Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet283/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   279   280   281   282   283   284   285   286   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

2. Кучиб юрувчи кушлар 
турлари кишда анча кенг таркалиб кетади ва 
Жанубий томондаги туманларга бир неча километргача масофага учиб боради, 
лекин узи яшаётган табиий худудини ташлаб кетмайди. Купинча уларнинг ёзда 
ва кишда яшайдиган худудлари кисман бир-бирига тутри келади, Бундай 
ходиса, снегирларда, купгина дехкончумчукларда, гунгкаргаларда, олакар- 
галарда, загчаларда, кораялокларда курил ади. Тропиклардаги кушларнинг куп 
турлари кучиб юрувчи кушлар хисобланади. Бу кушларнинг маълум бир 
доимий кишлаш жойи булмайди.
3.
Учиб кетувчи кушларга 
шимолий ва 
урта,
минтакаларда таркалган 
куплаб кушлар киради. Бизда учрайдиган кушларнинг хам купчилиги учиб- 
кетувчи кушлар хисобланади. Уларнинг уя куриб, жужа очадиган худуди билан 
кишлайдиган худуди бир-биридан анча узок булади, 
яъни 
киш келишидан олдин 
минглаб километр узокда жойлашган иссик улкаларга учиб кетади, бахор 
келиши билан узлари уя куриб, жужа очадиган жойларига яна кайтиб келади. Бу 
кушларга купчилик урдаклар, гозлар, оккушлар, булбуллар, калдиргочлар, 
лайлаклар, турналар, заргалдоклар, жаркалдиргочлар киради.
Кушларнинг мана шу учала гурухлари билан бир каторда оралик 
гурухлари хам бор. Купинча бир турнинг узида яшаш жойига караб мавсумий 
узгаришлар турли даражада намоён булади. Масалан: олакарга жанубий 
туманларда типик утрок куш булса, марказий ва гарбий худудларда кучиб 
юрувчи, шимолий худудларда эса хакикий учиб кетувчи кушлар хисобланади. 
Иклим ва озикланиш шароити хам кушлар хаётидаги мавсумий узгаришларга 
таъсир к5фсатади. К^иш илик келиб, кора арча яхши мева берган йиллари четан 
ва олашакшакдар Москва атрофида кишлаб кол ади, киш совук келиб, дарахтлар 
яхши хосил бермаган йиллари эса бу кушлар Москва атрофидан учиб кетади. 
Купгина 
$ ф д а к л а р
кишда сув музламаган ва кисман музлаган йиллари )фта 
минтакаларда кишлаб колади. Иклим канча континентал булса, учиб кетувчи 
кушлар хам шунча куп булади.
Учиб кетувчи кушлар ёки миграция килувчи кушларнинг сони шимолга 
борган сари ошиб боради. Бу кушлар бир йилда 2 марта, яъни кузда кишлаш 
жойига караб, бахорда эса уя курган ёки тугилган жойига караб миграция 
килади. Кузги миграция вактида кушлар >фтача тезликда учади, вакти-вакти 
билан дам олади. Кушларнинг миграция йули хар хил узокликда жойлашган. 
Африкада кишлаган калдиргочларнинг йули 9-10 минг км. Баренц денгизида 
яшайдиган кутб крачкаси кишлаш учун 16-18 минг км узокда жойлашган 
Африка китъасига учиб кетади. Майда чумчуксимонлар миграция вактида бир
360
www.ziyouz.com kutubxonasi


суткада 50-100 км тезликда учади. Самолёт ва родар ёрдамида кузатиш шуни 
курсатадики, купчилик кушларнинг миграцияси 450-750 м баландликда )пгади. 
Баланд тогларда кушлар хдтто денгиз сатхидан 6-9 км баландликда учиб 
утганлиги кузатилган. Миграция килувчи кушлар миграциядан олдин жуда 
интенсив озикланади ва анчагина ёг захираси туплайди. Ёг парчаланганда куп 
михдорда энергия ажралади Миграциядан олдин ёг захираси паст кушларда 
тана огирлигининг 30-35% ини ташкил этади. Бу жараён организмнинг йиллик 
физиологик ритмикаси, яшаш шароитининг мавсумий узгариши, куннинг 
ёруглик соати узгариши, озик базасининг ва температуранинг узгаришига 
боглик. Бу узгаришлар йигилиб, кушларнинг миграцион холатини аниклайди.
Миграция килувчи ва кучиб юрувчи кушларнинг купчилигида тугилган 
жойига ёки уясига кайтиб келиш — уя консерватизм» хусусияти булади.
Миграция вактида кушларнинг 

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   279   280   281   282   283   284   285   286   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish