Доктори, проф. Э. Шерназаров


НАУмурткалилар (Vertebrata) ёки бошскелетлилар (Craniata)



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

НАУмурткалилар (Vertebrata) ёки бошскелетлилар (Craniata)
кенжа типи
Умурткалилар кенжа типининг умумий тавсифи. Умурткалилар кенжа типии вакилларининг 
ташки ва ички тузилиши, купайиши, ривожланиши, ситематикаси ва келиб чикиши.
Умумий тавсифи. Умурткалилар хор дал и л ар типининг, умуман хай- 
вонот дунёсининг энг юксак ривожланган гурухи хисобланади. Умурткалилар 
фаол харакатланиб хдёт кечиришга утган бошскелетсизлардан келиб 
чикканлиги тахмин килинади. Ирсий узгарувчанлик ва табиий танланиш 
натижасида бошскелетсизлар орасидан фаол озикланишга мослашган, яъни 
нерв, харакатланиш системаси ва бошка органлари бирмунча яхширок 
ривожланган шакллари ажралиб чиккан. Эволюция жараёнида уларнинг 
тузилиши тобора мураккаблашиб бориши туфайли умурткалилар келиб чиккан 
(13-раем).
Ташки тузилиши. Умурткалиларнинг танаси бош, буйин, гавда, оёклар 
ва дум булимлардан иборат. Териси куп каватли эпителий ва унинг остида 
жойлашган бириктирувчи тукима каватидан иборат. Тери хайвон организмини 
турли механик ва ташки мухитнинг бошка зарарли таъсирларидан химоя 
килади. Тери турли усимталар, хусусан суяк ёки мугуз тангачалар, пат, юнг ва 
хар хил безларни хосил килиши мумкин. Теридан хосил булган усимталар хдр
31
www.ziyouz.com kutubxonasi


хил систематик гурухларда тур ли хил булади. Умурткалилар одатда 
умурткасизларга нисбатдан анча йирик. Узунлиги бир неча мм дан (айрим 
балиьутар) 30 м гача (айрим китлар) булади.
34
^
26
20
г—- 8
[— 30
38
— 10
18
37
^
32
12 31
13-раем. Умурткалиларнинг тузилиш схемаси: 
1-узунасига кесмаси; П-бошининг 
кундаланг кесими; III- гавданинг кундаланг кесими; IV- думнинг кундалант кесими: 1-хорда;
2-орка мия; 3-бош мия; 4-жабра ёрикдари; 5-юрак; 6-упка; 7-бош буйрак ёки пронефрос; 8- 
тана буйрак ёки мезанефрос; 9-чанок буйрак ёки метанефрос; 10-жинсий без; 11-оцщозон;
12-ичак; 13-ошкозон ости бези; 14-жигар; 15-талок; 16-сийдик пуфаги; 17-клоака; 18- 
постанал ичак; 19-узунчок мия; 20-мускуллар; 21-мия кутиси; 22-жабра ерикдари; 23-огиз- 
халкум; 24-корин аортаси; 25-ички жабра ёрикдари; 26-ташки жабра ёрикдари; 27-жабра 
халтаси; 28-кейинги кардинал вена; 29-орка аортаси; 30- пронефротик канат; 31-целом; 32- 
Унг ён венаси, 33-сузгич канот шуъласи; 34-умуртканинг устки ёйи; 35-умуртканинг пастки 
ёйи; Зб-дум артерияси, 37-дум венаси.
Хдракатданиш органлари дастлабки сувда яшовчи умурткали хай- 
вонларда сузгичлардан иборат. Курукликда яшашга мослашганларида эса 
харакатланиш органлари вазифасини оёкдар ва канотлар бажаради.
Скелети. Ички скелети бош скелета, ук скелета (хорда ёки умуртка 
погонаси) ва бошка булимлардан иборат (14-расм).
Бош скелети бош мия ва сезги органлари (хид билиш, куриш, эшитиш, 
мувозанат саклаш), хазм килиш системасининг олдинги кисми ва у билан 
богланган жабраларни мустахкамлаб туриш функциясини бажаради. Бош 
скелети икки кисмдан - мия кутиси (бош мия ва сезги органларини химоя 
килиб турувчи) ва висцерал (хазм килиш ва жабралар билан богланган) 
кисмлардан иборат.
У К скелети тубан умурткали хайвонларда (тугарак огизлилар ва айрим 
тур баликларда) хамда бошка умурткали хайвонларнинг эмбрионларида асосан 
хордадан иборат булади.
32
www.ziyouz.com kutubxonasi


Хордани бириктирувчи тукимадан тузилган кин ураб туради, бу кин 
марказий нерв системасини хам кушиб >фаб олади ва скелетоген катлам, яъни 
тогай ёки суяк умуртка погонасини пайдо киладиган катлам хисобланади. 
Шуни таъкидлаш лозимки, суяк ёки тогай скелет хосил кшшшда хорданинг узи 
иштирок этмайди.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish