчуклар 
(Emberizidae) 
оиласи 
вакилларининг 
танаси 
узунлиги 12,5-20 см, тумшуги конуссимон уткир, баъзан йугонлашган устки ва 
остки кесувчи кирралари ичига букилган. 317 та тури бор. Америкада куп 
учрайди. Очик жойларда яшайди. МДХ да 27 та тури ва Узбекистонда 16 та 
тури учрайди. Дех&ончумчукдар жуда ёкимли сайрайди. Ерда уя куради. 2-6 та 
тухум куяди. Усимликлар уруги ва хашаротлар билан озикланади.
Купчилик турлари асосан кушлар учиб утадиган эрта б&хор ва куз 
фаслида учраши сабабли дехкончумчуклар дейилади. Типик вакилларига 
тарикхур дехкончумчук (Emberiza calandra), одций дехкончумчук (Emberiza 
cinirella), тог дехкончумчуги (Emberiza cia), тукай дехкончумчуги (Emberiza 
schoemclus), вахимакуш (Emberiza rustica), бог дехкончумчуги (Emberiza 
hortulana) ва бошкалар киради.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   267   268   269   270   271   272   273   274   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish