Доктори, проф. Э. Шерназаров


Кушларнинг цнкллилнги ва миграцняси



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet282/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   278   279   280   281   282   283   284   285   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Кушларнинг цнкллилнги ва миграцняси. 
Кушларнинг тинчлик даври- 
ни фаоллик даври билан алмаштириб туриши, амфибиялар ва судралиб 
юрувчиларга 
ухш&б,
намлик ва хароратга боглик булмай, балки уларнинг 
асосан озик топиш имкониятига хамда маьлум бир биологик ритмга боглик. 
Кушларда хам сутка ва мавсумий циклли л или кл ар мавжуд. Бунда кушларнинг 
хаёт цикли катор биологик фазан ар ёки даврлардан ташкил топтан. Бу 
даврларда у ёки бу биологик холатлар (купайиш, туллаш, кучиш ва бошкалар) 
устунлик килади.
Сутка цнкллилнги. 
Жуда куп кушлар кузи ёрдамида овкат топади ва 
усимликлар хамда кундузи тирикчшшк киладиган хайвонлар билан озикланади. 
Шунинг учун хам кушларнинг жуда купчилик турлари тирикчилигини асосан 
кундузи утказади, кун ботиши билан уйкуга киради ва кун чикиши билан 
уйгонади. Кушларнинг тунги хайвонлар билан озикутанадиган камдан-кам 
турларигина кечаси ёки кош корайган пайтда фаол булади. Тунги кушларга ок 
япалоккуш, кайин япалоккуши ва чумчуксимон бойккушдан бошка барча 
япалоккушлар киради. Япалоккушларнинг ранги кунгир - кулранг булганидан 
тунда кузга ташланмайди. Тунги кушларга яна каркаралар, тути-япалоккуш, 
киви, балчикчиларнинг айрим турлари, буронкушлар ва тентаккушлар киради.
Кушларнинг суткалик ритми зрчиш даврида хам узгаради, бу вактда 
купгина кундузги кушларнинг эркаклари деярли кечаю-кундуз тинмасдан 
сайрайди. Бу ритм кушлар бир минтакадан бошка минтакага учиб кетаётганда 
хам узгаради, хакикий кундузги кушларнинг купчилиги кечаси шу тарика 
учади.
Мавсум цнкллилнги. 
Кушларнинг мавсум цикллилиги курукда яшовчи 
бошка умурткали хайвонларнинг мавсум цикллилигидан фарк килади. Озик 
етишмай колган йил фаслида кушлар купгина бошка хайвонлар сингари хаёт 
фаолиятини пасайтирмайди ва уйкуга кетмайди, аксинча бундай нокулай 
шароитда улар фаолиятини кучайтиради. Кушларнинг мавсум сари бир 
томондан бошка томонга учиб бориши ёки миграцняси бу ходисанинг аник 
ифодасидир.
359
www.ziyouz.com kutubxonasi


Кушлар яшаш жойининг мавсумий узгаришига караб 3 та гурухга 
булинади: I. У трок; кушлар. 2. Кучиб юрувчи кушлар. 3. Учиб кетувчи кушлар.
1. Утрок кушлар -бир жойнинг узида йил буйи яшаш учун кулай шароит 
топадиган кушларга айтилади. К^изидиштонлар, кирговуллар, какликлар, 
мусичалар, майналар, чу мчу кл ар, суфитзфгайлар, куккаптарлар, читтаклар ва 
курсимонлар, яъни каркур, кур, ок куропатка, чил ва бошка кушлар МДХ, да 
утрок кушларга киради. 
Улар кишда узи тугулиб усган худудини 
узгартирмайди, факат озик кидириб, бир неча ун км масофага учиб боради. 
Утрок кушлар ёз охирларида кишга озука гамлайди.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   278   279   280   281   282   283   284   285   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish