Доктори, проф. Э. Шерназаров


ШЗЛГогайли баликлар синфининг систематикаси



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

ШЗЛГогайли баликлар синфининг систематикаси
Тогайли баликлар синфига 650 тадан 730 тагачага тур киради ва улар 
Пластинкажабралилар (Elasmobranchii) ёки Акуласимонлар (Plagiostoma) хамда 
Химерасимонлар ёки Яхлитбошлилар (Holocephali) кенжа енфларига булинади.
Пластинкажабралилар 
кенжа 
синфи 
уз 
навбатида 
акулалар 
(Selachoidea) ва скатлар (Batoidei) туркумларига булинади.
Акулалар 
туркуми 
вакилларининг 
гавдаси 
одатда 
дуксимон, 
суйрисимон, баъзиларида 
бироз яссилашган 
булади. 
Акулалар 
сувда яхши 
сузади ва асосан йирткичлик билан 
хаёт 
кечиради. Уларнинг узунлиги 20-30 см 
дан (катранлар) 15-20 метргача (китсимон акулалар, гигант акулалар) боради. 
Акулаларнинг жагларида ханжардек учи уткир куплаб тишлари бор. Огзидаги 
уткир тишлари, улжаларини (асосан баликларни) ушлаб олиш ва тутиб туришга 
хизмат киади.
Акулалар туркумига 20 га якин оилалар ва 300-350 тага якин турлар 
киради. Улар Каспий денгизидан ташкари барча денгиз ва океанларда 
таркалган (47-расм).
Плашли акулалар (Chlamydoselachidae) оиласига 
битта плашли акула 
(Chlamydoselachus anquineus) тури киради. Унинг 6 жуфт жабра ёриклари бор. 
Биринчи жуфт жабра кушилиб бошининг икки томонидан бир жуфт плашга 
ухшаган тери бурмалар хосил килган ва бошигача ёпилган. Плашли акуланинг 
шакли угрисимон, илонга 
ухшаш,
огзи бошининг учида жойлашган. Узунлиги 
1,2-2 метргача боради. Дум сузгичининг факат остки палласи ривожланган.
Плашли акулалар тухумдан тирик тугиб купаяди. Атлантика, Тинч ва 
Хинд океанларининг муътадил ва субтропик кисмида, 400-1200 м чукурликда 
яшайди. Балик ва бошоёкли моллюскалар билан озикланади.
Китсимон акулалар (Rhincodontidae) оиласига 
хам битта китсимон 
акула (Rhincodon typus) тури киради. Китсимон акула хозирги баликларнинг энг 
йириги булиб, узунлиги 15-20 м гача, огирлиги 15-20 тоннагача боради. Унинг 
боши кичик, огзи бошининг учида жойлашган. Огзи нихоятда катта, огзини 
очганида 2 метргача очилади. Майда баликлар ва планктонлар билан 
озикланади. Барча океанларнинг, яъни Атлантика, Тинч ва Хинд океанларининг 
субтропик ва тропик кисмида таркалган. Жабра ёриклари катта Орка ва ён 
томонларида ок ёки сарик холлари бор. Тухум куйиб купаяди. Тухумининг 
узунлиги 0,5 м гача боради.
75
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish