Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet343/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   339   340   341   342   343   344   345   346   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

улкасида 
яшайди. Кора 
айик хдм кунгир айик сингари мевалар, усимликларнинг барглари, ёш 
новдалари, турли хашаротлар ва хайвонларнинг мурдалари билан озикланади. 
Улар ерда ва дарахтларда яшайди.
Ок айик Арктика музликларида тар калган, асосан балик ва тюленлар 
билан озикланади, йил давомида фаол хаёт кечиради, яъни кишки уйкуга 
кетмайди, факат ургочилари болалаш вактида кор уяларига кириб ётади. Ок 
айиклар танасининг узунлиги 3 м ва огирлиги 700 кг дан ортик булади.
Ургочи ок айиклар 4 ёшида вояга етади ва хар 2-3 йилда бир марта 1-3 
тагача бола тугади. Бугоз ок айик киргокда ёки окмайдиган музларда ин казиб, 
бола тугади. Хозир ер юзида 10-20 минтагача ок айик бор, шундан 7 минги 
МДХ нинг Арктикасида учрайди.
Барибал Шимолий Америкада тар калган, жуни силлик» танасининг 
узунлиги 1,5-1,8 м, огирлиги 120-150 кг гача етади. Жанубий Осиёнинг тропик 
ва субтропик урмонларида Малайзия айиги, Хиндистон ва Цейлонда лабдор 
айик, Жанубий Америкада эса кузойнакли айик учрайди.
МДХ да асосан кунгир айик, кора айик ва ок айик учрайди. Жанубда 
яшайдиган айикдар купрок усимликх>ф булса, шимолда яшайдиган айиклар 
этхур ва хаммахур хисобланади. Айиклар 3-4 ёшидан бошлаб 
купая
бошлайди. 
Хомил ад орлик даври 7 ойга тугри келади, 1 тадан 5 тагача бола тугади. 
Айиклар 30-40 йил умр куради. Купчилик айиклар муйнаси ва ёги учун 
овланади. Барча турларининг сони кескин камайиб кетганлиги сабабли бир
438
www.ziyouz.com kutubxonasi


катор мамлакатларда айиклар мухофаза килинади. Айикларнинг 5 та тури 
Далкаро Кдизил китобга, кунгир айик; эса Узбеки стон «Кдзил китоби»га 
киритилган.
Еиотлар (Proeyonidae) оиласи вакиллари )фтача катталикда булиб, 
ташки куриниши бесунакай, оёклари калта, товонда ёки ярим товонда юрувчи 
беш бармокли, гажжак думли йирткичлардан хисобланади. Йирткич тишлари 
кучли ривожланмаган, х>фа булиб, купинча дарахтда яшайди. Муйнаси калин, 
юмшок Думи узун, факат панд ада калта. Енотлар оиласига 15 та тур киради. 
Купчилик турлари Шимолий, Марказий ва Жанубий Америкада, факат кичик ва 
катта пандалар Жануби-Шаркий ва Марказий Осиёда учрайди. Кичик панда 
Жануби-Fарбий Хитой, Непал ва Шимоли-Шаркий Хдндистонда, катта панда 
Хитойнинг Сичзань, Шэньси, Ганьсу вилоятпарида ва Тибетда тар калган. Катта 
панда Х,алкаро К^изил китобга киритилган.
Шимолий ва Марказий Америкада яшайдиган чаювчи енот, яъни енот- 
полоскун (Procyon lotor) Озарбайжон, Белоруссия, Урта Осиё ва Узок Шаркда 
иклимлаштирилган. Улар аралаш урмонларда яшайди. Шимолий худудларда 
кишда уйкуга кетади. Дар йили бир марта туллайди. Ерда казиган инида, баъзан 
дарахтларнинг ковагида 2 тадан 8 тагача, купинча 2-4 та бола тугади. Енотлар 
асосан хаммахур. К,имматли муйнаси учун овланади.
Итлар (Canidae) оиласи вакиллари 
уртта,
катталикда, гавдасининг
узунлиги 40 смдан 160 смгача боради, оёклари узун, югуришга мослашган,
бармокларига таяниб юради, тумшуги чузик. Тишлари кесувчи типда, козик
тишлари яхши ривожланган. Итларнинг тишлари 42 та. Тиш формуласи:


Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   339   340   341   342   343   344   345   346   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish