Доктори, проф. Э. Шерназаров


г - ^ А 240-расм. Халтали сутэмизувчиларнинг хар хил турлари: 1



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet324/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   320   321   322   323   324   325   326   327   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

г
-
^ А
240-расм. Халтали сутэмизувчиларнинг хар хил турлари: 1
-опоссум; 
2- 
халтали пакана 
тийин; 3-мал л а кенгуру; 4-коала; 5-бандеку (халтали куница); 6-халтали крот; 7-халтали
б?ри.
413
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ценолестлар (Caenolestidea) кенжа туркуми вакиллари унчалик куп 
эмас. Улар Жанубий Америкада яшайди, болаларини олиб юрадиган халтаси 
йук. Бу кенжа туркумнинг ценолестлар (Caenolestidae) оиласи булиб, 3 та уруги 
(Caenolestes, Lestoros, Rhyncholestes) ва 7 та тури бор. Ценолестлар тунда фаол, 
тог урмонларида яшайди ва хашаротлар билан озикланади, Тана узунлиги 10-13 
см, думи узунлиги эса 6-12 см келади.
И ккнкурактиш лилар 
(Diprotedontia) 
кенжа 
туркуми 
вакиллари 
усимликлар билан озикланади. Бу кенжа туркумга кенгурулар, халтали 
тийинлар (Petaurus), дарахтларда яшайдиган халтали айик ёки коала 
(Phasolarcus cinereus), кускуслар (Phalamgermae) ва ер уяларида яшайдиган 
вомбатлар (Phascolomys) киради. Буларнинг орасида энг куп турлари 
кенгурулар оиласига (Macropodidae) киради. Кенгуруларнинг 5 та тури булиб, 
узунлиги 25 см дан 150-160 см гача боради, думининг узунлиги 15 см дан 105 
см гача ва огирлиги 1,4 кг дан 80 кг гача боради.
Пастки жагининг кар кайси томонида 1 тадан ва юкори жагининг кар 
кайси томонида 1-3 тагача курак тишларининг булиши, козик тишларининг 
рудиментл аш ганлиги, озик тишларидаги буртмаларнинг тумтоклиги, орка 
оёкларидаги иккинчи в а . учинчи бармокдари кушилиб кетганлиги билан 
харкатерланади. Улар текисликларда, тогларда ва дарахтларда яшайди. Гигант 
кенгуру (Macopus rufus) 9-13,5 м узунликка ва 3 м балавдликка сакрайди, 
соатига 50 км тезликда югуради.
Кенгуруларнинг муйнаси кадимдан фойдаланилади Уларнинг муйнаси 
юмшок ва иссик булади.
Айрим йиллари юз минглаб кенгурулар овланиб кириб юборилган. Улар 
17-18 йил яшайди. Шуниси кизик-ки, одамдан кам катта гавдали гигант 
кенгурунинг янги тугилган боласининг хажми (3 см) ёнгокдек келади. 
Болаларининг халтада ривожланиш даври 250 кун давом этади. Янги тугилган 
кенгуру боласи, онаси корин томонида яланган йул билан халтага утади
Крпчикнинг ички томонида сут безлари сургичлари булиб, бу сургич- 
ларга сут безларининг чикариш йуллари очилади. Сургичл арнинг учи шишиб, 
бола огиз бушлигини тулдиради. Янги тугилган боланинг лаблари сут бези 
с}фгичи атрофига ёпишган булади. Суфгичдаги сут безларининг махсус 
кисувчи мускуллари кискариши натижасида боласи огзига сут тушади. Кенгуру 
боласининг хдкилдоги юкори урнашган ва хоаналарга ёпишган, бу эса унинг 
пассив озикланишига мосланишидир, шунинг учун сут хдаилдокнинг ён 
томонидан окиб утади ва боланинг эркин нафас олиш ига калакит бермайди. 
Кенгуруларнинг болаларини сут билан бокиш муддати 60 кундан 250 кунгача 
давом этади. Уларнинг скелетида копчик суяги булиб, ков суягига тегиб 
туради, коракоид курак суяги билан кушилиб кетади, кини ва бачадони 
кушалок, чунки эркакл арнинг куш илу в органи иккига ажралган булади. 
Халтал ил арнинг бир канча турлари териси ва тушти учун овланади. 21 та тури 
Халкаро Кизил китобга киритилган.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   320   321   322   323   324   325   326   327   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish