Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Айириш системаси. 
Айириш ор­
ганлари метамер шаклидаги нефридия- 
лардан иборат булиб, 90 жуфтга якин 
киска найчалар халкум устида жойлаш­
ган (10-расм). Х,ар бир найчанинг бир 
томонида бир неча тешикчалар булиб, у 
нефрос-томалар билан целомга очилади
иккинчи томони билан эса бир умумий 
тешикча оркали атриал бушликка очи­
лади. Бу тешиклар - нефростомалар туг- 
нагичсимон махсус хужайралар - солее- 
ноцитлар билан копланган. Соленоцит- 
лар ичида эса тебранувчи киприкчали 
найчалар булади.
Шундай килиб ланцетники арнинг 
айириш системаси метанефридий типида 
тузилган одций системадан иборат.
Купайиши. 
Бошскелетсизлар 
айрим жинсли хайвонлар. Купайиш органлари жабраолди бушлигининг ён 
томонида жойлашган куп сонли (25 жуфт) жинсий безлар дан иборат. Етилган 
жинсий хужайралари жабраолди бушлигига, ундан эса сувга тушади. 
Тухумлари сувда уругланади.
Ривожланиши. 
Ланцетникнинг эмбрионал ривожланишини АО.Кова- 
левский батафсил урганиб чиккан. Эмбрионал р и в ожл аниш ининг дастлабки 
даврлари, хусусан тухумнинг майдаланиши, бластула ва гаструланинг хосил 
булиши игнатерилилар ва бошка умурткасиз хайвонларникига зЪапаш булади 
(11-12-расмлар).
10-расм. Ланцетник нефрндиялари:
А-нефростома ва соленоцитли бутун 
каналча: 1-жабра ёригининг устки учи; 
2-жабра олди бушлигига очиладиган 
нефридия каналча тешиги, 3-нефростома­
лар. Б - соленоцитлар урнашган айириш 
каналчалари деворининг бир кисми.
28
www.ziyouz.com kutubxonasi


11-расм. Х»Р хил эмбрионал ривожланнш даврларидаги ланцетникнинг кундалаш
кесими: 
1-эктодерма; 2-энтодерма; 3-мезодерма; 4-ичак бушлиги; 5-нерв пластинкаси;
6-нерв найи; 7-невроцель; 8-хорда; 9-иккиламчи тана бушлиги.
Огиз тешиги игнатерилилар, 
ичак билан нафас олувчилар в а 
хордалиларники сингари иккиламчи. Иккиламчи тана бушлиги - целом 
бирламчи ичакдан хосил булади.
Бопща хордалилар сингари ланцетникда хам 
иккиламчи тана бушлиги - целом булади. Биров; 
атриалнинг кучли тараккий этганлиги туфайли унинг 
хажми хал кум атрофида жуда кискарган. У факат 
халкуми юкори булимининг ён томонларида ва 
тананинг пастки кисми хамда хал кум тагида сакланиб 
колган. Тананинг кейинги кисмида целом яхши 
тараккий этган, яъни у тана девори билан ичак 
орасидаги бушликнинг хаммасини эгаллаган. Лекин 
эмбрионнинг бундам кейинги ривожланиши, яъни 
нерв найи, мускуллари, скелета ва бошка бир канча 
органларининг 
шаклланиши 
умуркалиларникига 
ухшаш булади. Чунончи, эпител ийнинг остида 
эмбрион орка томони буйлаб хосил булган эгатчанинг 
пуштачалари бирлашиб нерв найи шаклланади. 
Бирламчи ичакнинг урта кисми орка девори алохида 
ажралиб чикиб, хордани хосил килади. Умуман 
олганда 
ланцетникларнинг 
мезодермасидан 
мускуллари, кон томирлари, айириш системаси, ички 
секреция безлари ва бошка органлари хосил булади. Эктодермасидан тери, 
сезги органлари ва ичакнинг олдинги кисми, энтодермсидан эса хорда ва овкат 
хазм килиш органлари вужудга келади.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish